Novinarke Televizije N1, Sanja Kosović i Ina Džakula, neprijatno su se iznenadile kada su svoja lica prepoznale na plakatu kojim se, u jeku predizborne kampanje u Kuli, targetiraju ljudi sa jedne od izbornih lista.

U Kuli, Ruskom Krsturu i Kruščiću 23. januara osvanuli su plakati sa fotografijama 27 osoba, logoom N1, organizacije “Mladi Kula”, te ustaškog pokreta, uz poruku “Za dom spremni”. Isti sadržaj objavljen je i na Instagram stranici “Glas građana”.

Kula je jedna od deset opština u kojima će na proleće 2026. biti održani lokalni izbori. Iako oni još nisu raspisani, kampanja, pa i politički obračuni na lokalu uveliko su počeli.

Premda je njihova poveznica sa predizbornim aktivnostima samo u tome što su o njima izveštavale, novinarke N1 svrstane su među osobe sa izborne liste u negativnom i uvredljivom kontekstu.

Uznemirujuće na više nivoa

“Saznala sam da se moje lice nalazi na plakatu nakon što me je urednica pozvala da me o tome obavesti. Malo je reći da sam ostala zatečena kada sam videla da se moje ime i fotografija koriste u ovakvom kontekstu, bez ikakvih priloženih dokaza, uz proizvoljne i neosnovane tvrdnje – to me je možda i najviše zabolelo, činjenica da je tako nešto uopšte moguće i dozvoljeno danas”, za VOICE objašnjava Ina Džakula, jedna od reporterki N1 koja se našla na plakatu.

Njena koleginica Sanja Kosović napominje da je za postojanje plakata saznala malo ranije, kada je o tome obavestio aktivista iz Kule, ali da tome nije pridavala veći značaj, niti je pažljivo pregledala šta se sve na plakatu nalazi.

“Tek pre par dana sam shvatila da se to lepi po Kuli i da postoji i neka stranica na društvenim mrežama koja mene povezuje sa ustaškim pokretom. Doživela sam to pre svega kao direktno ugrožavanje moje bezbednosti. Ja često izveštavam iz Kule, sutra ću opet biti tamo. Neko će me nečim pogoditi, fizički će nasrnuti na mene…, dovoljna je samo jedna labilna osoba koja će to videti i napasti me”, navodi Sanja.

Dok Inu zabrinjava to što se netačne tvrdnje u javnosti predstavljaju kao činjenice bez ikakvog potkrepljenja, kao i što se time svesno targetiraju novinari, Sanju cela situacija duboko povređuje i na ličnom nivou.

“Moj deda Kosović je bio u partizanima, borio se protiv fašizma, pa i primio metak u toj borbi. Deda sa majčine strane, Vukdelija je kao dete bio u Jasenovcu i svedočio ustaškim zločinima. Dakle, činjenica da se ja ili moje prezime na bilo koji način poistovećujemo sa ustaškim pokretom je duboko povređujuće za mene na više nivoa”, kaže Kosović.

Poziv nadležnima da reaguju

Obe novinarke čija su se imena i fotografije našle na spornom plakatu vrlo su mlade i reporterskim poslom bave se tek nešto duže od godinu dana. Ipak, i taj period bio je dovoljan da iskuse različite pritiske, pa i kampanje čiji je cilj diskreditacija.

“U ovom poslu sam tek godinu dana i zaista je neverovatno šta je u taj period sve stalo – od toga da sam morala da nosim zaštitnu opremu na terenu, pa sve do ovakvog načina targetiranja”, priča Ina Džakula.

Malo duži staž, a time i više iskustva sa targetiranjem ima njena koleginica Sanja Kosović.

“Tužilaštvo za viskotehnološki kriminal je mene u poslednjih mesec, dva najmanje tri puta zvalo. Već je učestalo ovo što se dešava. Nikakav odgovor nisam dobila za prethodne pretnje i napade koje sam imala. Ne znam šta se tu dešava i zato hoću sada i samostalno da podnesem neku prijavu, da vidim šta tu može da se uradi, jer na kraju dana to je jedan Instagram nalog i verujem da lako nadležni organi mogu da saznaju ko stoji iza tog naloga i ko mi direktno ugrožava bezbednost i širi versku i nacionalnu netrpeljivost”, kaže Kosović.

Napominje da su do sada u njeno ime prijave uglavnom podnosila novinarska udruženja, kojima je na tome zahvalna. I Ina očekuje da je sledeći korak sud.

“Ovaj slučaj je prijavljen nadležnim tužilaštvima i očekujem od institucija da urade svoj posao”, navodi Džakula.

Isto očekivanje iznela su novinarska udruženja koja su osudila “neprihvatljivo targetiranje, pretnje i slučaj podsticanja mržnje” prema novinarkama N1.

“Očigledna je namera da se diskredituju novinarke i novinari, kao i mediji koji profesionalno i objektivno izveštavaju”, ocenila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) koja je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih izvršilaca i pozvala nadležne da hitno reaguju.

Objašnjavaju i da je u objavama na društvenim mrežama isticano da novinarke “ne nose srpsko ime i prezime”, te da se takvim sadržajem u javnosti podstiče i širi mržnja.

Iz Udruženja novinara Srbije (UNS) upozorili su da takvo označavanje novinara može ozbiljno ugroziti njihovu bezbednost, dok iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ukazuju na to da su ovakvi pritisci nedopustivi u demokratskom društvu i da predstavljaju direktan napad na slobodu medija i pravo javnosti da bude informisana.

Ko su “Mladi Kula”?

„Mladi Kula“, koji su takođe targetirani na plakatu, sebe opisuju kao neformalnu i nezavisnu inicijativu mladih iz Opštine Kula.

Organizacija je nastala pre više od godinu dana, u jeku studentskih protesta. Čine je studenti, srednjoškolci i mladi preduzetnici iz opštine Kula. Organizovali su više desetina protesta na lokalu, koji su ponekad brojali i više hiljada ljudi.

Iza omladinskog pokreta “Mladi Kula” zvanično su stali studenti u blokadi, objavljujući početkom januara da “uz puno poštovanje njihove samostalnosti i načina organizovanja, izražavaju spremnost da ih podrže u daljem delovanju, uključujući i zalaganje u okviru predstojećih lokalnih izbora”.

Za sada je poznato da će “Mladi Kula” naspram sebe, osim izborne liste vladajućih, imati i listu “Ujedinjeni za Kulu”, sastavljenu od osam opozicionih stranaka. Uz to se u javnosti pojavila još jedna organizacija sličnog imena – “Mladi za Kulu”, koju javno zastupa osoba viđena na protestima protiv blokada.

Studentkinja Filozofskog fakulteta i članica Omladinskog pokreta “Mladi Kula” Ljiljana Knežević za VOICE navodi da su poslednjih dana svedoci ozbiljne eskalacije pritisaka, pretnji i pokušaja zastrašivanja.

“Reč je o koordinisanim napadima koji uključuju akcije lepljenja plakata sa našim fotografijama, lažne telefonske pozive u kojima se pojedinci predstavljaju kao naši aktivisti, uznemiravanje građana putem istih, kao i otvorene pretnje sa jasnim radikalskim porukama poput ‘pakujte kofere’“, kaže Ljiljana Knežević.

Dodaje da su napadi izašli iz okvira verbalnog nasilja, o čemu svedoči išarana fasada jednog ugostiteljskog objekta u Kuli i poruke koje za cilj imaju širenje straha i stvaranje atmosfere linča.

“Paralelno s tim, pojavljuju se novi profili na društvenim mrežama koji imaju isključivu svrhu diskreditacije našeg rada, ismevanja i omalovažavanja građana Kule, ali i profili koji namerno koriste sličan naziv i vizuelni identitet kao Mladi Kula, kako bi doveli javnost u zabunu”, kaže studentkinja i aktivistkinja i dodaje da ih pretnje i pokušaji diskreditacije neće ućutkati ni obeshrabriti.

Predizborne kampanje i novinari

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) analizirala je tok predizborne kampanje na poslednjim lokalnim izborima održanim 30. novembra u Negotinu, Mionici i Sečnju.

“Država protiv svih” – tako su ukratko opisali obrazac po kom se odvijala kampanja u tri opštine, uz napomenu da “kad se kaže država, misli se na vladajuću partiju koja je, bez ograničenja i najčešće izvan zakonskih okvira, koristila državne i javne resurse, institucije, službe i funkcije (nacionalne i lokalne) kako bi očuvala vlast”.

Njihova opšta ocena glasi da je predizborni period protekao u znaku “građevinskog i izbornog inženjeringa”. U Mionici su tako prepoznate tehnike zbunjivanja birača kandidovanjem, kako su ih nazvali, kvaziopozicionih lista, a predizbornu kampanju obeležila je i onlajn kampanja mržnje za koju su ljudi sa liste “Ujedinjeni za Mionicu” (nekoliko studenata bilo kandidovano na toj listi) optuživali vladajuću Srpsku naprednu stranku. Kandidati su dobijali i pretnje smrću, a policiji su prijavljivali profile na društvenim mrežama koji su korišćeni za vređanje i klevetanje studenata i istovremeno veličanje SNS-a.

Direktorka komunikacija u organizaciji CRTA Jovana Đurbabić za VOICE kaže da slučajevi diskreditacije studenata, opozicionih aktera, a sve češće i novinara, postaju sastavni deo predizbornih kampanja.

“I u ranijim izbornim ciklusima beležili smo pritiske, diskreditaciju i targetiranje novinara, najčešće kroz organizovane onlajn kampanje govora mržnje, a sada svedočimo tome da je sve učestalije fizičko nasilje nad novinarkama i novinarima. Opasno je intenziviranje zastrašivanja to što su se u Kuli pojavili plakati na kojima su fotografije novinarki obeležene ustaškim simbolima”, navodi Đurbabić.

Dodaje da su i uoči lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću zabeleženi zabrinjavajući trendovi.

“I tokom nedavne izborne kampanje u Zaječaru, za samo tri nedelje, zabeležili smo 71 slučaj diskreditacije novinara, studenata i  opozicionih aktera i videli smo sličan obrazac napada, kroz zloupotrebu njihovih lica u javnom prostoru, a u Kosjeriću su evidentirani i fizički napadi batinaških formacija na novinare i aktiviste. Umesto konkretne institucionalne reakcije na nasilje, videli smo da najviši državni zvaničnici o nasilnicima govore kao o herojima, doprinoseći kulturi nekažnjivosti u kojoj se normalizuje pa i podstiče nasilje kao poželjno sredstvo političke borbe”, zakljujuće direktorka komunikacija u CRTI.

“Neće nas demotivisati”

Za mlade reporterke Televizije N1 nova predizborna kampanja za lokalne izbore najavljene za proleće donela je neočekivanu i neželjenu pozornost. Donela je i prvo takvo iskustvo targetiranja i pokušaja javne diskreditacije. Obe se nadaju reakcijama nadležnih organa i pronalaženju osoba koje stoje iza plakata i poruke koju nose.

Iako sa neizvesnošću planiraju sledeće izveštavanje iz Kule, koje ih u predizbornoj kampanji sigurno očekuje, jer samo njih dve uz još jednu koleginicu čine dopisništvo u Vojvodini, ne planiraju da se povuku.

“Smatram da je to nedopustivo i da zahteva jasnu osudu, ali me neće demotivisati da se bavim ovom profesijom”, izričita je Ina Džakula.

Do istog zaključka dolazi i njena koleginica, dok opisuje kako je fotografija upotrebljena na plakatu nastala.

“Ta fotografiju koju su iskoristili nastala je tako što mi je čovek prišao dok sam izveštavala u Kuli, što se često događa, pitao me je da se fotografišemo zajedno, kako bi mogao da je urami u svom kafiću jer poštuje moj rad. Ja sam naravno pristala, jer neretko mi se dešavaju takve situacije. To je bila jedna lepa scena. Na kraju su uzeli tu fotografiju i stavili me na vrh ustaške piramide u Kuli”, priseća se Sanja.

Taj pokušaj diskreditacije, iako bolan, ne vidi kao prepreku da nastavi profesionalno da izveštava o svim događajima iz Vojvodine, uključujući i predstojeće lokalne izbore u Kuli.

Nataša Kovačev (VOICE)

Ovaj tekst je finansiran od strane Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja isključivo su stavovi i mišljenja portala VOICE i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije.