Nezavisno udruženje novinara Srbije ustanovilo je Regionalnu novinarsku nagradu „Gordana Suša“ za televizijsko novinarstvo, u sećanje na jednu od najboljih srpskih i jugoslovenskih televizijskih novinarki i predsednicu NUNS-a od 1999. do 2002. godine.

NUNS u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona dodjeljuje godišnju Nagradu „Gordana Suša“ novinarkama i novinarima sa prostora bivše Jugoslavije za izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu.

Konkurs je raspisan 29. novembra, a rok za nominaciju je 10. januar 2023. godine.

Odluku o dodeli Nagrade „Gordana Suša“ za 2022. godinu doneće stručni žiri koji čine novinari i medijski stručnjaci iz regiona, a svečano uručenje biće upriličeno 2. februara 2023. godine u Beogradu.

Više o nagradi i uslovima konkursa, kao i formular za prijavu možete naći se na sajtu NUNS-a.

Novinarska nagrada „Gordana Suša“ osnovana je sa ciljem da sačuva i održi sećanje na jednu od najboljih srpskih i jugoslovenskih televizijskih novinarki i da podrži ideje za koje se Gordana Suša beskompromisno borila tokom cele karijere: bezuslovni profesionalni i fer odnos u izveštavanju, borba za medijske slobode i ljudska prava, tolerancija među svim nacionalnim i društvenim grupama, antiratni aktivizam, kao i borba za profesionalne standarde i bezbednost novinara.

Gordana Suša rođena je 2. februara 1946. godine u Beogradu, deo detinjstva provela je u Zagrebu, da bi potom u Beogradu završila Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka. Novinarsku karijeru započela je tokom studija, na Drugom programu Radio Beograda, u emisiji „Ko se duri u kulturi“, i u tom mediju provela punu deceniju, radeći najviše u informativnoj redakciji, prvo kao reporterka, potom autorka i na kraju kao urednica.

Karijeru je 1978. godine nastavila u Televiziji Beograd na kojoj je veoma brzo, talentom, ličnim i snažnim profesionalnim integritetom postala prepoznatljva televizijska ličnost, jedna od najpouzdanijih i najcenjenijih novinarki i urednica tadašnje Jugoslavije.

Univerzalnost njenog profesionalnog angažmana ogledala se u svim televizijskim formatima od reporterskog i uredničkog rada u centralnim informativnim emisijama do autorskih emisija.

Zbog profesionalnih standarda u koje je verovala i kojih se dosledno pridržavala, uključujući i borbu protiv ratnohuškačke propagande i govora mržnje krajem osamdesetih, sklonjena je sa ekrana silom narastajućih nacionalističkih trendova.

Početkom 1991. prelazi na Jutel, novoosnovanu televiziju tadašnje Savezne vlade, smeštenu u Sarajevu, koju su činila vodeća novinarska imena iz svih jugoslovenskih republikai koja je pokušala da bude integrativni medijski faktor u zemlji u kojoj su vodeći republički televizijski centri širili nacionalističku propagandu.

Raspad zemlje u kojoj je rođena, živela i radila, ni na koji način nije promenio njene profesionalne poglede. Menjala je samo medije u potrazi za medijskim prostorima koji su u središte svoje uređivačke politike stavljali profesionalnu etiku.

Nastavila je da radi u dnevnom listu Borba, koji je profesionalizmom prkosio armiji državnih i prorežimskih medija. Bila je među osnivačima dnevnog lista Naša borba, pokrenutih nakon što je država brutalno zaposela originalnu Borbu.

Njen dalji put obeležila je, za to vreme, ogromna hrabrost – 1993. godine osniva produkcijsku kuću VIN – Video nedeljnik, čiji proizvod je bio izvanredan televizijski magazin pod istim imenom VIN, koji je devedesetih emitovan na retkim slobodnim lokalnim televizijama. Sadržaji VIN-a i do danas su ostali retko i dragoceno video svedočanstvo o najmračnijem i najdepresivnijem periodu novije istorije na ovim prostorima.

Gordana Suša bila je i među osnivačima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, 1994. godine u Beogradu, a potom i predsednica NUNS-aod 1999. do 2002. godine, u periodu najveće represije režima prema medijima u Srbiji. Vodila je udruženje savesno i hrabro tokom poslednje dve godine Miloševićeve vladavine, kada su novinari ućutkivani, proganjani i ubijani.

Njen profesionalni put nakon pada režima Slobodana Miloševića obeležili su novi i kratak boravak u RTS-u, nastavak rada u produkciji VIN, jedan mandat u Savetu Republičke radiodifuzne agencije (RRA), danas REM-a, na predlog i uz bezuslovno poverenje novinarskih udruženja, a potom i autorske kolumne za listove Blic, Danas i sarajevsko Oslobođenje, u kojima se beskompromisno i kritički bavila patologijom svih segmenata društva.

Cena tog profesionalizma bila je visoka i za nju i za njenu porodicu. Ali nije odustala. Dosledno sebi, nastavila je da podržava slobodu medija i svoje kolege, toleranciju i pomirenje, vrednosti građanskog društva, i iznad svega – rad medija u javnom interesu.

Gordana Suša je bila istrajna i hrabra novinarka – radila je svoj posao bez ustupaka i povijanja, pomerala je granice slobode i hrabro se borila protiv propagande i govora mržnje. Istovremeno je beskompromisno štitila svoje koleginice i kolege, njihov kredibilitet i bezbednost.

U jednom od svojih poslednjih intervjua, u NUNS-ovom Dosijeu o medijima, januara 2021. godine, objasnila je ulogu i značaj novinara:

„Novinar koji poštuje etički kodeks po definiciji je buntovan, jer sledi profesionalne principe i dužan je, to naglašavam, da se suprotstavi pritiscima da te principe prekrši. Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost… a onda iz toga proističe sve ostalo. Novinar je pod najvećim pritiscima. Ako jednom popusti, uvek će popuštati i zato volim da kažem mlađim kolegama da moraju da imaju stabilnu i snažnu psihofizičku kondiciju, da bi dobro i efektno odolevali pritiscima političara, urednika i vlasnika medija.“

Gordana Suša preminula je 22. juna 2021. godine u Beogradu.

(Danas)