Iako ni površinski, ali ni po broju stanovnika nisu najmanja lokalna samouprava u Zapadnobačkom okrugu, Odžaci su po svim statističkim pokazateljima najnerazvijeniji deo okruga. Gotovo uništena privreda ugrozila je opstanak stanovništva, ali što je možda i bitnije, primorala je tadašnju lokalnu političku scenu da se odmeri na vanrednim izborima. Nedostatak ozbiljnijih političkih dešavanja okrenuo je prestoničku političku elitu ka Opštini Odžaci. Pljuštala su obećanja, započeti pojedini projekti, pa se posle tri godine ipak može reći da su ovde stvari krenule nabolje.
Jedna od specifičnosti opštine Odžaci u sadašnjem političkom trenutku Srbije i Vojvodine je da u ovoj lokalnoj samoupravi 2012. nije bilo lokalnih izbora. Oni su održani pre dve godine, 24. januara 2010. kao vanredni, posle velikih previranja između tada vladajućeg SRS-a i opozicionih partija okupljenih oko DS-a. Odžaci su tako dospeli u žižu interesovanja vodećih političara na pokrajinskom i državnom nivou, jer su se vojvođanska i republička vlada nalazile tačno na polovini mandata. Vanredni lokalni izbori su u medijima i političkim vodama tretirani kao lakmus-papir raspoloženja građana pa su pljuštala mnoga obećanja o ekonomskom prosperitetu te nerazvijene opštine.
U klupama Skupštine opštine Odžaci sedi 27 odbornika, od kojih je donedavno vladajuću koaliciju činilo devet partija, a u opoziciji su bile DSS sa jednim i SNS sa 6 odbornika. Njima se sredinom septembra pridružila i SPS sa dva odbornika. Skupštinsku većinu predvodi DS sa 9 odbornika, a po jednog imaju LDP, SPO, URS, PUPS, Romska demokratska stranka i Narodna partija. Kao i u mnogim drugim lokalnim samouprava u kojima je DS na vlasti a SNS opozicija, odbornici SRS-a, u ovom slučaju troje, podržavaju demokrate i njihove partnere.
Nakon majskih izbora, u kojima nisu učestvovali, Odžačane su ipak dočekale “kozmetičke” promene u lokalnom parlamentu. Prvo je došlo do očekivane promene prvog čoveka opštine. Umesto Predraga Cvetanovića (DS), koji je postao poslanik u Skupštini Vojvodine, čelnu opštinsku poziciju zauzela je mlada Izabela Šerić (27), takođe iz DS-a. Na mestu zamenika predsednika opštine ostao je dr Đorđe Bogdanović (SPS), dok se na poziciji predsednika skupštine zadržao doskorašnji član URS-a Miloš Pejčić, koji je na samom zasedanju Skupštine opštine obelodanio da prelazi u DS.
Magna siting još na čekanju zbog gasovoda
Nakon što su na svoju štetu pokušali „upodobljavanje“ vlasti, zamenik predsednika opštine Đorđe Bogdanović iz SPS-a je smenjen, a na njegovu funkciju izabran je Nikola Krivokuća (DS). Promene su se dogodile i u sastavu Opštinskog veća, pa su socijalisti izgubili dva „ministarska“ mesta. Njihove pozicije su zauzeli predstavnici odborničke grupe manjine, odnosno Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Romske demokratske stranke. Treba reći da je SPS ostao i bez prethodno zauzetih direktorskih pozicija u javnim preduzećima. Iako se u funkcionisanju lokalne samouprave zamena nije osetila i iako je raskid saradnje bio relativno miran, po navodima aktuelne vlasti, osveta u Odžake stiže drugim putem – gasovodom.
– Opština je izgradila novi asfaltni put u industrijskoj zoni, uredila vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, izgradila kanalizaciju, novu trafo-stanicu i struju za industrijsku zonu. Značajnu podršku u sprovođenju navedenih radova dala nam je i Vlada Vojvodine preko Fonda za kapitalna ulaganja. Međutim, do kašnjenja radova došlo je usled odsustva podrške dela republičkih organa, pre svih rukovodstva Srbijagasa koje nije imalo sluha za sve apele opštinske uprave da se radovi moraju završiti u planiranom roku. Smatramo da je ovim gestom naneta šteta ugledu naše opštine koju svakodnevno posećuje veliki broj investitora.
Reč je o najznačajnijoj grinfild investiciji u Odžacima. Kako navode u Opštini, početak rada fabrike kanadske kompanije Magna siting obezbediće 450 radnih mesta. Svetski poznat proizvođač sedišta za automobile predvideo je ulaganje od 5,6 miliona evra. Pun kapacitet fabrika bi trebalo da dostigne za tri godine, do kada je planirano zapošljavanje 440 radnika. Odbornici Skupštine opštine su bili jednoglasni prilikom odlučivanja o dodeli besplatnog građevinskog zemljišta kompaniji koja je 200 proizvodnih pogona smestila u 26 zemalja.
Preduzeće Srbijagas je povodom optužbi iz Odžaka uzvratilo da ni jednog momenta nisu blokirali priključenje fabrike na gasovod, a da krivicu snose upravo oni koji ih optužuju, pošto nisu izvršili ono što se od njih očekivalo.
Za sada se ne zna ko će popustiti, ali je iz Odžaka, potvrđeno da će početak rada fabrike kasniti. Samim tim biće odloženo zapošljavanje 120 radnika, koji su već prošli kroz obuku u češkom ogranku Magna sitingsa.
Najava boljih vremena za Odžake?
Iz opštine poručuju da se ovo neće odraziti na saradnju sa drugim investitorima, kojih je sve više na teritoriji opštine. Među onima koji već rade i planiraju dalje ulaganje u Odžacima su Grajner pekedžing, koji je pre nepunu godinu kupio nekadašnje preduzeće Hipolplast. Oni su u prethodnom periodu radili na osavremenjavanju proizvodnje plastičnih čaša, a kompanija je investiranje obrazložila poboljšanjem kvaliteta svojih proizvoda i proširenjem proizvodnih kapaciteta. Rezultat toga bilo je nedavno zapošljavanje novih radnika i gotovo dupliran prihod od prodaje plastičnih čaša. Iz Grajner pekedžinga navode da su u Odžacima već sada uradili ono što je bilo planirano do kraja 2013. godine i da nameravaju da za predstojeću godinu započnu proizvodnju posebno dizajniranih čaša, za izvoz na tržište Evropske unije. Treba dodati da se zahvaljujući partnerima iz Austrije poboljšava poslovna klima i u ostatku Hipola, koji se delom bavi proizvodnjom plastičnog granulata, bez koje je nemoguća proizvodnja flaša.
Kako kaže novinar Slobodan Mirić, ovo liči na najavu boljih vremena za Odžake. Uz već pomenute Magnu, Grajner, Hipol, u industrijskoj zoni uskoro bi trebalo da budu završene investicije Standard gasa iz Novog Sada, koji gradi pogon za tečni gas. Investicija od četiri miliona evra obezbediće u narednih nekoliko godina sto radnih mesta. Poslednji potencijalni ulagači, koji su nedavno sa lokalnom samoupravom potpisali Protokol o saradnji, stižu iz Slovačke. Kompanija Grin enerdži bi za nekoliko meseci, na 10 hektara u okolini Karavukova, trebalo da izgradi solarnu energanu snage pet megavata, za koju još uvek nema konačne potvrde iz republičkog ministarstva. Ova investicija bi trebalo da teži 35 miliona evra.
Međutim, bez obzira na sva ulaganja, opština Odžaci ne zaboravlja svoje privatizacione muke, koje su od 2000. godine, do vanrednih izbora, pogodile, bukvalno celu opštinu.
Kupci opustošili preduzeća i otišli
– Čuvena fabrika sireva Odžačanka, gigant tekstilne industrije ITES Lola Ribar, fabrika plastičnih masa i dugmadi Napredak, Modna konfekcija Stil, dve ciglane, Građevinski kombinat i još nekoliko manjih fabrika iz vremena socijalizma, privatizovane su, ali više ne rade. Iako ima vlasnika, velika robna kuća trgovačkog preduzeća Bačka sa još oko 50 lokala zvrji prazna, a potpuno je devastiran jedan od najlepših motela u ovom delu Bačke. Raskid sa društvenim vlasništvom, čiju nužnost više niko ne spori, doneo je promašaj i kod privatizacije Hipola. Naime ovu fabriku za proizvodnju polipropilena, koja je imala godišnju produkciju vrednu više od 30 miliona evra, kupila je slovenačka Orka za svega 301 hiljadu evra i obaveznih 2,6 miliona evra investicija. Otkrivene su mahinacije i sumnja se u velike pljačke i prevare od strane kupca Groge Čenčiča, koji je za kratko vreme „ispumpao“ milione iz fabrike i onda je napustio – naglasio je Slobodan Mirić, dopisnik Novosti iz Odžaka, napominjući da je kroz ove privatizacije u Odžacima, u vrlo kratkom roku, bez posla ostalo četiri hiljade stanovnika. Po Miriću, možda najveća nepravda učinjena je prema odžačkoj Mlekari.
– Kad je investicioni fond „Salford“ kupio najveće srpske mlekare, u korpi sa Novosadskom otišla je i Odžačanka čuvena po sirevima koje su kupovali najelitniji dalmatinski hoteli i JAT. Mlekara u Odžacima je odmah zatvorena, a iz nje su izvučene najskuplje mašine. Radnici su putovali u Novosadsku mlekaru koja je takođe od ove godine za strance postala nerentabilna, a radnici su otišli kući. Odžački farmeri su tražili od Imleka da preuzmu mlekaru u Odžacima i organizuju proizvodnju, ali su odbijeni.
Farmerima iz Odžaka i okolnih naselja je izgleda suđeno da budu pod stalnim “naponom”. Nedavno su tek posle protesta uspeli da postignu dogovor sa lokalnom samoupravom o zakupu zemljišta najlošije kategorije, a u prilog im, kako sami kažu, ne ide ni aktuelna politika vlade Srbije. Značajne primedbe na rad republičkih organa u više navrata iz Odžaka su upućivali zaposleni u poljoprivrednim preduzećima, koji su bili svedoci najlošijih privatizacije zadruga u Srbiji.
Inicijativa za vraćanje suda
Mlada i agilna predsednica Opštine Odžaci Izabela Šerić izjavila je nedavno da će lokalne vlasti Odžaka i Kule u narednim danima tražiti prijem kod nadležnih u Ministarstvu pravde. Tema razgovora sa predstavnicima tog ministarstva biće sudbina sudskih jedinica u ove dve opštine i mogućnost da one ne budu ugašene u sklopu najavljene reforme mreže osnovnih sudova u Srbiji.
– U tim razgovorima mi ćemo zahtevati nešto što je u našem zajedničkom interesu, a to je da u Kuli bude Osnovni sud koji će imati sudsku jedinicu u Odžacima – rekla je Šerićeva na sednici SO Odžaci. Trenutno, stanovnici Odžaka i susedne opštine Kula sudske slučajeve rešavaju u Osnovnom sudu u Somboru.
Dešavanja oko kupovine kombinata u Srpskom Miletiću, Bačkom Brestovcu i Ratkovu, mogu se u najmanju ruku okarakterisati kao sumnjiva. Na gotovo neverovatan način, društvena i zemlja koja se vodila na zadrugare, preko noći je uknjižena na privatno lice, a zatim i na stranog državljanina, što ne dozvoljavaju čak ni – uvek krhki – srpski zakoni. Povodom tih privatizacija reagovao je i Savet za borbu protiv korupcije, koji smatra da je Agencija za privatizaciju načinila brojne propuste u prodaji tih preduzeća. Kupac PP Ratkovo bio je lokalni tajkun Borislav Lilić, koji je kasnije preduzeće, zajedno sa poljoprivrednim zemljištem koje je u međuvremenu na volšeban način prepisao na svoje ime, prodao hrvatskoj “Žito grupi” iz Osijeka. Poljoprivredna dobra u Srpskom Miletiću i Bačkom Brestovcu privatizovala je somborska Panonija, koja je posredno bila u rukama bivšeg predsednika Regionalne privredne komore Sombor Božidara Roce. Među osnivačima Panonije bilo je i preduzeće Baltik Property Investment Limited iz irskog mesta Cong, koji posle izvesnog perioda uspeva da postane većinski vlasnik oba preduzeća. Pretpostavlja se da je ovim “čudnim” privatizacijama u ruke stranih državljana dospelo oko šest hiljada hektara zadružnih oranica.
Najtanja lokalna kasa u Zapadnobačkom okrugu
Skupština opštine Odžaci je budžet za 2012. godinu usvojila među poslednjima u Srbiji. Nešto slično događa se i danas. Rebalans opštinske kase za ovu godinu urađen je početkom decembra, a u odnosu na onaj sa početka godine povećan je za 2,05 odsto, odnosno na 892 miliona dinara. To je najskromniji lokalni budžet u Zapadnobačkom okrugu. Zvaničan predlog budžeta za predstojeću godinu još uvek ne može da se nađe na zvaničnom sajtu lokalne samouprave, a nema ni najava kada bi se mogao pojaviti. Pretpostavke su, ipak, da bi u odnosu na poslednji rebalans sredstva u opštinskoj kasi mogla biti povećana za vrednost inflacije i druge osnovne koeficijente koje propisuje Memorandum Vlade Srbije. Prosečne zarade u Odžacima godinama su na začelju u okrugu, a prema poslednjim podacima ona iznosi nešto više od 34 hiljada dinara. Do proseka u okrugu nedostaje šest, a do republičkog čak 7.500 dinara. Ništa bolje, bez obzira na investicije, nije ni u sektoru zapošljavanja. I ovde su Odžačani na samom dnu okruga, pa su u godini koja izmiče nadležni iz Nacionalne službe za zapošljavanje posebno bili aktivni u subvencionisanju samozapošljavanja.
Opština Odžaci je na poslednjoj sednici Skupštine usvojila Lokalni akcioni plan za zapošljavanje u 2013. godini. Uz ovaj, lokalna samouprava je izradila još i planove za unapređenje obrazovanja, zapošljavanja i zdravlja Roma, te za unapređenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica. SO Odžaci je do sada usvojila strategije lokalnog održivog razvoja, sa važenjem do 2015. godine te strategiju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Nove brojke koje zabrinjavaju pojavile su se nakon prošlogodišnjeg popisa stanovništa. Opština Odžaci je za deset godina izgubila pet i po hiljada stanovnika. Danas, po evidenciji Republičkog zavoda za statistiku, u Odžacima, Bogojevu, Karavukovu, Srpskom Miletiću, Deronjama, Ratkovu, Laliću, Bačkom Gračacu i Bačkom Brestovcu živi 30.196 duša. Interesantno je da tek nešto više od četvrtine žitelja, 8.800, živi u centru opštine. Uprkos tome, lokalno komunalno preduzeće deluje samo u centru opštine, dok se seoske mesne zajednice moraju samostalno brinuti o odvoženju smeća.
Poseban problem, za sva odžačka sela, predstavlja snabedevanjem vodom, koja je izuzetno lošeg kvaliteta. Kako je navedeno u brojnim istraživanjima nadležnih službi, voda u odžačkim selima je prepuna arsena i drugih neprihvatljivih elemenata i nikako se ne sme koristiti za ljudsku upotrebu. Najbolji primer za to je Srpski Miletić, gde je izgrađeno nekoliko česmi sa kojih stanovnici u balonima nose vodu kućama. Brojnim infrastrukturnim problemima treba dodati nedostatak kanalizacije van Odžaka te vrlo lošu situaciju u javnom prevozu. Preduzeće Saobraćaj je u restrukturiranju i sve teže podnosi nagomilane probleme, a donekle situaciju popravljaju polasci Dunavprevoza i somborskog Severtransa, koji je takođe u procesu oporavka. Ništa bolja situacija nije ni po pitanju železničkog saobraćaja, koji je zaokružen sa dva polaska za Novi Sad i jednim za Sombor.
Sava Majstorov/Tivadar Farago (Autonomija)
(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)