Apel za očuvanje građanskog karaktera mesne samouprave u Srbiji ima za cilj pokretanja kampanje za novu politiku decentralizacije kako bi se odbranilo pravo građana na neposredno učešće u radu mesne samouprave, istaknuto je danas na okruglom stolu u organizaciji Grupe za konceptualnu politiku (GKP).

Kako je napomenuo Zoran Gajić iz GKP, Apel će biti upućen građanima i građankama, organizacijama civilnog društva i demokratskim političkim partijama, kako bi se zajednički došlo do rešenja za „sistemsko, kapilarno nasilje nad ljudima“, kojim Srpska napredna stranka „guši mesnu samoupravu i aktivizam građana“.

Dodao je da izbora za mesne zajednice, prema sadašnjim uslovima, za građane ubuduće neće biti jer je SNS donošenjem novih akata koji tretiraju to pitanje isključila mogućnost samostalnog kandidovanja građana.

„Novi Sad je imao drugačije odluke do 2021. godine kada su održani izbori za savete mesnih zajednica, gde je bilo oko 80 nezavisnih građana koji su se odvažili da izađu na te izbore i u nekoliko mesnih zajednica SNS je poražena. Međutim, ti izbori su bili mogući jer nisu bile na snazi odluke koje su danas važeće i građani su mogli da neposredno sami jedni druge predlažu i kandiduju za izbore za mesne zajednice, a imali su i pravo na svog posmatrača, koji je mogao da prati izborne radnje i broji glasove“, precizirao je Gajić.

Građanski izbori

Branka Ćurčić iz GKP je istakla da će uz upućivanje Apela političkim partijama ići i predlog da u svoje partijske programe unesu sadržaj koji se tiče mesnih zajednica kao organizacija građana, a kojim se podstiče i ohrabruje neposredno učešće ljudi i izbori za savete mesnih zajednica „poštuju kao građanski izbori“.

Precizirala je tri ključna problema – uvođenje proporcionalnog izbornog sistema, odnosno izbornih lista koje kandidati moraju da formiraju, zatim obavezu overe potpisa za kandidaturu kod beležnika, kao i mogućnost da izborni proces prate samo akreditovane organizacije.

„Ovim zajedničkim radom moramo staviti van snage pomenute odluke o MZ, izmeniti takozvano uputstvo za sprovođenje izbora za savete mesnih zajednica i učiniti proces njihovog usvajanja, dakle novih akata, novih odluka i novih uputstava za izbore transparetnim, odnosno uključiti u njihovo donošenje građane i javnost“, dodala je ona.

Sistemska negativna selekcija

Sociolog Ivan Živkov iz Građanskog preokreta iz Zrenjanina, ocenio je da su izbori za savete mesnih zajednica, koji su početkom februara održani u ovom gradu, bili „poslednji korak u sistemskom uvođenju negativne selekcije u politički život“ u Srbiji, pre svega zbog uvođenja proporcijalnih izbornih lista.

Dodao je da su procedure sada takve da ni poznati Zrenjaninac Tibor Varadi ne bi mogao da se kandiduje u svojoj mesnoj zajednici jer bi mu za to bila potrebna lista, kao i novac za overu potpisa. A ni onda, dodaje Živkov, ne bi mogao da učestvuje u kontroli izbornog procesa i brojanju glasova.

„Sa druge strane, ljudi koji su na društvenoj margini, oni za koje ne bi glasali ni članovi njihove porodice lako se sakriju iza izborne liste koja nosi ime nekog stranačkog lidera i oni zauzimaju mesto u institucijama. I, posle svih ovih godina vidimo do čega je to dovelo Srbiju – imamo jednog izabranog velikog lidera, vođu, a po vertikali, do nivoa mesnih zajednica institucije su pune poltrona, klimoglavaca, onih koji samo slušaju, sprovode i koji su faktički ne građani nego podanici“, rekao je Živkov.

Portparolka Demokratske stranke iz Zrenjanina Alisa Kockar ocenila je da je odlukama koje su bile na snazi tokom izbora za savete mesnih zajednica u Zrenjanin „institucionalizovano nasilje“, zbog čega je neophodno napraviti najširi mogući front u koji će biti uključeni svi koji se slažu sa idejom da mesne zajednice moraju pripadati građanima.

„Ne smemo da zaboravimo još jednu stvar koju moramo da radimo paralelno sa tim političkim procesom, a to je stvaranje sigurnog prostora za građane i motivisanje građana da budu aktivni. Bez aktivnih  građana kao takvih, ne možemo imati one koji će se kandidovati za te mesne zajednice jednom kada se izborimo da se one vrate u ruke građana“, upozorila je Kockar.

Dalibor Stupar Autonomija, foto: Medija centar