Moliću sve iz SNS-a da priznaju poraz, ako ga dožive, na bilo kom nivou – rekao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić tri dana prije raspisivanja vanrednih parlamentarni i vanrednih lokalnih izbora.

Postavlja se pitanje da li ovo znači da SNS neće mirno otići sa vlasti ako izgubi na izborima.

-SNS ima razrađene planove za odbranu vlasti po svaku cijenu – upozorava za „Pobjedu“ advokat Aleksandar Olenik, narodni poslanik koalicije „Zajedno za Vojvodinu“.

-Ovo je prilično uvijena poruka koja znači: ako pobijedite na izborima to je jedna stvar, a da li ćete doći na vlast to je potpuno druga stvar. To je radikalska Šešeljeva i Miloševićeva škola i mi kao opozicija u Srbiji prvo moramo da dobijemo izbore, a onda na ulici da odbranimo pobjedu. Mislim da to drugačije neće ići. Nadam se da griješim, ali bez pritiska građana na ulici, što je minimalno, neće biti priznanja pobjede na izborima. Veći dio svoje karijere raspravljali su o odbrani od obojenih revolucija kojih se najviše plaše, jer računaju da neće dati vlast na izborima – objašnjava Olenik.

Brutalna kampanja

Dan poslije raspisivanja izbora TV N1 emitovala je film „Državni gambit“ u kojem prikazuje Vučićeve političke obrte od tvrdog nacionaliste do političara koji izvršava ono što Zapad traži. Uslijedila je brutalna kampanja protiv opozicije i medija koji nisu pod kontrolom vlasti, u kojoj su naprednjaci političku kritiku neistomišljenika pretvorili u napad na Vučića i njegovu porodicu tvrdeći da im je ugrožen život.

U odbrani Vučića raspiruju mržnju, dijele građane na „mi i oni“, prekrajaju istorijske događaje, a ministar Tomislav Momirović je prijetio listu „Danas“ riječima: „đubrad najveća, platićete za ovo“…

-On izjednačava državu sa sobom lično i uvjereva svoje birače da je država on i da je svaki politički napad ili kritika na njega napad na državu – kaže Olenik, odgovarajući na pitanje kako ovakvu kampanju razumiju birači – da li da je Vučić ugrožen lično (što se konstantno potencira) ili da mu je ugrožena vlast.

Ističe da dio njegovih birača prihvata to jer su na to navikli, ali i prije njega su razmišljali da je država onaj ko je trenutno vlast.

-Međutim, veći dio njegovih birača je ucijenjen, pritisnut, medijski izmanipulisan u strahu za posao i egzistencijalne probleme, ali i shvata da dvanaestogodišnje glumljenje žrtve u svemu, svačemu, na svakom mjestu, ne može da traje vječno. Mislim da će taj dio birača shvatiti da on nije država i da politička kritika nije napad na državu već napad na trenutnu politiku vlasti – tome služi opozicija, to je njen jedini posao – navodi naš sagovornik.

Nametnuti izbori

Kome sada odgovaraju izbori i koliko su oni skopčani sa onim što traži EU: primjenu Ohridskog sporazuma, što je de fakto priznanje Kosova. Profesor dr Zoran Stojiljković sa Fakulteta političkih nauka kaže da Vučić raspisuje izbore kada god on procijeni da je to dobro za njegov imidž – „ne vjerujem da je pod pritiskom opozicije raspisao izbore“.

Olenik ocjenjuje da je dio opozicije „Srbija protiv nasilja“ ishitreno tražio izbore, odnosno da za njih nijesu bili spremni ni kada su ih tražili – ni sada kada su raspisani – ali da je taj potez trebalo povući kako bi se izašlo iz mantre: opozicija neće na izbore, a Vučić hoće na izbore.

On ukazuje i da je flagrantno kršenje Ustava i zakona što se izbori održavaju na dvije ili godinu i po dana – jer nijedna vlada za to vrijeme ne može nešto da uradi niti opozicija može da se konsoliduje.

-Siguran sam da će ako osvoji vlast na republičkom nivou Vučić završiti sa pitanjem Kosova i prihvatiti jedan od datih načina za de fakto priznanje Kosova. Onda, po njegovim riječima, četiri godine neće biti izbora. Zatim će svojom propagandnom mašinerijom prvo gurnuti u zaborav i druge okriviti za rješenje Kosova, a on će glumiti žrtvu sa porukom da ne pričamo više o tome – kaže Olenik.

Opozicija razjedinjena

Da li se opozicija dobro organizovala ili se organizovala jedino kako je mogla: s obzirom na to da je cilj obaranje vlasti, a ona ide u četiri kolone za sada: tri su nacionalne stranke i jedna kolona okuplja građanske partije pod nazivom „Srbija protiv nasilja“. To su partije koje su pokrenule održavanje protesta koji traju još od maja mjeseca -zbog ubistava djece u OŠ ,,Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja i ubistava omladine 5. maja u selu Dubona i Malo Orašje.

Olenik pita Žigmanova da li će opet u koaliciju sa SNS-om, posle najave koalicije sa radikalima

Republički poslanik sa manjinske liste „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“ Aleksandar Olenik postavio je danas pitanje Demokratskom savezu Hrvata u Vojvodini (DSHV) da li će i posle predstojećih parlamentarnih izbora ponovo ući u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

„Zabrinutost DSHV-a zbog koalicije Vučića i Šešelja je opravdana. Hoće li DSHV posle izbora ponovo u koaliciju sa SNS-om, a sada i sa Srpskom radikalnom strankom i (njihovim liderom Vojislavom) Šešeljem?“, napisao je Olenik u izjavi za javnost.

Predsednik DSHV-a i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u odlazećoj Vladi Srbije Tomislav Žigmanov izjavio je juče da najavljeni savez SNS-a i radikala, koje vodi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, zabrinjava građane Srbije hrvatske nacionalnosti.

„Činjenica da je na čelu radikala osoba koja je pravosnažnom odlukom suda u Hagu osuđena za zločine nad Hrvatima i po svim zakonima u Srbiji ne bi smela biti aktivna u političkom životu“, rekao je Žigmanov.

On je dodao da misli da to ne bi bilo dobro kada su u pitanju demokratija i budućnost Srbije.

Vojislav Šešelj je najavio da će SNS i radikali biti u koaliciji na beogradskim i lokalnim izborima 17. decembra, dok će na parlamentarnim nastupati samostalno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da neće formirati vladu sa Srpskom radikalnom strankom, „zbog razlika u programima“.

DSHV je na prethodnim parlamentarnim izborima bio deo manjinske liste „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“, koja je osvojila dva poslanička mesta.

Jedan poslanik bio je Žigmanov, čiji je mandat preuzeo poslanik DSHV-a Mirko Ostrogonac nakon što je Žigmanov bio imenovan za ministra, dok je drugi poslanik bio Aleksandar Olenik.

(Beta)

Olenik kaže da Vojvođani izlaze samostalno na izbore i da cijelo vreme postoji saradnja sa koalicijom „Srbija protiv nasilja“ koja će se nastaviti i nakon izbora, da je dobra stvar što opozicija izlazi u nekoliko kolona jer su sva istraživanja pokazala da na taj način realno može da se dobije vlast u Beogradu.

–Nije dobro što je sav fokus samo na Beogradu, a niko ne priča o republici i 65 lokalnih samouprava u kojima su raspisani izbori. Mi i dalje čekamo da li će biti raspisani izbori za parlament Vojvodine, jer to je nama jednako bitno kao i parlament Srbije. Nije zdravo da se sva koplja lome u lokalnoj samoupravi u Beogradu i tu kampanja nikada i nije prestajala – ocjenjuje Olenik.

Prvo treba pobijediti u Beogradu

-Ako poredimo sadašnje vrijeme sa vremenom Miloševića, realno je da prvo dobijemo vlast u Beogradu, pa onda oslobađamo dalje Srbiju. Međutim, Vučić nema ideju da ne bude na vlasti u Beogradu jer izbore nije raspisao bez plana. Na prošlim izborima SNS je u Beogradu dobila manji broj glasova nego opozicija zajedno. U međuvremenu sa svim doseljavanjima i pritiscima nisam siguran da SNS može da dobije veći broj glasova u Beogradu nego na prethodnim izborima. Pretpostavljam da će Vučiću neko sa ove naše strane pružiti pomoć poslije izbora: on je lično i emotivno vezan za sudbinu Beograda na vodi, da ga završi i promijeni Beograd kako je zamislio – kaže Olenik.

Violeta Cvejić (Pobjeda, foto: Autonomija)