Kad god prođem kroz Novi Sad vidim dosta poznatih lica. Ne poznajem ih sve lično ali bar likovi su mi poznati. Danas na TV beše prenos, neko novo “ događanje naroda“. Kamere su šarale ali uz sav trud ne prepoznah, srećom, ni jedan jedini lik ispred bine, one na bini još i nekako.

Najavljivali su organizatori 20 000 duša na današnjem okupljanju u Novom Sadu, ali biće da nisu uspeli da prikupe dovoljno autobusa pa broj prisutnih niti u jednom izveštaju ne dobacuje ni blizu polovine najavljenog broja. Vidim table iz raznih mesta koje potvrđuju da su ta mesta u Srbiji, a table urednim rukopisom ispisane ne jednakim tablama, nema veze što su doputovale iz različitih mesta. Sve u svemu, rekao bih: deja vu! Baš ono što je domet resavske, desničarske, političke škole u Srbiji, ponavljanje i prepisivanje, nigde originalnosti i traga da je bar nekome mozak bio uključen na pola sata u slobodnom režimu a ne partijskom. Kad je onomad Sloba organizovao slična dešavanja, dnevnice su bile bolje, sendviči bogatiji, transparenti brojniji, a i reči su zvučale nekako drugačije, ozbiljnije.

Ovo danas što se pričalo sa govornice ispred Banovine, ili čitalo već napisano, zvučalo je kao vekerica u šerpi: bučno i šuplje!

Nisu baš sve razumeli okupljeni građani, ali bitno je da ritam bubnjeva pratio najvažnije i najzvučnije reči: Srbija, separatizam, Kosovo, dole Pajtić…

To su neki zajednički imenitelji govornicima od kojih vredi pomenuti tek nekoliko zanimljivijih izjava:

Budući , možda, narodni serbski heroj, Miroslav Parović, iz neke treće Srbije koja inače učestvuje u koalicionoj vlasti u Novom Sadu, održao je vatreni govorčić i hrabro ponudio svoj, a naročito tuđe živote, u odbrani Vojvodine.

Dušan Bajatović, koji, kao švajcarski vojni nožić, sadrži alatke za sve (politika, gas, đubrivo, međunarodni problemi…) održao je srceparajuću besedu u kojoj se požalio na činjenicu da nisu dovoljno dobri (SPS) za Pajtića, a sve su dali Vojvodini, te da nije fer što su okupljanja, doduše daleko masovnija i širom Srbije, sa šetnjama proglašavali pravilnim i dobrodošlim a evo, današnje okupljanje nije osvojilo šire simpatije. U svom izlaganju, Dule veličanstveni, objavio nam je i veliku istinu koje, mi slepci, nismo bili svesni. Kaže Dule, on i njegovi momci (SPS) su “doktorirali borbu protiv separatizma još osamdesetih godina“. Eto, bez dr Bajatovića dr Dušana, moja malenkost ne bi znala da su doktori izlečili sve separatizme koje su, uglavnom, sami podstrekavali da bi trenirali tu njihovu medecinu, pa danas nema granica na Drini, Savi, Dravi…. Čak se i po kolijevci srpstva Dr Dule, i svi mi, možemo šetati kad god nam je volja.

Igor Mirović je održao vatreni govor, sve tresući se, zabrinuo sam se na kratko da mu ne bude loše.

Često me podseća, govorom tela i lica a melodijom u tonu, na svog bivšeg šefa koji je na privremenom odmoru u Den Hagu, a danas je to osećanje bilo, mislim, jače nego ikada. On je upozorio vojvođansku vlast da vodi računa o tome šta radi jer nije sigurno da će u narednim okupljanjima moći da se kontroliše bes i snaga naroda koji pristigne, sa svih strana Srbije, i da brani Vojvodinu od Vojvođana, valjda.

Za završnicu, prisutnima se obratio aktuelni gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević. Drhtavim glasom je objasnio šta su ciljevi današnjeg okupljanja: Povlačenje deklaracije, ostavka Pajtića i vanredni izbori-odmah!

Na kraju je poručio da se zahtevi moraju ispuniti pod hitno, pod pretnjom novog okupljanja, trajnijeg i masovnijeg. U tom slučaju će organizatori morati da rezervišu i parking ispred Sajma, za autobuse kojima će “branioci“ Vojvodine prispeti u glavni grad Vojvodine, Autonomne Pokrajine države Srbije.

Nisam siguran, mada slutim, šta će se dešavati u skoroj budućnosti. Molio bih samo da svi eventualni “branioci“ Vojvodine pre dolaska u Novi Sad pročitaju, ili zamole nekoga da im pročita, tekst sporne Deklaracije i neka kažu samo jednu tačku ili slovo koje poziva na otcepljenje Vojvodine od Srbije.

Goran Kapetanović