BIRN je identifikovao i locirao u Moskvi odbeglog navodnog vođu srpske grupe koja je incidentima pokušala da podstakne mržnju i društvene tenzije u Parizu i Berlinu po nalogu Kremlja.

Desetine vernika stajale su u tišini u hramu Srpske pravoslavne crkve u centru Moskve tokom liturgije za Svetog Savu, 27. januara 2026. godine.

Među njima je stajao i 29-godišnji srpski begunac, okrivljeni da je vođa grupe špijuna, Momčilo Gajić, zvani Pop.

U presudama do kojih je došao BIRN navodi se da su upravo Momčilo Gajić i neidentifikovana osoba pod kodnim imenom „Hanter“ „primali naređenja, instrukcije i finansijska sredstva od obaveštajne službe Ruske Federacije“.

Njih dvojica su osumnjičeni da su okupili grupu od najmanje 13 ljudi, uglavnom muškaraca, koji su prošlog proleća i jeseni putovali u Pariz i Berlin. Tamo su organizovali četiri operacije u pokušaju da destabilizuju Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje. 

U septembru prošle godine, srpska policija je uhapsila 11 članova grupe – sve osim Gajića i „Hantera“. Prethodno su u Francuskoj uhapšena tri člana grupe.

BIRN je identifikovao gotovo sve članove grupe. Međutim, identitet osobe koju su svi uhapšeni, kako su naveli, znali po nadimku  „Hanter“, ostao je nepoznat i za policiju i za novinare.

Nije jasno ni kada i kako je Gajić napustio zemlju, niti da li je za njim raspisana poternica. BIRN nije uspeo da stupi u kontakt sa Gajićem putem brojeva telefona poznatih redakciji.

Ruske tajne službe SVR i GRU nisu odgovorile na pitanja BIRN-a u vezi sa ovom pričom, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Tri člana grupe, koji su navodno postupali po Gajićevim i Hanterovim naređenjima i preko njih primali novac koji je obezbeđivala obaveštajna služba Ruske Federacije, krajem decembra su sklopili sporazume sa tužilaštvom, priznajući da su se udružili radi vršenja krivičnih dela i da su počinili špijunažu, kao i rasnu i drugu diskriminaciju.

Operacije širenja rasne ili etničke mržnje, sa ciljem da se države EU destabilizuju, poslednjih godina dešavale su se širom Evrope. 

Politico je objavio da je tokom jednog suđenja u Moldaviji otkriveno da je Rusija regrutovala ljude za takve operacije u Moldaviji i obučavala ih u kampovima u Srbiji i Republici Srpskoj.

Uloga begunca u operacijama finansiranim iz Kremlja

Momčilo Gajić bio je jedan, kako navodi sud, od dvojice vođa grupe Srba koja je putovala u Francusku i Nemačku kako bi izvela incidente u četiri operacije između aprila i septembra 2025. godine, pokazalo je istraživanje BIRN-a.

Presude protiv trojice osuđenih izvršilaca koji su sklopili sporazume o priznanju krivice, koje je prvi objavio Radio Slobodna Evropa, otkrivaju da je prva akcija grupe bila organizovana u Parizu u aprilu 2025. godine, uoči Dana sećanja na genocid nad Jermenima.

Gajić je, kako se navodi u presudama, angažovao jednog od navodnih učesnika – Bogdana Đinovića – da regrutuje ekipu, obezbedio novac za sve putne troškove i po 500 evra za svakog učesnika. 

Đinović je mahom angažovao ljude iz rodne Velike Plane, a među njima i svog dugogodišnjeg prijatelja, konobara Aleksandra Savića.

Gajić je grupi obezbedio i 600 ili 700 nalepnica sa slikom cveta nezaboravka, koji je simbol genocida nad Jermenima iz 1915. godine, i natpisom „Sećam se i zahtevam“ na engleskom i jermenskom jeziku. Naredio je grupi da ih polepi širom 18. arondismana u Parizu – oblasti u kojoj živi značajan broj građana islamske veroispovesti. Pošto su izlepili kraj, učesnici ove operacije su fotografisali nalepnice kao dokaz da su izvršili zadatak. 

Sve ovo detaljno je opisano u presudama Višeg suda u Smederevu.

Mesec dana kasnije, Gajić je obezbedio novac za još jedno putovanje u Pariz. Ovog puta grupa je imala zadatak da prospe zelenu farbu po jevrejskim verskim objektima, Muzeju Holokausta i jevrejskim restoranima. Izabrano je da akcija bude izvedena tokom finala Lige šampiona između PSG-a i Intera, kada se na ulicama Pariza očekivao veliki broj ljudi. Ovoga puta honorar je bio udvostručen – 1.000 evra. Po Gajićevom nalogu, kako piše sud, dvojac Đinović–Savić ponovo je okupio tim – ponovo uglavnom iz svog rodnog mesta.

Đinović i još dvojica članova grupe su uhapšeni u Francuskoj 2. juna zbog sumnje da su učestvovali nu ovoj operaciji. Francuski Figaro je izvestio da su bili na putu da napuste zemlju.

U julu su aktivnosti grupe premeštene u Berlin gde je, prema presudama, Gajić angažovao grupu da postavi pet plastičnih skeleta zalivenih u beton, u plastičnim kantama sa porukama na nemačkom jeziku: „Još čekam svoju penziju. Hvala, Merc.“

Skeleti su postavljeni ispred Brandenburške kapije, u blizini Spomenika ubijenim Jevrejima Evrope. Grupa je ponovo napravila fotografije i poslala ih Gajiću. Ovoga puta on je bio sa njima u Berlinu, nadgledajući operaciju iz automobila parkiranog u blizini. Naknada je ponovo bila 1.000 evra.

Na kraju, tokom avgusta i septembra, Gajić je navodno ponovo zadužio Savića da regrutuje dodatne članove – Savić je opet angažovao uglavnom ljude iz Velike Plane.

Gajić je čekao grupu u Francuskoj, obezbedio sredstva i naložio im da postave svinjske glave na džamije širom Pariza, uz ispisana imena političara i reči „10. septembar“. To je bio datum kada su se u Francuskoj očekivali masovni protesti protiv vladinih mera štednje. Naknada je ponovo povećana – za ovu operaciju izvršioci su dobili po 1.500 evra.

Presude više puta navode da su Gajić i neidentifikovana osoba pod kodnim imenom „Hanter“ delovali po naređenjima i uz novac dobijen od ruske tajne službe.

Cilj je, kako je sud utvrdio, bio da se „podstakne verska i etnička netrpeljivost i destabilizuje situacija u Parizu i Francuskoj Republici“.

Od gejmera do navodnog špijuna

Nakon poslednje operacije u Parizu, i uz već trojicu uhapšenih članova u Francuskoj, svi članovi grupe – osim Gajića i „Hantera“ – uhapšeni su u Srbiji 29. septembra.

Krajem decembra, trojica su sklopila sporazume o priznanju krivice – Savić je osuđen na godinu i šest meseci zatvora, drugi član grupe koji je učestvovao u svim operacijama dobio je godinu dana kućnog pritvora, dok je okrivljeni koji je učestvovao u prosipanju zelene farbe u Parizu osuđen na šest meseci kućnog pritvora.

Gajić je izbegao hapšenje, a istraga BIRN-a ga je u januaru locirala u jednoj srpskoj pravoslavnoj crkvi u Moskvi. Fotografisan je pored poglavara crkve, episkopa Stefana.

Pre službe u Moskvi, episkop je bio starešina Hrama Svetog Save u Beogradu, gde je ugostio ruskog predsednika Vladimira Putina tokom njegove poslednje posete Srbiji, novembra 2019. godine. Ispred hrama su se tada okupili brojni građani Srbije da pozdrave ruskog predsednika.

Episkop, koji je studirao u Moskvi početkom 2000-ih, snimljen je kako vodi Putina kroz hram, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostao u pozadini.

Tekst objavljen na sajtu Srpske pravoslavne crkve u Moskvi ukazuje da Gajić planira da ostane u Moskvi. Naime u tekstu se navodi da će sledeće godine upravo Gajić biti crkveni kum tokom proslave Savindana, što se smatra velikom čašću i privilegijom među pravoslavnim vernicima.

On je 2023. godine već bio domaćin proslave Spasovdana u novosadskom Hramu Vaznesenja.

Veze Momčila Gajića, zvanog Pop, sa crkvom imaju duboke korene. Kao 15-godišnjak, kao zavisnik od interneta, upućen je u rehabilitacioni centar „Zemlja živih“, koji vode sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Zvanični zakonski zastupnici nevladine organizacije koja stoji iza centra su patrijarh Porfirije i episkop Branko Ćurčin.

Nakon osam meseci provedenih na rehabilitaciji na salašu „Zemlje živih“, Gajić je napustio taj centar u blizini svog rodnog Novog Sada, ali je ostao povezan sa crkvom.

U intervjuu koji je dao nekoliko godina kasnije, 2017. godine, pozvao je ekipu da intervju snime upravo u dvorištu „Zemlje živih“ i rekao da voli da radi kao crkveni pevač – pojac. U to vreme ponovo se bavio igranjem video-igara.

Naveo je da je pre odlaska na rehabilitaciju bio u kontaktu sa osobama iz kriminalnog miljea i da je odlučio da potraži pomoć nakon što je na njega pucano. U to vreme, kako je tvrdio u intervjuu, nikada nije bio osumnjičen za krivično delo niti hapšen.

Posle rehabilitacije radio je kao konobar u noćnim klubovima. Godine 2015, bivši član Gradskog veća Novog Sada zadužen za socijalnu zaštitu Milan Đukić registrovao je nevladinu organizaciju Ravničar na Gajićevo ime. 

Gajić je bio na njenom čelu do 2018. godine, kada ga je zamenio 31-godišnji Sava Ćurčin. Nije poznato da li je u srodstvu sa episkopom istog prezimena.

Nedavne objave na društvenim mrežama pokazuju da je episkop Branko Ćurčin takođe bio uključen u rad organizacije Ravničar i da je u februaru blagoslovio jednu od inicijativa ovog udruženja.

Organizacija je godinama dobijala sredstva za različite projekte od Grada Novog Sada. Od 2017. godine do danas primila je najmanje 36.000 evra.

Otisci Kremlja na Balkanu

Vandalske operacije koje je sprovodila Gajićeva grupa imaju iste karakteristike kao i drugi nedavni incidenti povezani sa Kremljem.

Još 2023. godine, nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, oko 250 plavih Davidovih zvezda iscrtano je širom Pariza.

Kako je BIRN ranije izvestio u tekstu „Unutar ruskih kampova za Moldavce u BiH i Srbiji: Kripto plaćanja, saboter i osuđeni ubica“, u decembru 2024. godine Evropska unija uvela je sankcije Anatoliju Prizenku, moldavskom biznismenu koji je javno priznao da je plaćao više moldavskih državljana da crtaju Davidovu zvezdu po ulicama Pariza.

EU je navela da je taj čin imao „značajan destabilizujući efekat u kontekstu sukoba između Izraela i Hamasa“ u Gazi. Mediji su tada izvestili da je operacija sprovedena u ime ruske obaveštajne službe GRU, sa ciljem podsticanja tenzija u francuskom društvu.

U maju 2024. godine, bugarska grupa je iscrtavala grafite crvenih ruku na Memorijalu Holokaustu u Parizu i na više zgrada. U decembru 2025. francuski sud je osudio četvoricu muškaraca na zatvorske kazne zbog tog incidenta, pri čemu su sudije vandalizam povezale sa koordinisanom ruskom kampanjom. Jedan od osuđenih je bugarski državljanin Mirčo Angelov.

Kako je BIRN pisao, i Prizenko i Angelov bili su uključeni u ruske operacije u Srbiji i Bosni. Obojica su učestvovali u organizaciji kampova koje su vodili ruski operativci u Bosni i Srbiji, za koje vlasti u Kišinjevu tvrde da su korišćeni za obuku Moldavaca u tehnikama destabilizacije uoči predsedničkih izbora u Moldaviji 2024. godine. Kampovi su ponovo organizovani u Srbiji uoči parlamentarnih izbora u Moldaviji 2025. godine, a detaljnije je o njima BIRN pisao u tekstu „Hapšenja u Srbiji: Gde i kako su organizovani paravojni ruski kampovi“.

Moldavski tužioci vode postupak protiv Prizenka kao regrutera za kampove, dok je Angelov u jednom kampu u Bosni učesnicima donosio hranu.

Moldavski istražitelji rekli su za Politico da su kampovi „koordinisan napor uz podršku Rusije da se regrutuju operativci za destabilizacione operacije čak i u zemljama poput Francuske i Nemačke“.

Mediji širom Evrope izveštavaju o taktikama Kremlja da angažuje takozvane „potrošne agente“ – neobučene, obične ljude koji se često regrutuju putem Telegrama ili drugih društvenih mreža za konkretne operacije i relativno male novčane iznose.

Jusef Ait Daud, direktor za obaveštajne poslove i nacionalne pretnje u holandskoj jedinici za nacionalne istrage i specijalne operacije, izjavio je za Politico da „strane obaveštajne službe, poput ruskih ili iranskih, sve češće regrutuju obične evropske građane za sprovođenje špijunaže i sabotaže“.

Kako bi identifikovao i povezao članove grupe, BIRN je koristio alat osint.industries, na osnovu javno dostupnog broja telefona, korisničkih imena i imejl adrese. PimEyes je korišćen za povezivanje vizuelnih identiteta, GoodTape za generisanje transkripata sa YouTube materijala, Google Maps i katastarski registar za proveru lokacija, a NotebookLM za delimičnu analizu sudskih dokumenata.

(BIRN, foto: Beta)