Suđenje bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, nastavljeno je danas u Hagu svedočenjem tadašnjeg pripadnika obaveštajne službe OVK Nezira Čočaja.

Čočaj je, između ostalog, svedočio o pritvoru u bivšoj zgradi MUP Srbije u Prizrenu u kojem su, po optužnici, pripadnici OVK, u junu 1999, ubili jednu osobu, a najmanje 15 ljudi teško zlostavljali zbog sumnje da su saradjivali sa srpskim vlastima.

Po ranijim dokumentima tužilaštva, Čočaj je u junu 1999, posle povlačenja srpskih snaga, bio u bivšoj zgradi MUP.

O tome je, međutim, danas svedočio na delu zasedanja zatvorenom za javnost radi „bezbednosti svedoka“, kako je rekao član raspravnog veća Kristof Barte (Christoph Barthe).

Ranije na suđenju, dvojica oficira nemačkog Kfora posvedočila su da su u raciji na zgradu bivšeg MUP u Prizrenu, 18. juna 1999, pronašli jedno beživotno telo i iz pritvora oslobodili više od 10 osoba sa vidljivim povredama od prebijanja i zlostavljanja.

Za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su, zajedno sa Tačijem, Kadri Veselji, kao i Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a Veselji je u tom štabu bio na čelu obaveštajne službe.

U otvorenom delu zasedanja, Čočaj je na fotografijama koje su mu pokazali tužioci prepoznao zgradu bivšeg MUP u Prizrenu i potvrdio je da je taj objekat OVK koristila pošto su srpske snage 12. juna 1999. napustile grad.

Komanda „operativne zone Paštrik“ tada je, po svedoku, bila u studentskom internatu u Prizrenu i u Domu armije, a komanda „125. brigade“ u školi za gluvoneme.

Čočaj je posvedočio da je od decembra 1998. radio u „obaveštajnom sektoru“ OVK pri komandi „operativne zone Paštrik“ u okolini Prizrena.

Tvrdio je, međutim, da taj sektor nije raportirao Glavnom štabu OVK, ni Veseljiju.

Svedok je izjavio da se sa Veseljijem sastao samo tri puta, prvi put posle početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, 24. marta 1999.

Čočaj je rekao i da, kao obaveštajac, nikada nije imao zadatak da prikuplja informacije o „kolaboracionistima“.

Da pristupi obaveštajnoj službi ŠIK, Čočaja je, kako je kazao, tek 2001. pozvao Ferhat Šalja, za koga je znao da radi za Veseljija.

Suđenje će biti nastavljeno sutra iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Čočaj je bio 104. svedok tužilaštva od početka procesa, 3. aprila prošle godine.

Tužioci nameravaju da do kraja dokaznog postupka protiv optuženih, u aprilu 2025, pred sudije izvedu još 42 svedoka.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

(Beta, foto: Autonomija)