Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) saopštila je da usvajanje Zakona o neprimenjivosti odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske predstavlja napad na ustavni poredak Bosne i Hercegovine.

„Pokušaj Narodne skupštine RS (NSRS) da potkopa autoritet Ustavnog suda BiH je neprihvatljiv prekršaj protiv Dejtonskog mirovnog sporazuma, ozbiljan izazov vladavini prava u RS i napad na ustavni poredak Bosne i Hercegovine“, istakli su iz OHR-a.

Dodali su da su „ove odluke nezakonite, a da je za to najzaslužniji (predsednik RS) Milorad Dodik“.

„RS mora poštovati svoje obaveze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma. To znači potpuno poštovanje ustavnog i pravnog poretka BiH u skladu sa Aneksom IV (Ustav BiH)“, navodi se u saopštenju.

Dalje se ističe da visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit „nudi političku saradnju svim akterima u RS da bi pomogao Narodnoj skupštini RS da ispuni svoju zakonsku obavezu, pod uslovom potpunog poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“.

Iz OHR-a nisu pojasnili na koje „ispunjenje zakonskih obaveza Narodne skupštine RS“ je reč.

„Prvi korak je odbacivanje ovakvog bizarnog i avanturističkog podrivanja Dejtona i dejtonskih institucija od strane Milorada Dodika. Naš zajednički prioritet je prosperitetna budućnost za sve u BiH i obezbediti da se njihova volja odrazi na ishod slobodnih demokratskih izbora“, saopšteno je iz OHR-a.

Narodna skupština usvojila je juče Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda na teritoriji RS nakon što je Ustavni sud izmenio pravila u svom radu, prema kojima se sednice sud mogu održavati i bez najmanje troje sudija, koje je imenovao parlament Federacije BiH i najmanje jednog sudije, kojeg je imenovao parlament RS.

Prvobitno je saopšteno da se srpski sudija Zlatko Knežević povukao iz rada Ustavnog suda BiH, ali je on sinoć saopštio da ostaje u tom sudu do odlaska u penziju 31. decembra.

Drugi srpski sudija Miodrag Simović je otišao u penziju u novembru prošle godine, a Narodna skupština RS nije imenovala sudiju koji bi trebalo da zauzme njegovo mesto u Ustavnom sudu BiH.

Prema usvojenom spornom zakonu traži se da se u parlamentu BiH donese Zakon o Ustavnom sudu BiH, prema kojem bi iz tog suda bile eliminisane strane sudije, kojih je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas troje.

Njih imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, uz konsultacije sa Predsedništvom BiH.

Ustavni sud broji ukupno devet sudija, a osim troje stranaca, četiri sudije, po dvoje Bošnjaka i Hrvata imenuje parlament Federacije BiH, a dvoje srpskih sudija bira Narodna skupština RS.

Predsednik RS Milorad Dodik traži da se zakonom o Ustavnom sudu BiH imenuje šest sudija iz Federacije i troje sudija iz RS, s tim da se odluke u sudu ne donose prostom većinom, kako je to sada definisano Ustavom, već konsenzusom.

(Beta)