Nevladine organizacije i ugledni pojedinci zatražili su danas od državne tužiteljke Zagorke Dolovac da reaguje na učestale pretnje predstavnicima organizacija civilnog društva, medijima, institucijama i pojedincima koji se zalažu za poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava, ili da podnese ostavku.
U otvorenom pismu Zagorki Dolovac, beogradska Kuća ljudskih prava uz podršku više od 100 organizacija i pojedinaca iz Srbije navela je da se ni u jednom tom slučaju nije oglasilo tužilaštvo niti je pokrenut bilo kakav postupak i zatražila utvrđivanje odgovornosti za takvo ćutanje tužilaštva.
„U pitanju su dela koja se gone po službenoj dužnosti, a počinioci se potpisuju punim imenom i prezimenom. Ne postoji ni jedno opravdanje za ćutanje tužilaštva“, piše u otvorenom pismu i dodaje da u najkraćem roku Kuća ljudskih prava očekuje konkretne akcije državne tužiteljke.
Navodi se da su ekstremističke organizacije, ohrabrene nereagovanjem države i protivzakonitim postupcima, poput zabrane Parade ponosa, sve glasnije i sve radikalnije u svojim zahtevima.
„Najnovije štampanje i lepljenje poternica za medijima i organizacijama koje mesecima nekažnjeno proganjaju predstavlja jos jedan dokaz jačanja ovih grupacija. Jedan od razloga njihovog osećaja sigurnosti nesumnjivo je i činjenica da javno tužilaštvo nije pokrenulo zakonom predviđene postupke“, navodi se u otvorenom pismu.
U pismu je ocenjeno da je iz hronologije svih pretnji i napada, od pravljenja spiskova zamenika ministra kulture do najnovijih pretnji smrću članovima redakcije E-novina i Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Neveni Petrušić i paljenja vojvođanske zastave, jasno da se situacija radikalizuje i da se nasilnici osećaju zaštićenim i ohrabrenim da nastave svoje delovanje.
„Očekujemo da svoju funkciju obavljate savesno i pokrenete niz postupaka protiv onih koji svakodnevno urušavaju pravni sistem ili da, u suprotnom, podnesete ostavku na funkciju“, piše u otvorenom pismu.
Kuća ljudskih prava je poručila Zagorki Dolovac da, kao što ona već zna, u tim postupcima ekstremističkih grupacija i pojedinaca ima elemenata više krivičnih dela.
„U pitanju je širok raspon, od povrede ravnopravnosti, ugrožavanja sigurnosti, pa do rasne i druge diskriminacije, krivičnog dela koje pruža jasan osnov za krivično kažnjavanje onih koji proganjaju organizacije i pojedince zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi“, navodi se u otvorenom pismu.
(Beta)