Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

---

U Srbiji, statistika kaže, rastu samo tri najveća grada Beograd, Niš i glavni grad Vojvodine Novi Sad, koji danas broji oko 400.000 stanovnika. Građani se u Novom Sadu svakodnevno žale da im je grad sve ruiniraniji, da vlada siromaštvo, ali da postoje velike potrebe kada je komunalna infrastruktura u pitanju – drumovi su prepuni rupa, a samo su zgrade u centru grada koliko-toliko umivene; neodržavane fasade se obrušavaju svakodnevno; nekad zaštićene trščare su se već davno srušile; kontejneri za đubre su sve oštećeniji i prljaviji; ambulante i bolnice kubure s medicinskom opremom; škole vape za kompjuterima i drugom opremom…
Nedavne, obilne majske kiše pokazale su da sistem za odvođenje atmosferskih padavina ne funkcioniše u mnogim delovima Novog Sada, a pogotovo u prigradskim naseljima. Padavine su najviše muka izazvale na Klisi, u Bangladešu, Kovilju, Veterniku i Futogu, ali u mnogim delovima gradskog centra.
Podrška osobama s invaliditetom, Romima, zavisnicima, starima je preko potrebna, a novac koji se obezbeđuje za socijalnu zaštitu u Novom Sadu je minimalan: na nedavno završenom konkursu samo 48 miliona dinara je raspoređeno za 76 programa. Na konkurs se prijavilo 117 udruženja i organizacija, koji su, kroz svoje programe, tražili 173 miliona dinara…
Novca za sve što bi u 21. veku bilo potrebno gotovo polumilionskom gradu – nema. Fondovi Evropske unije nude veliku mogućnost za podršku razvoju gradova u Srbiji.
Funkcionalan KLER
Od svih lokalnih samouprava u Vojvodini stiče se utisak da je Novi Sad i njegova Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) u samom vrhu po osposobljenosti kada je reč o pripremi programa i apliciranju za korišćenje novca iz EU fondova. Kroz EU programe (2007-2013), Grad Novi Sad je, sa institucijama čiji je grad osnivač, učestvovao na kandidovanju više od 30 projekata, od čega je realizovano, ili je realizacija u toku, 20-ak projekata. U toku j realizacija 5 projekata. Ukupna svota za projekte koji su podržani iz EU programa prelazi 5.000.000 evra.
Za pripremu i realizaciju projekata iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i pružanju pomoći drugim gradskim instucijama, kako bi one samostalno pripremale i realizovale projekte iz svojih oblasti zadužena je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER). U Kancelariji radi deset zaposlenih, koji se osim pripreme i realizacije projekata bave podrškom lokalnoj privrednoj zajednici i stvaranju uslova za privlačenje investicija, kao i tehničkom pripremom strateških i drugih planskih dokumenata.
Nakon odobrenja projekta, iz budžeta Grada se obezbeđuje novac za predfinansiranje svim gradskim instutucijama u vidu zajma, dok se sufinansiranje obezbeđuje platama zaposlenih kao imenovanih članova projektnog tima.

Projekti novosadski
Novi Sad je od 2007. do 2013, uglavnom u saradnji sa lokalnim partnerima u regionu, kao nosilac projekta ili partner, realizovao sledeće projekte: „Međunarodna biciklistička ruta Dunav“ (studija izgradnje biciklističke staze od graničnog prelaza Ilok-Bačka Palanka do Novog Sada; aplikant je Vukovarsko-srijemska županija, a partneri su opštine Bačka Palanka, Bač i Bački Petrovac); „Bolji kvalitet života kroz poboljšanje sistema palijativnog zbrinjavanja” (nosilac projekta je Dom zdravlja Osijek, a partner Dom zdravlja Novi Sad; kroz projekat je pružena psiho-socijalna podrška pacijentima i njihovim porodicama, kako bi se smanjio uticaj bolesti na psihološkom aspektu); „Obnovljiva energija u gradovima“ (nosilac projekta je Osijek, a partner Grad Novi Sad; cilj projekta je da se, zajedničkim radom, razmenom znanja i iskustava, formiranjem demo-učionice u Elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupun“, organizovanjem radionica u 12 gradova Vojvodine i izradom promotivnih materijala, podigne svest o potrebi razvoja i korišćenja obnovljivih izvora energije); „Medicinska kućna nega – HOSPIS” (Novi Sad je projekat realizovao u partnerstvu sa Ölelő Kéz Ápolási és Hospice Alapitvény iz Kečkemeta u Mađarskoj, a osnovni cilj je ukazivanje na prednosti sistema kućnog lečenja i nege); „Zaštita životne sredine i upotreba obnovljivih izvora energije za zelenu budućnost dece“ (nosilac projekta je Agencija za energetiku Novog Sada, a partner Opština Alđo, Mađarska; projekat je obrazovnog tipa i odnosi se na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost; cilj je podsticanja dece na efikasno korišćenje energije); „Usaglašene aktivnosti u vezi sa vanrednim situacijama u vodoprivredi – suše i poplave“ (JP Zavod za izgradnju grada, Novi Sad je vodeći partner, a partneri su iz Mađarske; cilj projekta je unapređenje tehničke opreme i informativnih osnova za prevenciju i sprečavanja poplava i štete od plavljenja izlivanjem, u ekonomski i društveno zaostalim regionima ugroženim vodom); „Izgradnja biciklističkih staza u cilju boljeg fizičkog povezivanja u okviru mađarsko-srpske prekogranične saradnje“ (nosilac projekta je JKP PUT Novi Sad, a partneri u projektu su Opština Morahalom, Mađarska, i JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad; u našoj zemlji projekat obuhvata biciklističke staze od Novog Sada do Begeča i Novi Sad-Beočin); „Zajedničko staranje uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća u prekograničnom regionu“ (aplikant je Grad Novi Sad, a partner na projektu je Višenamenska mikroregionalna asocijacija Kišteleka, Mađarska; cilj projekta je povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u regionu kroz stvaranje mogućnosti za zajednički ekonomski rast).
Osim ovih Grad Novi Sad je kao aplikant ili partner realizovao i projekte: „Zajednički informacioni sistem javnog prevoza kao objedinjeni model“ (cilj projekta je bio usklađivanje informacije o javnom prevozu i pružanje informacije putnicima o saobraćajnoj infrastrukturi, o redu vožnje javnog prevoza, da se omogući planiranje putovanja); „Veb portal za investitore sa GIS-om“ (GIS je sastavni deo portala koji sadrži razne informacije od značaja za investitore: olakšice, procedure, zakone…); „E- uprava“ (kreirani su elektronski servisi koji služe unapređenju komunikacije i saradnje lokalne samouprave i njenih institucija sa građanima i privredom, kao i kontroli i pojednostavljenju administrativnih procedura. U isto vreme usluge su dostupnije osobama sa invaliditetom, siromašnim osobama); „Plasiranje municipalnih obveznica“ (na osnovu izrađene studije izvodljivosti za plasiranje municipalnih obveznica u Srbiji, aktivno su učestvovali u procesu podrške Gradu Novom Sadu u pripremanju i izdavanju opštinskih obveznica prvi put u Srbiji); „Upravljanje javnom imovinom“ (partneri na projektu su novosadska JKP Informatika i Opština Apatin, u saradnji sa Gradskom upravom za urbanizam i stambene poslove; projekat podrazumeva podizanje stručnih kapaciteta u oblastima upisa prava javne svojine i upravljanja, nabavku IT opreme i softverske aplikacije za evidentiranje imovine, izradu Studije o primeni metodologije popisa i upravljanja imovinom za potrebe Novog Sada i organizaciju popisa stanova, stambenih objekata, poslovnog prostora i garaža); „Pružanje stručne podrške jedinicama lokalne samouprave u strateškom planiranju i upravljanju finansijama u okviru EU programa zaštite životne sredine“ (donošenje programa zaštite životne sredine je zakonska obaveza jedinice lokalne samouprave); „Unapređenjje prava, zapošljavanja i životnih uslova izbeglih, interno raseljenih lica u Srbiji“ (uspostavljanje tima službe pomoći u kući organizovano je za 155 osoba); „Socio-ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ (cilj projekta je jačanje konkurentnosti pčelarstva kao privredne grane u reonu Fruške gore, posebno na povećanje tržišnog udela fruškogorskog lipovog meda, proizvoda izuzetnog kvaliteta, karakterističnog za ovo područje).
Trenutno je u toku realizacija pet projekata: „Evropa za građane“ (nosilac je Asocijacija za zaštitu životne sredine gradova Atine i Pireja, a u učestvuju Novi Sad, Niš, Sofija, Istočno Sarajevo, Bijeljina, Tirana i Rijeka; cilj je da se prepoznaju zajednički izazovi u oblasti zaštite životne sredine, razmene iskustva i predstave primeri dobre prakse); „Pouzdan, pametan i siguran internet za pametne gradove“ (Novi Sad jedan od partnera, a osnovna ideja projekta je da se dizajniraju i implementiraju alati i rešenja koji bi ljudima bez dovoljno IT znanja, omogućili da naprave aplikacije i sisteme koji bi mogli biti od koristi ne samo njima već i neposrednom okruženje – zgradi u kojoj žive, ulici, komšiluku; organizovane su radionice u mesnim zajednicama); „Inovativan pristup pužanju javnih usluga kroz računarstvo u oblaku“ (planirano je postavljanje pilot-projekta, koji će savremenom tehnologijom i preko mobilnih telefona znatno pomoći građanima da reše poteškoće vezane za lokalnu administraciju); „Mobilnost i transport digitalnog novčanika“ (plaćanje autobuske karte i preko mobilnih telefona) i projekat „Novi koncept javne uprave zasnovane na mobilnim gradskim servisima u čijoj izradi učestvuju građani“ (realizacijom projekta unaprediće se usluge lokalne administracije kroz razvoj IT i mobilnih servisa koji će omogućiti građanima i sektoru privrede da zahteve sa javnim sektorom rešavaju na efikasniji način. Pored Novog Sada, JKP Informatike kao partnera iz Srbije, partneri na projektu su i lokalne samouprave i institucije iz Španije, Italije i Finske).

Potreban stručni tim na nivou države
Po rečima šefice novosadske Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Marijane Dukić Mijatović projekti su uglavnom uspešno realizovani, ali je u toku implementacije bilo i izvesnih poteškoća:
–Problem su bili izmena i primena određenih Zakonskih propisa, koji se znatno razlikuju od prethodnih. Procedura javnih nabavki se ranije sprovodila kroz poštovanje EU procedura tzv. PRAG procedura, dok se sada projekti realiziju primenom Zakona o javnim nabavkama Republike Srbije. Za razliku od drugih lokalnih samouprava, koje imaju jednu upravu, Novi Sad ima 16 gradskih uprava, što je uzrokovalo velike napore oko uvođenja sistema vezanog za pripremu i realizaciju projekata podržanih iz EU fondova. U zavisnosti od same ideje projekta, on se realizuje preko one gradske uprave koja je zadužena za datu oblast. Ustupanje u vlasništvo, odnosno na korišćenje dobara koji su nabavljeni iz sredstava donacije partnerima, odnosno učesnicima projekata, zahteva niz složenih radnji počev od dobijanja saglasnosti na navedene aktivnosti od strane Skupštine Grada, kao najvišeg organa lokalne vlasti – kaže ona.

Marijana Dukić Mijatović smatra da bi bilo dobro da nadležni državni organi formiraju stručni tim ili institucije koja će biti zadužena za pružanje konsultantskih usluga oko specifičnih problema koji se javljaju tokom pripreme i implementacije projekata.
–Takođe, valjalo bi unaprediti i uvesti moderan pristup u pripremi i realizaciji projekata, na primer SLAP-baza kojom rukovodi SKGO – kaže Dukić Mijatović i dodaje da bi bila jako važna podrška javnom sektoru u blagovremenoj pripremi projektno-tehničke dokumentacije za kandidovanje infrastrukturnih projekata, ne bi li projekti bili spremni za kohezione i strukturne fondove EU.
Smanjenje izolacije
Tim novosadskog KLER-a, po rečima njegove šefice, nema poteškoća u prepoznavanju konkursa. Ona smatra da se svaki poziv za finansijsku podršku projektima, koji se objavljuje od strane različitih programa EU, raspisuje na tranasparentan način, a u konkrusnoj dokumentaciji su naznačene jasne propozicije koje se odnose na pripremu i realizaciju projekata.

Evropski dometi Univerziteta u Novom Sadu
U konkursnim rokovima za TEMPUS projekte u periodu od 2007. do 2013. godine, prema dostupnim podacima, Univerzitetu u Novom Sadu odobreno je ukupno 67 projekata, u kojima su fakulteti sa ovog univerziteta bili učesnici ili koordinatori (za 2010. ne postoji precizan podatak). U istom periodu, odobrena su dva projekta u okviru IPA programa kojima koordinira Univerzitet u Novom Sadu ili učestvuje kao partnerska institucija.
Podaci za 2010. godinu govore da je Ekonomski fakultet u Subotici učestvovao u realizaciji dva IPA projekta i jednog kojeg je vodila Austrijska agencije za razvoj. Filozofski fakultet učestvovao je u tri projekta Austrijske agencije za razvoj, a Fakultet tehničkih nauka 14 TEMPUS projekata. Prirodno-matematički i Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu imali su te godine po jedan susedski program EU. Poljoprivredni fakultet imao je šest TEMPUS i tri IPA projekta, a Tehnološki fakultet jedan IPA i jedan TEMPUS projekat.
I pored nekoliko razgovora sa kancelarijom za međunarodnu saradnju, iz Univerziteta u Novom Sadu nije stigao nikakav zvaničan odgovor o broju realizovanih projekata. Na upitnike su stigli samo odgovori tri fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a jedan od njih je i odgovor Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, koji je realizovao jedan IPA međunarodni projekat vredan 74.000 evra, čije težište su bile aktivnosti u oblasti kulture i obrazovanja sa šartnerom iz Mađarske.
Tehnički fakultet Novom Sadu realizovao je ili je započeo realizaciju ukupno 17 međunarodnih projakata u periodu od 2010. do 2013. godine. To su bili projekti iz instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA 1 i IPA 2, gde je Tehnički fakultet bio koordinator ili partner, odnosno projekti iz sedmog okvirnog programa za istraživanje i razvoj FP7, u kojima je takođe bio koordinator ili partner. Prema oceni FTN-a, glavne poteškoće u projektima koje je finansirala EU bile su loša informisanost, komplikovane procedure oko formiranja budžeta i nedostatak znanja o situaciji gde su projekti potrebni. Prema proceni FTN-a, i pored navedenih poteškoća, ovaj fakultet je maksimalno iskoristio mogućnosti programa Evropske unije koje su im bile na raspolaganju u tom periodu. FTN je razvila saradnju sa većim brojem akademskim institucijama u inostranstvu, pre svega u oblastima razvoja infrastrukture, zaštiti prirodnih resursa, alternativnim izvorima energije i unapređenju nastavnog procesa.
Medicinski fakultet u Novom Sadu realizovao je šest međunarodnih projekata finansijski podržanih od strane Evropske unije. U periodu 2007-2013. konkretno je završeno pet IPA i jedan TEMPUS projekat međunarogne saradnje, vrednih oko 1,4 milion evra. Za razliku od FTN-a, na Medicinskom fakultetu smatraju da nije bilo većih poteškoća prilikom realizacije projekata, a oni su se u najvećoj meri ogledali u različitim administativnim procedurama, primeni i implementaciji engleskog jezika i nedostatku menadžerskih veština za evropske projekte. Opet suprotno FTN-u, na Medicinskom fakultetu smatraju da su delimično iskoristili mogućnosti programa Evropske unije koje su im bile na raspolaganju u tom periodu. Medicinski fakultet razvio je saradnju sa srodnim fakultetima u Mađarskoj, Hrvatskoj i Nemačkoj, sa kojima aktivno razmenjivao studente, profesore i lekare zbog njihove edukacije, razmene znanja i istraživanja.
(D. Šper)

U dosadašnjem iskustvu Novi Sad je imao dobre rezultate u projektima iz većine društvenih oblasti, a posebno se ističu oni iz oblasti ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine, energetske efikasnosti, kao i naučno-istraživački projekti, u kojima je Univerzitet u Novom Sadu ostvario velike pomake.
Marijana Dukić Mijatović smatra da bi za Novi Sad u budućnosti veoma značajno bilo da konkuriše za projekte iz oblasti podsticanja preduzetništva, posebno razvoja malih i srednjih preduzeća, zatim razvoja lokalnih prekograničnih tržišta. Smanjenje izolacije, kroz poboljšan pristup transportu, informacijama i komunikacijskim mrežama i uslugama i prekograničnim sistemima i objektima za vodu, otpad i energiju, takođe bi bila značajna oblast za razvoj Novog Sada.
Branislava Opranović
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)