Predstojeći predsednički izbori u SAD-u se u američkim i svetskim medijima najavljuju kao ‘sudbonosni’, ne samo za politiku najveće svetske vojne sile i ekonomije, već u dobrom delu i za političke prilike u celom svetu.

Iako su i izbori 2020. godine, na kojima su se suočili Joseph Biden i Donald Trump, također bili označeni kao sudbonosni, današnja krizna žarišta u svetu – ruska agresija na Ukrajinu, sukob u Pojasu Gaze i izraelski zločini nad civilima te sve veća nestabilnost u Južnom kineskom moru i oko Tajvana, predstavljaju istorijske događaje koji će umnogome oblikovati i svetsku politiku u narednoj deceniji, dok SAD u toj globalnoj podeli karata i dalje želi da ostane sila broj jedan.

Zbog svega toga, pitanje je da li će Kamala Harris nastaviti dosadašnji politički pravac SAD-a (koji su postavili još Barack Obama i Hillary Clinton pre više od jedne decenije) ili će se reality zvezda Donald Trump vratiti u Belu kuću, na radost desničara širom sveta.

Trumpove najave da će “u slučaju povratka na mesto predsednika rešiti sukob u Ukrajini za 24 sata” svakako ne odgovaraju Kremlju, kao ni samom Putinu. Alternativa je još gora po Kremlj – Harris bi svakako bila još stroža u međunarodnim odnosima dve sile, te bi se sasvim sigurno nastavilo snabdevanje Kijeva najnovijim zapadnim vojnim sistemima. Zbog toga su sve ruske obaveštajne službe – unutrašnja FSB, vojna GRU te spoljno-diplomatska SVR – još pre dve godine pokrenule veliku kampanju dezinformacija i širenja lažnih narativa.

Putin u kampanji dezinformisanja

Putin je u potpunosti posvećen onome što je doktorirao u vreme svog rada u službi KGB – širenju dezinformacija, praznih pretnji o upotrebi nuklearnog naoružanja protiv zemalja članica NATO-a te predstavljanju Rusije kao “žrtve zavere zapadnih zemalja” za domaću upotrebu.

Toga je svesna i Evropska unija, gde je daleko lakše širiti ruske dezinfromacije, naročito u online prostoru – na društvenim mrežama, različitim portalima te čak i u parlamentima mnogih zemalja članica.

Mađarska i njen lider Viktor Orban su čak i otvoreno protiv dalje pomoći i snabdevanja Ukrajine iz EU-a. Takvi stavovi, uvijeni u tobožnju zabrinutost za stabilnost same Unije, upravo su oni što Kremlj i Putin žele – sejanje razdora među evropskim zemljama.

Ne treba zaboraviti ni da se brojne desničarske i ultradesničarske stranke u zemljama EU-a zalažu za prekid vojne pomoći Kijevu te stavljanje Zelenskog pred svršen čin potpisivanja bilo kakvog mirovnog sporazuma.

RT i Sputnik nisu usamljeni u propagandi

U “sejanju” propagande iz Kremlja o agresiji na Ukrajinu, kao i situaciji unutar SAD-a te EU-a, očekivano prednjače ruski propagandni kanali RT i Sputnik, ali za njima mnogo ne zaostaju ni ostali ruski mediji. Od početka agresije je jasno da je Kremlj “glavni i odgovorni urednik” najvećeg dela ruskih medija (TV, radio, štampa i online), a veoma se negativno gleda čak i na dobronamerne kritike renomiranih ruskih autora i kolumnista. Direktna kritika Kremlja ili samog Putina je danas u Rusiji praktično nemoguća, ne samo u medijima, već i u komentarima na društvenim mrežama, pa čak i na aplikacijama za dopisivanje kao što su vKontakte, Signal i Telegram. Zbog toga je rad ovakvim propagandnim “medijima” u SAD-u i EU-u u najvećem delu zabranjen još pre dve godine, odmah nakon početka agresije.

Ipak, zahvaljujući tome što su velike društvene mreže “decentralizovane” (poput Twittera / X, YouTubea i delimično Facebooka) i nemaju samo jednu centralnu lokaciju na internetu, ruska propaganda te u potpunosti lažne i fabrikovane informacije i dalje nalaze svoj put do desetina miliona Amerikanaca i Evropljana. Evropska unija je pokrenula i poseban portal na kome se ukazuje na ruske kampanje dezinformacija. EU navodi i da su “RT i Sputnik deo mnogo veće obaveštajne operacije širenja narativa i ratu u Ukrajini, ali i drugim strateškim interesima Kremlja, kako u SAD-u, tako i širom Azije’.

Putinovi omiljeni YouTuberi

Širenje narativa i dezinformacija Kremlja je naročito prisutno na aplikaciji TikTok, koja je u vlasništvu kineske kompanije Byte Dance iz Hong Konga. Moskovski propagandisti, obaveštajci i nezavisni novinari su u TikToku našli izuzetno pogodnu platformu. Kratka video forma, od dvadesetak sekundi do nekoliko minuta, idealna je za širenje snimaka o neverovatnim uspesima ruskih snaga dok, na primer, nema ni pomena o upadu ukrajinskih snaga bezbednosti i zauzimanju ruske teritorije u Kurskoj oblasti.

Kina i državni vrh u Pekingu nisu do danas uveli praktično nikakve sankcije Moskvi, ali je i nisu ni snabdeli modernim naoružanjem te je Putin bio prinuđen da municiju, granate i dronove “potraži” u Pjongjangu i Teheranu. Ipak, izveštavanje kineskih medija (gde je dobrovoljna cenzura, takođe, veoma izražena) je takvo da pogoduje Kremlju, te nije realno da će Peking učiniti bilo šta da zaustavi desetine hiljada propagandnih TikTok kanala, kao i rusku propagandu na domaćim kineskim društvenim mrežama Weibo i Douyin.

Ruska propaganda je našla svoj put i do američkih konzervativnih online zvezda. Ministarstvo pravde SAD-a je početkom meseca ugasilo 32 internet domena, koji su širili rusku propagandu, sa vestima i slikama koje su često bile generisane pomoću veštačke inteligencije (AI). Domeni su putem niza posrednih kompanija (shell companies) bili u vlasništvu ruskih kompanija ANO Dialog i Struktura, za koje se veruje da su direktno povezane sa predsedničkom administracijom u vrhu Kremlja. Cilj ove kampanje je bio uticaj na ishod predsedničkih izbora u SAD-u, baš kao što je to bio slučaj i 2016. godine.

Ranije ove godine je otkriveno i da je kompanija Tenet Media, sa poslovnicom u saveznoj državi Tennessee, bila neka vrsta posrednika između ruskih interesnih grupa i popularnih YouTube i online zvezda, kao što su Benny Jonnson i Tim Pool. Ti kreatori su izuzetno popularni u republikanskim i konzervativni krugovima, a godinama su bili i deo kampanje za sprečavanje progona Donalda Trumpa. Naravno, u aktualnoj kampanji oni šire republikanske narative, ali i narative Kremlja.

‘Muzika za Putinove uši’

Ova mreža uticaja već duže od godinu dana kritikuje američku pomoć Ukrajini, navodeći da “na taj način zapravo SAD raspiruje ukrajinski sukob”. Budući da te influencere prate milioni ljudi u SAD-u, ovakve njihove objave su svakako “muzika za Putinove uši”.

Bennyja Johnsona često retwituje i najbogatiji čovek na svetu Elon Musk, koji je i vlasnik platforme Twitter / X, kao i sam Donald Trump. Musk je, takođe, otvoreni kritičar Kamale Harris i Josepha Bidena te vodi vrlo otvorenu kampanju podrške Trumpu na svojim stranicama.

“Ko uopšte može da glasa za Kamalu”, upitao je Musk u jednom od svojih tvitova.

Sa manje od dva meseca do odlučujućeg glasanja, američka politička scena nikada nije bila više polarizovana, a ishod glasanja će se svakako osetiti i u Washingtonu i u Kijevu, ali i na Balkanu, gde se u slučaju pobede bilo kog od kandidata najavljuju korenite promene u diplomatiji i odnosu prema zemljama regiona.

(Al Jazeera/foto: Pixabay)