Šezdeset organizacija civilnog društva iz Srbije uputilo je danas otvoreno pismo Vladi Srbije u kojem se od te institucije i nadležnih ministarstava zahteva da prestanu da doprinose konfuziji u sferi javnog informisanja i prestanu sa kršenjem medijskih zakona.

U pismu se ocenjuje da je Vlada Srbije dosadašnjim postupcima samo doprinosila daljem ugrožavanju vladavine prava u sferi javnog informisanja.

„Predizborni proces nikako ne sme da bude alibi Vladi Srbije i nadležnim ministarstvima da javnost ne dobije odgovore na brojna, sporna pitanja u procesu medijskih reformi, a pogotovo ne sme da bude alibi za kršenja medijskih zakona zarad političke kontrole nad medijima“, piše u saopštenju NVO.

Organizacije civilnog društva smatraju da je, bez obzira na izborni proces, potrebno pokrenuti široku javnu raspravu koja će rezultirati izmenom medijskih zakona kako bi se smanjile mogućnosti zloupotrebe i povećala efikasnost u njihovom sprovođenju.

„Široka javna rasprava treba da prati i donošenje zakona koji će uređivati oblast javnog oglašavanja, jer se i u ovoj sferi kriju mnogobrojni mehanizmi koji omogućavaju vlastima da kontroliše medije“, navodi se u pismu.

U njemu se ocenjuje i da slučaj Tanjuga predstavlja jedno od najdrastičnijih kršenja medijskih zakona i vladavine prava u zemlji, a u pismu se zahteva od Vlade Srbije i nadležnog ministarstva da javnosti saopšti ko je i kako omogućio toj novinskoj agenciji da još uvek aktivno radi, iako je još 31. oktobra doneta odluka o njenom gašenju.

„Postojanje ove agencije, naročito u predizbornom periodu, dovodi do dodatnog kršenja medijskih sloboda i objektivnosti medijskog izveštavanja“, poručile su NVO.

U pismu se izražava i zabrinutost zbog svakodnevnih informacija o drastičnom kršenju medijskih zakona u sferi konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. Kako se objašnjava, veliki broj lokalnih samouprava, suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva koristi za sopstvenu promociju i političku propagandu.

„Postoji osnovana sumnja da su sredstva dobijena po javnom konkursu za sufinasiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja u pojedinim lokalnim samoupravama zapravo iskorišćena za kupovinu državnih medija. I pored uočenih problema, Ministarstvo kulture i informisanja odbilo je predloge da omogući organizacijama civilnog društva da budu aktivno uključene u ovaj proces kao njihovi kontrolori i evaluatori, i da na taj način štite javni interes“, navodi se u pismu.

Organizacije civilnog društva su upozorile i da transparentnost vlasništva nad medijima još uvek ne postoji, iako su to novi zakoni morali da omoguće.
One su ukazale i na niz drugih problema u medijskoj sferi, kao što su blokada procesa besplatne podele akcija zaposlenima, nejasnoće oko PDV-a za medijske projekte, problem javnih nabavki preko kojih organi vlasti “podobnim” medijima dodeljuju značajna sredstva i slično.

„Praktično, postojeća konfuzija u bezmalo svim oblastima otvara prostor za manipulacije i nekažnjivost u kršenju medijskih zakona“, dodaje se u pismu.

NVO su podsetile i da su vladavinu prava ozbiljno ugrozile i odluke Skupštine Srbije da se blokira izbor članova Saveta REM-a iz redova organizacija civilnog društva i onih koje je predložila Skupština Vojvodine, čime je prekršen i Zakon o elektronskim medijima i Poslovnik Narodne skupštine.

Tim odlukama, ocenjuje se, vladajuća većina je još jednom stavila do znanja da je spremna da krši zakone i ugrožava nezavisne institucije zarad apsolutne kontrole nad medijima.

„Takođe, ističemo da je nedopustivo da se za članicu Saveta REM-a bira političarka i psihološkinja Aleksandra Janković, koja je 2008. godine proglašena za najhomofoba godine i u više navrata javno iskazivala svoje diskriminatorne stavove prema manjinskim zajednicama. Podsećamo da je, po Zakonu o elektronskim medijima, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) samostalna, nezavisna institucija koja se između ostalog bavi i kontrolom poštovanja etičkih standarda“, poručile su NVO.

One su dodale i da vladavinu prava u sferi medija ugrožava i činjenica da ne postoji ili su nepoznati mehanizmi sankcionisanja onih predstavnika vlasti, na bilo kom nivou, koji krše medijske zakone. Dodale su i da je drastično povećan broja napada na novinare, kao i da se u pojedinim medijima, bliskim vlastima, vodi konstantna kampanja protiv pojedinih novinara i medija, što za posledicu ima ugrožavanje njihove bezbednosti.

„Medijski zakoni, zbog svega navedenog, ostaju mrtvo slovo na papiru, a građani za svoje novce ne dobijaju kvalitetan medijski sadržaj, iako je to bio jedan od glavnih ciljeva medijskih reformi. Zahvaljujući činjenici da neki od najdrastičnijih kršenja medijskih zakona nisu sankcionisani, a odnosi se na kršenje zakona u najvećim gradovima, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, svedoci smo serije retrogradnih procesa u brojnim lokalnim samoupravama koje su ranije primenjivale neke zakonske odredbe“, piše u pismu.

NVO su poručile da je u skoroj budućnosti neophodno oformiti nezavisnu komisiju koja će ispitati proces privatizacije medija u Srbiji i javnosti pružiti odgovor na pitanje da li su u ovom procesu kršeni zakoni i na koji način, ko su novi vlasnici medija, čijim novcem su isti kupljeni i u čijem interesu je to urađeno.

„Javnost mora da ima odgovore na ova pitanja, jer su ona vezana i za vladavinu prava, i za transparentnost vlasništva nad medijima, i za medijske slobode, ali i za kontrolu trošenja državnog novca“, zaključilo je 60 organizacija civilnog društva iz Srbije.

(Autonomija)