Dok je rat u Ukrajini u toku, tenzije su eskalirale u drugom delu Evrope, piše CNBC, dodajući da su analitičari izrazili zabrinutost da bi odnosi između Srbije i Kosova mogli prerasti u oružani sukob.

Dvadeset meseci je od kada je Rusija započela invaziju na Ukrajini i to i dalje glavni fokus zapadnih sila koje žele da pomognu Kijevu da obnovi svoj teritorijalni integritet.

Međutim, istovremeno, tenzije su eskalirale u drugom delu Evrope koji je i dalje veoma nestabilan nakon brutalnog i složenog sukoba koji je izbio 1990-ih.

Analitičari su izrazili zabrinutost da su odnosi između Srbije i Kosova sve neprijateljskiji poslednjih meseci. Nasilje je izbilo na severu Kosova u septembru, a Beograd je odgovorio jačanjem vojske na granici sa svojim susedom.

Sada postoji zabrinutost da bi nestabilnost u ovom jugoistočnom regionu Evrope mogla da preraste u oružani sukob dok je svet ometan ratom u Ukrajini.

Imajući u vidu trenutni politički i bezbednosni kontekst, analitičari kažu da bi izbijanje nasilja na severu Kosova „trebalo da izazove uzbunu“.

„Rešavanje spora između Kosova i Srbije više nije samo političko pitanje, već ozbiljno bezbednosno pitanje za region i Evropu“, napisale su prošle nedelje Enđeluše Morina i Majda Ruge, više naučne saradnice u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

„Za SAD i EU, izbor više nije samo između neuspeha i uspeha dijaloga, već između stabilnosti i dalje eskalacije nasilja naročito ako konačno ne priznaju ulogu Beograda u destabilizaciji Kosova i zauzmu snažniji pristup da se tome suprotstave.

Otvoreno neprijateljstvo

Ključna nedavna prekretnica bili su lokalni izbori u proleće na kojima su etnički Albanci izabrani u brojne opštine na severu Kosova. Rezultati su izazvali ogorčenje među etničkim Srbima u regionu koji su bojkotovali glasanje, rekavši da njihovi zahtevi za većom autonomijom nisu ispunjeni.

Tenzije su dodatno porasle tokom leta i izbile krajem septembra nakon pucnjave između teško naoružane grupe etničkih Srba i kosovskih specijalnih policijskih snaga u selu Banjska na severu Kosova u kojoj su ubijeni jedan policajac i tri naoružana napadača.

NATO ima mirovnu misiju na Kosovu od 1999. nakon krvavog sukoba između etničkih Albanaca suprotstavljenih etničkim Srbima i vlade Jugoslavije 1998. Vojna alijansa je reagovala na septembarski incident slanjem dodatnih mirovnih trupa u region, dok je Srbija pojačala svoje vojno prisustvo duž granice sa Kosovom.

Ovaj potez izazvao je uzbunu među američkim i evropskim zvaničnicima koji su izrazili duboku zabrinutost zbog nasilja i gomilanja vojnih snaga „bez presedasna“, kako je to opisala Bela kuća.

Srbija je negirala vojno jačanje u blizini kosovske granice navodeći da nema nameru da izvrši invaziju. Međutim, ranije ove nedelje, visoki srpski vojni zvaničnici rekli su da je broj vojnika duž granice prepolovljen na oko 4.500, priznajući da su pojačali vojno prisustvo na otprilike duplo više od tog broja nakon nasilja u Banjskoj.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takođe nastojao da uveri Zapad, rekavši za Fajnenšel tajms prošlog vikenda da nema nameru da naredi vojnim snagama da pređu granicu na Kosovo, navodeći da bi to bilo kontraproduktivno za težnje Beograda da se pridruži EU.

„Zašto bi ovo bilo od koristi za Beograd?“ upitao je Vučić. „Da uništimo svoju poziciju koju smo gradili godinu dana? Uništiti ovo za jedan dan? Srbija ne želi rat“, rekao je on, navodi list.

Uprkos ovim uveravanjima, bezbednosni analitičari kažu da je situacija u regionu poput kutije sa šibicama, sa potencijalom da se zapali i od najmanjih varnica.

„Od nultih kopnenih ratova u Evropi, mogli bismo da vidimo dva vrlo brzo“, rekao je Jan Bremer, osnivač Grupe Evroazija.

On je tenzije uporedio sa septembarskim munjevitim sukobom između Jermenije i Azerbejdžana, koji je kulminirao kada je azerbejdžanska vojska zauzela sporni region Nagorno-Karabaha u brzoj ofanzivi sa malo spoljne intervencije.

Enđeluše Morina i Majda Ruge iz istraživačkog centra ECFR rekle su prošle nedelje da su „nasilni incidenti na severu potkopali ionako težak proces dijaloga između Srbije i Kosova tokom prošle godine“.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upotrebio je nasilje da ospori autoritet Kosova na severu i založi se za autonomiju četiri severne opštine, što bi omogućilo Srbiji da se meša u unutrašnje stvari Kosova preko svojih zastupnika“.

Morina i Ruge su napomenule da je Vučić okarakterisao najnoviji nasilni incident na severu Kosova kao legitiman čin otpora lokalnih Srba, ali da vrsta i količina oružja zaplenjenog nakon incidenta „sugerišu da je ovo veća, koordinirana borbena operacija sa ciljem da se destabilizovati region“.

Nasuprot tome, Andrius ​​Tursa, savetnik za centralnu i istočnu Evropu u kompaniji Teneo smatra da „direktna vojna ofanziva srpske vojske na sever Kosova je malo verovatna zbog prisustva mirovnih snaga NATO-a i rizika od kaznenih sankcija Zapada kao rezultat takve akcije“.

Iz političke perspektive, dodaje, „zveckanje sabljama u vreme kada se Beograd suočava sa neprijatnim pitanjima u vezi sa napadom na Banjsku povećalo je zapadnu percepciju Srbije kao destabilizujućeg aktera“.

Tursa smatra da pored hitne potrebe za deeskalacijom, izgledi za održivije rešenje dugogodišnjeg sukoba između dve strane su slabi.

On je dodao da se sporazum ranije ove godine koji ima za cilj normalizaciju odnosa do sada pokazao neefikasnim i da nijedna strana ne izgleda spremna na kompromise o „fundamentalnim pitanjima kao što su suverenitet Kosova i prava etničkih manjina na severu Kosova“.

(Danas, foto: Pixabay)