“Knjiga je prećutana od mejnstima. Uporno se neguje poricanje toga što se desilo. Očekivali smo da se rana otvori i javnost sučeli sa činjenicama. Uvek se govori o srpskim žrtvama. Nigde u javnim nastupima nema reči o drugim žrtvama. Kada su otkrivene hladnjače u Batajnici, to je brzo zatrpano. Ne govori se koliko je cucli i svesaka sa domaćim zadacima nađeno u Batajnici, o deci koja su pobijena u kafiću Panda. Ovde se govori o zločinu poricanja zločina. I to je krajnja tačka koju je ova država prošla. Samo mi postojimo. Samo naša država postoji. Samo naše zrtve postoje. To samozaljublje, a neviđenje tuđih žrtava je čista patologija”, rekao je Dragan Stojković izdavač knjiige (Most art Jugoslavija, Zemun) Radeta Radovanovića „Smeh pod vešalima“, na promociji u Zrenjaninu.

Knjiga koja je do sada doživela četiri izdanja: dva u Srbiji, dva na Kosovu, i po jedno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je ignorisana jer izostaje volja za suočavanjem, a bez suočavanja nema izlečenja, rekao je Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.

Dodao je da bez suočavanja sa prošlošću neće biti nikakve bitne promene klime.

“Nasilje koje je nedavno zapanjilo Srbiju je direktno nesuočavanje sa prošlošću. Realitiji formiraju ponašanja, ali i ona su nastala u okruženju. I ova knjiga je lek. Ne zove se slučajno ‘sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu’. Postoje oni koji žele da ovakve teme ne stignu na dnevni red. Ako ova knjiga ne postane deo školske lektire, onda ova zemlja nema šanse za preživljavanje. O onome što je predmnet ove knjige treba ozbiljno razgovarati. U suprotnom dolazi samouništenje”, istakao je.

Nikada se u ovoj državi neće desiti da ova knjiga postane obavezno štivo, kazao je Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“ iz Novog Pazara.

On je naglasio da su podaci izneti u knjizi tačni, ukazujući da se uvidom u ovu knjigu zapravo spoznaje da ne znamo šta se sve dogodilo.

“Rade jako lepo piše i objašnjava. Kniga ima dobru dramaturšku potku. Polazi sa pozicije ‘istina i samo istina’. Latinka (Perović) je rekla da je samo istina lekovita. I to je tačno. Ako hoćemo da imamo bazično poznavanje sveta i želimo osnovu, zašto ne uzmemo knjigu kao lek?”, zapitao je.

Na promociji knjige koju je organizovao Zrenjaninski socijalni forum i Žene u crnom, Staša Zajović iz te organizacije kazala je da se od 24. marta do kraja maja 1999. dešavalo najmasovnije premeštanje leševa žrtava sa Kosova.

“Činjenična istina je da je 863.000 Albanaca proterano i činjenica je da se desio zločin premeštanja tela kosovskih Albanaca. U teoriji je kazna zaboravom najstrašniji zločin. Govorimo o posledicama državnog i društvenog zaborava. Kako to da je celokupni medijski prostor rezervisan za zločince, da li je moguće da se Ministarstvo odbrane pretvorilo u odbranu zločinaca”, upozorila je.

Zločin nad decom u Ribnikaru posledica prećutkivanja prethodnih zločina i mejnstrim politike

Zajović je navela da se Žene u crnom bave prošlošću jer ona nije prošla i poručila da bez promene kulturnog modela nema ni promene društva.

“Čudno je da u kulturi poricanja i mejnstrima državne politike ne nalaze elemente zločina u školi (Ribnikar). Ovo je raritet na planeti. Kako ne pominju ratove, opasnu toksičnu zločinačku muškost tako što se epidemija zločinačkog nasilja nad ženama promoviše”, dodala je.

Objašnjavajući posledice zataškavanja zločina, posebno nad decom, ne samo na teritoriji Kosova, nego i na ex jugoslovenskom prostoru, Rade Radovanović, autor Smeha pod vešalima, doveo je u vezu masaskr u Beogradu sa bezuslovnom osudom svih navedenih zločina.

On je prisutne podsetio na svoj post koji je napisao neposredno nakon ubistva osmoro đaka:

“Preplavljen tugom, jadom i besom – zbog masakra u OŠ Vladislav Ribnikar – slušam reči iskrene solidarnosti svojih prijatelja iz Zagreba, Tuzle, Sarajeva, Prištine… Ne pitam se ZAŠTO? nego DOKLE? I sećam se :
Vukovar – 1991 – ubijeno je nekoliko desetina dece
Sarajevo – 1992 – 1995 – ubijeno je 1 601 dete
Prijedor – 1992 – ubijena su 102 deteta
Tuzla – 1995 – ubijeno je 72 dece
Prekaze – 1998 – ubijeno je 12 dece
Peć „Panda“ – 1998 – ubijeno je 6 dece
Podujevo – 1999 – ubijeno je 14 dece
Suva Reka „Kalabrija“ – 1999 – ubijeno je 19 dece
Djakovica 1999 – ubijeno je 12 dece
Beograd – 2023 – ubijeno je 8 dece
Ne može se tako dugo nekažnjeno ZLOČINITI !”

Radovanović je kazao da se može dugo navoditi lista stradalih, te da je bljutava rečenica “da se rat vratio kući”.

“Vratio se jer su ga dogovarali Slobina i Tuđmanova ekipa. To su srpski nacisti. Dogovoren je rat u velikoj meri prvo u Srbiji i Hrvatskoj, pa u Bosni. Nije više ni važno ko je dao prvi impuls. Suština je da li će većina ljudi koji žive u Srbiji čuti, pročitati i saznati istinu da od 1979. do sada u svojoj osnovi ide prvo nacionalističaka i posle nacistička politika koja ima svoja postignuća u ratu u Hrvatskoj, genocidu u Bosni i na Kosovu, gde se ne kaže da je u pitanju genocid”, ocenio je on.

Ivana Gordić Perc (Autonomija)