Evropska unija već dugo vodi politiku popuštanja Aleksandru Vučiću, ali izgleda da to neće još dugo trajati, pošto ionako ne daje rezultate. Teroristički napad u Banjskoj mogao bi da bude kap koja je prelila čašu evropskog strpljenja.

Pokazalo se da povlađivanje agresivnom naprednjačkom režimu vodi samo do povećanja tenzija, izazivanja sukoba i stvaranja atmosfere u kojoj ni neki novi rat nije sasvim nemoguć. Dakle, u sasvim logičnom smeru, jer popuštanje nasilniku uvek vodi u još veće nasilje, bilo bi glupo očekivati neki drugi ishod.

Reakcije na napad

Potencijalna mogućnost zaokreta postala je vidljiva odmah posle katastrofe koju je priredio šef terorističke grupe Milan Radoičić, u to vreme potpredsednik Vučiću pokorne Srpske liste, te čovek od poverenja predsednika Srbije. Brojne zemlje Evropske unije zatražile su uvođenje kaznenih mera protiv Srbije, ako bude ustanovljeno da je Srbija igrala neku ulogu u terorističkom napadu. Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je kako je Evropska unija spremna za uvođenje sankcija Srbiji, ukoliko po okončanju istrage države članice procene da imaju dovoljno informacija.

Urednik londonskog The Guardiana Julian Borger, sa trenutnim prebivalištem u Washingtonu, napisao je tekst u kojem veli da su mu američki zvaničnici u privatnom razgovoru, off the record, jasno stavili do znanja da smatraju ubedljivim dokaze Vlade Kosova koji pokazuju da je banjska grupa bila naoružana i kontrolisana iz Beograda. Teško je čak i pobrojati zapadne političare koji su bili zgroženi proglašenjem dana žalosti u Srbiji, kao i pratećim veličanjem i oplakivanjem terorista.

Dah realnosti

U istom duhu Evropski parlament sročio je Rezoluciju o Kosovu i Srbiji, nimalo ne štedeći srpski režim. Rezolucijom se najoštrije osuđuje “teroristički napad” na kosovske policijske službenike, koji su izvršile “srpske naoružane bande usred najveće operacije šverca oružja”. Evropski parlamentarci pozvali su kosovske vlasti da otkriju sve dokaze u vezi sa incidentom u Banjskoj i da međunarodne institucije na Kosovu, uključujući EULEX, ocene te dokaze. Takođe, od Srbije se očekuje da Srbija “u potpunosti sarađuje sa istragom i privede pravdi one koji su odgovorni za napad i trenutno borave u Srbiji, u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu”. Dakle, srpske vlasti morale bi da uhapse i izruče Kosovu ne samo Milana Radoičića, već i sve druge njemu podređene učesnike u napadu.

S tim u vezi, u rezoluciji se izražava žaljenje što je beogradski sud odbio predlog tužilaštva za pritvor Milana Radoičića, jer je evidentno da postoji rizik od bekstva, a dotični vođa naoružane bande je još i preuzeo odgovornost za organizaciju napada. Čovek prizna da je bio na čelu terorističke grupe koja je ubila jednog policajca i ranila još nekoliko, a sud ga mrtav hladan pusti da se brani sa slobode, ako bude imao od čega. Naravno da takvo ruganje pravu i pravdi može da zapadne za oko nekome u belom svetu. Takođe, zanimljivo je da su evropski parlamentarci unapred razočarani budućim (ne)radom nadležnih organa Srbije, pa su zato izrazili duboku zabrinutost zbog mogućnosti da svi akteri odgovorni za napade u Banjskoj neće biti privedeni pravdi.

Rezolucija konačno progovara jasnim jezikom, bez cinculiranja i eufemizama, fiksirajući istinsku realnost. Otuda i konstatacija da je Srbija pokazala “agresivno vojno delovanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama i jakim indicijama da je srpska država umešana u političko nasilje”. Iz navedenih postavki nužno slede potencijalne posledice, pa se tako naglašava važnost utvrđivanja odgovornosti Srbije u napadu 24. septembra, kao i potreba za uvođenjem sankcija, ukoliko istraga utvrdi da je Srbija umešana u incident.

Sankcije u najavi

Evropski parlamentarci pozvali su Evropsku uniju i sve njene članice da pripreme sankcije protiv organizatora, finansijera i izvršilaca napada, u skladu sa rezultatima istrage. A ukoliko se potvrdi osnovana sumnja da je srpsko rukovodstvo imalo neku ulogu u napadu, i za njih su predviđene adekvatne sankcije. Takođe, nespremnost srpskih vlasti da u potpunosti sarađuju sa istragom povlači sa sobom restriktivne mere.

U rezoluciji nije zaboravljeno ni gomilanje srpske vojske na granici s Kosovom, što je takođe najoštrije osuđeno, ali je zauzet i generalni stav koji jasno sagledava suštinu politike koju vodi Aleksandar Vučić: “Evropski parlament naglašava da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti srpske države u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuju na veoma opasnu, ali koherentnu politiku srpske vlade prema Kosovu i zapadnim partnerima”. Reklo bi se da je Evropski parlament primetio i silnu ratnohuškačku kampanju naprednjačkog režima, uključujući i ukrašavanje stotina zidova ratobornim grafitom Kad se vojska na Kosovo vrati.

Antievropsko ponašanje Srbije takođe nije prošlo neopaženo, kao i njen bliski odnos sa agresorskom Rusijom, ali ni indolentnost evropskih institucija koje bi morale da reaguju na ovakve pojave, umesto što se pretvaraju da se ništa ne dešava. “EP izražava zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađivanja zemlje sa sankcijama Rusiji, stalnim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući i sastanke u Rusiji, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u reformama i uprkos destabilizirajućem efektu srpske politike i za ceo region”, navodi se u rezoluciji.

Prozreli Vučića

Ređaju se mnoge slične formulacije u rezoluciji, sve jedna oštrija i istinitija od druge. Konačno se neko u Evropi setio da progovori jasno i glasno o katastrofalnoj politici srpskog režima, da stvari nazove pravim imenom i da razveje maglu koju već godinama pravi evropska birokratija u saradnji sa Vučićem. Iza rezolucije je stalo pet najvećih političkih grupa – evropski socijalisti i socijaldemokrate, liberali, zeleni i narodnjaci, u čijim se redovima nalazi Srpska napredna stranka. Nakon silnih laži i poluistina, poricanja očiglednosti i mazanja očiju, bilo je osvežavajuće čitati rezoluciju Evropskog parlamenta. Čovek stekne utisak kao da čita tekst nekog od domaćih kolumnista koji se ubiše da objasne šta Vučić zapravo radi, samo napisan pomalo uštogljenim, birokratskim jezikom.

Evropski parlamentarci su rezolucijom jasno stavilo do znanja Vučiću da znaju šta radi, da su ga prozreli, pa mu upućuju opomenu pred isključenje. A pokazali su i da im je jasno da je politika koju Evropska unija vodi prema Srbiji potpuno pogrešna i ne vodi nikuda. Nije Evropski parlament u tome usamljen, početkom avgusta brojni zapadni političari zaduženi za spoljne poslove na čelu sa Mihaelom Rotom i Bobom Mendezom, uputili su pismo šefovima diplomatije EU, SAD i Velike Britanije, tražeći od njih kritičniji odnos prema Srbiji, te kritikujući popustljivu politiku prema srpskom režimu, vođenu iz straha da Srbija ne pređe u ruski tabor.

Rezolucija Evropskog parlamenta, naravno, nema oabvezujući karakter, ali jasno govori o promeni raspoloženja prema Vučićevom režimu, kao i o tome da se dani zavaravanja i popuštanja bliže kraju. Partije koje su ovako oštro osudile srpske vlasti su iste one koje imaju odlučujuću ulogu u organima izvršne vlasti Evropske unije – Evropskoj komisiji i Evropskom savetu. Promena politike ne ide preko noći, glomazna je evropska mašinerija, ali kad se jednom pokrene male su šanse da će se zaustaviti. Prvi korak na tom putu je učinjen. Čekamo naredne korake, pa da nam svima najzad svane, kako u regionu tako i u Srbiji.

(Al Jazeera)