Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

---

Novobečejci kažu da su pioniri u pisanju projekata u ovom delu Vojvodine. U Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj u Novom Bečeju zaposleno je osam osoba, dovoljno kompetentnih da bez veće muke pišu projekte, konkurišu i dobijaju novac, ali i učestvuju u njihovoj realizaciji. U periodu od 2007. do 2013. godine na teritoriji Opštine Novi Bečej realizovano šest projekata finansiranih iz fondova Evropske unije.
Novi Bečej je tako dobio Strategiju održivog razvoja opštine i Akcioni plan koji je prati, a koji su bili validni do prošle godine, kada ih je zamenila nova strategija. Na internet stranici opštine dostupan je i Geografski informacioni sistem koji je izrađen u okviru projekta „Razvoj Geografskog informacionog sistema (GIS)“, a koji predstavlja mapu turističkih objekata i poljoprivrednog zemljišta sa opisima lokacija i detaljima o njima. Kako kaže direktor KLER-a Novog Bečeja Saša Dujin, projekat je u prvoj fazi bio usmeren na turizam, a onda i na poljoprivredu, a u trećoj fazi trebalo je da se popiše saobraćajna, energetska i komunalnu infrastruktura, ali osoba koja je to radila više nije angažovana, te sada to ide sporije.
Nema industrije, nema problema
Kako je zakonom propisano da svaka lokalna samouprava treba da ima Program zaštite životne sredine, tako su je u Novom Bečeju izradili zaposleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj. Program je izrađen za period 2015-2025. godine.
– Sve ostale opštine već su imale Program sem nas, pa smo uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) dobili ne novac već tehničku poršku. Međutim, kod nas je specifično to što je cilj ovog programa da se sačuva životna sredina, a mi u tom domenu nemamo velikih problema jer nemamo industriju – objašnjava Dujin.

Kroz program prekogranične saradnje opština Novi Bečej zajedno sa partnerima iz Rumunije učestvovala je u projektu „Unapređenje turističke ponude u opštini Novi Bečej“, a rezultat projekta vidi se na fasadama nekoliko objekata koje su uređene kao doprinos turističkoj ponudi. Radi se o šest objekata u tri ambijentalne celine: Šlezingerova palata, Tursko-bečejska štedionica i zgrada Gimnazije – bivši Harkovski institut, koje se nalaze u centru Novog Bečeja, kao i Glavaševa kuća i Stara vranjevačka opština u centru dela Novog Bečeja koji se zove Vranjevo i deo ambijentalne celine grofovskog dvorca porodice Karačonji, Kotarka, u kojoj je smešten Zavičajni muzej u Novom Miloševu. Uz to, organizovane su i kraće obuke za radnike u turizmu. Još jedno od prekograničnih partnerstava opština je ostvarila sa Mađarskom u projektu „Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasleđa u mađarsko-srpskom pograničnom regionu“.
– Ovaj projekat je više naučno- istraživački i rezultirao je studijama koje su obuhvatale kvalitet vode, te istraživanje strukture biljnog i životinjskog sveta u Specijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo. Uz to, želeli smo da promovišemo Slano Kopovo kao turistički potencijal i da se vidi kuda naginju turisti i koji su turistički potencijali opštine. Iako je taj projekat više naučni ipak se ispostavilo da je povećana poseta i interesovanje ljudi za Slano Kopovo – objašnjava stručna saradnica za upravljanje projektima u KLER-u, Jovana Vokić.
Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja
Opština je učestvovala i u projektu „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja“ koji finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija, u okviru IPA programa Socijalno-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji. Iz ovog projekta nastao je Regionalni edukativni centar Banat, ustanova koja je namenjena doškolovavanju i prekvalifikaciji nezaposlenih kako bi se povećale mogućnosti zapošljavanja, a radna snaga prilagodila potrebama tržišta rada.
Kroz program „Evropa za građane“ opština je učestvovala i u projektu „Konkurentnost i razvoj poljoprivrede u Evropi kroz saradnju i razmenu dobrih praksi između gradova GROW EU“. Na ovaj način Novi Bečej povezao se na polju rasta i razvoja poljoprivrede u Evropskoj zajednici sa gradom, nosiocem projekta, Buzetom u Hrvatskoj, kao i sa partnerskim gradovima Kvatro Kastela u Italiji i Koper u Sloveniji.
Saša Dujin kaže da bi ovaj spisak projekata bio i duži da je opština negovala kadrove za pisanje i realizaciju EU projekata, jer KLER nastaje tek 28. februara 2013. godine. Do tada nije bilo dovoljno ljudi koji bi se time bavili, a sada u Kancelariji rade osobe koje su specijalizovane za kulturu, sport, projekte u domenu socijalnih usluga…
–Upravo zbog toga nije bilo situacije da smo konkurisali i dobili novac, a da nismo realizovali projekte. Dešava se da neki prosto ne budu prihvaćeni, mada smo za ono što smo do sada radili, dobili pohvale, stoga i dobijamo projekte u skoro svim Exchange programima. Taj program je poseban, jer ako jednom ne uradimo dobro, više i ne daju novac – kaže Dujin.
Bez planiranja nema ni projekata
Pri realizaciji projekata u Opštini Novi Bečej javljaju se tri osnovna problema: odsustvo planiranja projekata i samim tim neopredeljenost budžetskog novca za predfinansiranje i sufinansiranje projekata, kao i nepoznavanje procedura javnih nabavki po propisima Evropske unije.
– Donosioci odluka u opštini ne shvataju važnost kontinuiteta za bilo kakvo planiranje, jer kada nemaš planiranje, jako je teško raditi projekte. Evo sada da nas pitaš koje donatore da tražimo, mi nemamo odgovor, jer imamo jednu ideju za pisanje projekata, s druge strane moramo da gledamo Strategiju lokalnog ekonomskog razvoja koja propisuje prioritete, a u koliziji smo i sa donosiocima odluka, koji imaju treću viziju. Oni se često rukovode modernošću, aktuelnošću. Čuju da je nešto „in“, pa hoće da pišemo takve projekte. Mi se zovemo Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, a razvoj podrazumeva dugoročno planiranje. Ako „utrči“ neki konkurs za popravku fasade, mi to već znamo i imamo predviđeno dugoročno održavanje objekata i to nije problem, no ako zacrtamo da nam je turizam osnovna delatnost, a onda se kroz četiri godine okrenemo poljoprivredi, pa onda kroz četiri proizvodnji gvožđa… E, tu se gubi kompas. Pritom, nažalost, kada sagledamo realnu situaciju, pre svega nemamo kadar za sve to. Veliko je nepoznavanje ovog segmenta kod donosioca odluka, a i oni se menjaju na svake četiri godine, od izbora do izbora. I ako ostanu u politici i istoj političkoj opciji, onda su na nekoj drugoj poziciji tako da se tu javlja diskontinuitet – objašnjava Dujin.

Ovaj problem direktno uzrokuje i drugi – opštinska vlast ne predviđa budžetske izdatke za predfinansiranje projekata. Jovana Vokić kaže da nije svima jasno da mnogi projekti podrazumevaju predfinansiranje i čekanje da se novac kasnije vrati.
– To znači da bi trebalo da podrazumevate i da isplanirate da ta sredstva negde postoje u budžetu, jer vam niko neće vratiti pare koje niste potrošili i opravdali. Uvek možete da se oslonite delom na Pokrajinski sekretarijat za finansije, ali i oni doniraju novac uglavnom kada vi već potrošite najveći deo sredstava. To ima veze sa strateškim planiranjem. Ako isplanirate da će to biti turizam ili poljoprivreda i dobro znate da će sledeće godine biti konkursi i dobro isplanirate rezervu, onda je to u redu. E to se često ne dešava – kaže Vokić, a u prilog ovoj činjenici Dujin dodaje informaciju da je za doprinose projektima Opština za ovu godinu predvidela pet miliona dinara, koji su potrošeni u jednom projektu, te sada „smišljaju kako finansirati druge“.
Javne nabavke – količina papira
Javne nabavke ključne su za realizaciju projekata, a one se u slučajevima EU projekata rade po takozvanim PRAG procedurama, koje se razlikuju od procedura ustanovljenih našim Zakonom o javnim nabavkama, te ih često ne poznaju oni koji se time bave po našem zakonodavstvu.
– Javne nabavke su veliki problem, uslovno rečeno kadrovski, i kod ponuđača i kod nas koji ih raspisujemo. Ljudi ne vladaju time, ne zato što neće nego što nisu upoznati. Drugo, oni koji su ponuđači isto imaju problem i pomalo se plaše javnih nabavki koje su često pisane na engleskom, pa nas pitaju da li možemo da im pošaljemo na srpskom. Kada mi kažemo da ne možemo, jer tako mora i tako iziskuje procedura, onda oni odustanu. Plaše se količine papira – kaže Jovana Vokić.
Suočavajući se sa pomenutim problemima, zaposleni u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj našli su i svoje načine da ih prevaziđu, pre svega uz parolu „snađi se/uradi sam“. Tako su, apropo kadrovskih probelma, u smislu nepoznavanja procedura i pravila pri sprovođenju i pisanju projekata, sami učili ono što im je bilo potrebno. Neki od zaposlenih u KLER-u sertifikovani su za javne nabavke po PRAG proceduri, a ima i onih koji su sertifikovani za pisanje programskog budžeta, od strane Ministarstva finansija.
Predfinansiranje i planiranje budžeta
Što se tiče predfinansiranja, Jovana Vokić kaže da je do sada predsednik opštine imao razumevanja i uspevali su da reše ovaj problem, bilo je sredstava, ali zato što je jedan projekat bio najavljen u prethodnoj godini, pa su uspeli da prebace novac u sledeću budžetsku godinu.
Kada govori o kadrovima i opštinarima, Saša Dujin navodi da se većina realizovanih projekata suštinski bavila raznim dokumentima i strategijama, pa su problem sa nedostatkom ljudi prevazilazili tako što su ubedili, kako kaže, više nivoe da spuste operativce na niže nivoe pa su sa njima radili.
– Nekako smo uspevali da se sporazumemo sa donosiocima odluka da nam daju dopust da sarađujemo sa njihovim zaposlenima. Tako se prevazilazi problem, bar kada se radi o izradi strateških dokumenata, jer mi nemamo mnogo infrastrukturnih projekata i to ako ima, bude domaće finansiranje, a ne iz EU fondova – kaže Dujin i u polušaljivom tonu dodaje: – Mi kao KLER imamo internu mini „strategiju” našeg poslovanja. Imamo uočen problem – komunikacija sa donosiocima odluka i imamo čitav niz mera koje proizilaze iz toga. Mi smo pravili strategije odnosa sa svakim donosiocem odluka, gledali ko s kim može i kako može, ne hijerarhijski, nego malo i kafanski i partijski, i tako smo do njih dolazili. Znamo im slabe tačke, ali sad me već brine to što je ovo zadnja godina lokalnog parlameta jer izbori će uskoro. Moramo napraviti novu strategiju odnosno moraćemo da apdejtujemo postojeću – kaže on.
Šta kažu građani
Građani Novog Bečeja uglavnom, kao i većina onih koji nemaju direktne „insajderske“ veze sa EU projektima, ne mare mnogo ko je šta finansirao i kako, već gledaju rezultate koji, ukoliko su očigledni, poput obnove fasade ili uređenja centra grada, još i komentarišu. Za druge projekte, poput onih koji se tiču izrade dokumenata, strategija i analiza, nisu mnogo zainteresovani.
– Ljudima je jasno o čemu se radi kada je rezultat nešto opipljivo, a za projekte koji se bave promenom svesti, uslova življenja i podizanjem standarda, kažu da nemaju mnogo smisla. Često termin „strategija“ nije nikome jasan i većina smatra da je to nepotreban papir koji se radi zato što je to donator tražio. Kako sad objasniti da iza toga stoji neki rad ili resursi, bilo ljudski, bilo tehnički – kaže Jovana Vokić.

Saša Dujin dodaje da ljudi još ne shvataju šta su projekti, pogotovo oni koji se bave građevinskom strukom – inženjeri, arhitekte, građevinci.
– Oni to ne priznaju i imaju otpor u 90 odsto slučajeva. Za njih je projekat ono što oni nacrtaju, a ovo je, oni tako nas čak i zovu, popunjavači formulara, a ne projekt menadžeri – kaže Dujin.
Kada se govori o vidljivosti projekata, kako se mahom radi o dokumentima, nije nešto što, ionako malobrojni lokalni mediji stavljaju kao udarnu vest. Međutim, ono što može da doprinese boljem upoznavanju javnosti s projektima i omogući direkno učešće i uticaj građana su javne rasprave koje se, naročito kada se radi o dokumentima, po zakonu moraju raspisati. No, upravo tu se vidi nezainteresovanost građana.
– Mi redovno najavljujemo javne rasprave, međutim vrlo malo ljudi ili skoro niko ne dođe. Imali smo javnu raspravu pre mesec dana za Program zaštite životne sredine koji je usvojen ali niko se nije pojavio. Pitanje je da li ljudi shvataju o čemu se tu radi. To je projekat, vidljivost bi između ostalog trebalo da bude obezbeđena, i tako. Imali smo nekoliko komentara dok je stajalo na javnom uvidu kada su ljudi mogli da komentarišu. To je pitanje ineteresovanja: šta vas dotiče, a šta ne. Čini se da ih zaštita životne sredine ne dotiče – kađe Jovana Vokić.
U novobečejskoim KLER-u trenutno izrađuju strategiju za Rome, strategiju ruralnog razvoja i strategiju kapitalnih investicija odnosno akcioni plan kapitalnih investicija, a u planu su i strategije u kulturi, sportu… Kako kažu naši sagovornici, namera je da na konkurse šalju projekte koji se bave mešavinom turizma i zaštićenih područja, poput onog koji se bavio Slanim Kopovom. Sličan projekat trebalo bi da se bavi Starom Tisom, i to kao regionalni projekat u kom učestvuju Bečej, Novi Bečej i Žabalj, jer je rukavac Stare Tise park prirode koji zahvata teritorije ovih opština. U planu je i projekat koji bi se bavio dvorcima koji su raštrkani po Vojvodini, ali su u veoma lošem stanju. Pripremljen je i projekat za izgradnju i završetak opremanja industrijskih zona koje su već definisane prostorno-tehničkom dokumentacijom, a značajne su za privlačenje investitora. Za nekoliko projekata čekaju odgovor komisije, a jedan od njih je i formiranje kluba za decu s poremećajima u ponašanju. Kako su objasnili u KLER-u, ovakav klub definisan je zakonom kao socijalna usluga, ali kako kod nas nema ko da obezbedi novac za to, obratili su se jednom od evropskih fondova.
Jovana Zdjelarević
(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)