Ukrajina je spremna da razgovara sa Rusima o miru, ali nije spremna da se odrekne suvereniteta, slobode i budućnosti, kaže za N1 novi ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Litvinenko. On navodi i da Ukrajinci i Srbi jedni o drugima znaju veoma malo, a da bi trebalo da znaju mnogo više i da rade na zajedničkoj evropskoj budućnosti, a ne na prošlosti – što Rusi vole, jer kako kaže „nemaju budućnost“.

N1: Ovo je zaista, zaista dug rat. Neki tvrde da ni zapadne zemlje ne bi mogle da vode ovaj rat pet godina. Pa kako se Ukrajina održava u ovoj situaciji? Kako se bori protiv agresora? Kako uspevate da ratujete ovoliko dugo?

Litvinenko: Četiri godine. Četiri, da. Pre svega, želim da naglasim da je svaki rat katastrofa. Svaki rat je zločin. Ovaj rat je odneo stotine hiljada života, i Ukrajinaca i Rusa, i žrtava i agresora. Ovaj rat pokazuje herojstvo i otpornost ukrajinskog društva, ali i aroganciju i veliku oholost ruskog rukovodstva. To su rezultati greške Putina i njegovih ljudi. I verujem da ćemo, kada postignemo pravdu i dugotrajan mir, u potpunosti shvatiti kroz kakvu smo tragediju prošli. Želim da kažem samo jedno: ukrajinsko društvo i ukrajinski narod snažno su dokazali svoju volju za nezavisnošću, suverenitetom i slobodom.

N1: Trenutno se vode mnogi razgovori, u Ženevi. Videli smo objave predsednika Zelenskog na mreži X, u kojima kaže da Rusi odugovlače mogući mir. Kako vi gledate na sve što se dešava? Da li smatrate da Rusi zaista odugovlače i samo kupuju vreme kako bi nastavili napade na Ukrajinu? Bila je to brutalna zima. Mnoge energetske strukture su pogođene, stotine hiljada ljudi su bez struje, bez grejanja, bez osnovnih životnih potreba. Kako vidite poteze Kremlja?

Litvinenko: Kremlj veoma dobro razume da ne može da uništi Ukrajinu uprkos svojoj početnoj želji. Rusi pokušavaju da oslabe našu zemlju koliko god je moguće, ali to je opet greška. Mogu da unište našu elektroenergetsku mrežu, ali mi ćemo je obnoviti. Mogu da ubiju desetine hiljada naših vojnika. Nećemo ih zaboraviti. Verujem da će naša zemlja posle ovog rata obnoviti svoje kapacitete i postati mnogo efikasnija i pravednija nego što je bila ranije.

N1: Šta vam je u ovom trenutku najpotrebnije? Kao što ste rekli, užasna zima. Potrebni su vam generatori, ali i odbrambeni sistemi za borbu protiv Rusije. Šta vam je sada najpotrebnije?

Litvinenko: Najpotrebniji nam je mir. Moramo doći do normalne situacije u kojoj će Rusi prestati da ubijaju naše ljude. Nažalost, sadašnje rusko rukovodstvo razume samo jedan jezik – jezik sile. To znači da nam je potrebna snažnija podrška i više mogućnosti za odbranu naše zemlje. Takođe, potrebna nam je oprema za grejanje stanova i zgrada, za brigu o starijima, deci i ženama.

N1: Čujemo od gospodina Trampa da je mir sada neophodan. Vodi se mnogo razgovora. Predsednik Zelenski je zahvalio SAD na pomoći, ali je rekao da i Evropa mora biti uključena. Kako vidite poziciju Evrope?

Litvinenko: Verujem da je svaki korak koji nas približava miru izuzetno važan. Verujem da je Evropa zainteresovana za mir, jer se rat dešava u Evropi. Želim da izrazim zahvalnost Srbiji za humanitarnu pomoć mojoj zemlji. Kako vidim ulogu Evrope? Pomoć Ukrajini, olakšavanje procesa postizanja mira, proaktivniji stav u toj oblasti. Na kraju, ne govorimo o azijskoj ili afričkoj bezbednosti – koje su takođe veoma važne – već o evropskoj bezbednosti. Ovo je evropsko pitanje.

N1: Kao što je rečeno u uvodu, bili ste na čelu spoljne obaveštajne službe pre dolaska u Srbiju, neposredno pre početka rata. Da li mislite da Zapad, posebno Evropa, nije razumeo pretnju koja dolazi iz Rusije?

Litvinenko: Amerikanci i Britanci su u potpunosti razumeli situaciju, ali su mnogi stručnjaci verovali da će rat biti veoma kratak i da će Kijev pasti za nekoliko dana. Pogrešili su. Šta se promenilo za ove četiri godine? Niko više ne može da se smeje Ukrajini. Ukrajina je dokazala da je svesna svojih mogućnosti i sposobnosti da se brani. Verujem da je za ove četiri godine Ukrajina stekla veoma važnu ulogu u odnosima na evropskom kontinentu. I verujem da ćemo posle rata zauzeti mesto punopravne članice evropske zajednice.

N1: Ukrajina je takođe pristala da razgovara sa Rusijom, sa Kremljom. Koliko je teško sesti za sto sa ljudima koji su počinili dokumentovane ratne zločine protiv vaše zemlje?

Litvinenko: Veoma je teško, ali svaki rat se završava mirom i svi neprijatelji na kraju počnu da pregovaraju. Moramo to da učinimo. Nije reč o emocijama, već o životima ljudi. I sešćemo sa svakim ko može da pomogne da se postigne mir. Životi naših ljudi su najvažniji. Sa Rusima? U redu, razgovaraćemo sa Rusima. Ali nam je potreban pravedan i dugoročan mir.

N1: Na šta je Ukrajina spremna zarad tog mira?

Litvinjenko: Nismo spremni da se odreknemo svog suvereniteta, svoje slobode i svoje budućnosti – to je najvažnije. Konkretna pitanja se sada razmatraju u Ženevii nisam spreman da ih komentarišem, jer je to u nadležnosti predsednika, premijera, ministarstava i članova delegacija.

N1: Zašto bi Ukrajina trebalo bilo šta da daje i da popusti agresoru?

Litvinenko: Agresor je možda jači. Ali verujem da smo, uprkos svemu, već pobedili, jer je Ukrajina odbranila svoj suverenitet, nezavisnost i slobodu. Danas niko, čak ni u Rusiji, ne može da kaže da Ukrajina ne postoji. Niko više ne govori „Kijev za tri dana“, kako su govorili na početku. Nažalost, platili smo ogromnu cenu. Ali to je razlog da budućnost naše zemlje učinimo boljom nego što je bila pre.

N1: Jedno od ključnih pitanja za mir su i bezbednosne garancije. Bilo je mnogo spekulacija. Pominjalo se i 15 godina. Zašto samo 15? Da li Zapad pretpostavlja da će Putin do tada biti mrtav ili da će se nešto promeniti u Moskvi?

Litvinjenko: Moje mišljenje je vrlo jednostavno. Predsednik je rekao da nam treba 30 godina i ja ga u potpunosti podržavam.

N1: Zahvalili ste Srbiji na humanitarnoj pomoći. Bilo je navoda da oružje iz Srbije stiže u Ukrajinu preko trećih zemalja. Kako vidite poziciju Srbije? Mnogi ovde govore o istorijskom prijateljstvu sa Rusijom. Istovremeno, u Kijevu smatraju da je Srbija prijatelj Rusije – agresora.

Litvinenko: Nažalost, ljudi nisu uvek potpuno racionalna bića. Živimo u svetu mitova. Ako analiziramo taj mit, često se govori o Rusiji, Ruskom carstvu ili Sovjetskom Savezu, ali veze Srbije nisu samo sa današnjom Rusijom, već i sa Ukrajinom. Mi imamo dugu, važnu i plodnu istoriju odnosa sa Srbijom. Verujem da ću moći da ispunim svoj glavni zadatak – da razvijam ukrajinsko-srpske odnose u svim oblastima i da pokažem, pre svega Srbiji, jer sam ambasador u Srbiji, da jedni o drugima znamo veoma malo. Trebalo bi da znamo mnogo više. Imamo veliku zajedničku istoriju, savremene mogućnosti u ekonomiji, kulturi i politici. Treba da radimo ne samo na prošlosti – što Rusi vole, jer nemaju budućnost – već na današnjem radu za bolju zajedničku evropsku budućnost. Na kraju, obe smo evropske zemlje, bez obzira na članstvo u EU. Niko ne može da dovede u pitanje naš evropski identitet.

N1: Za kraj, postaviću vam isto pitanje koje postavljam mnogim Ukrajincima. Kada se iz pravca aerodroma ulazi u Beograd, sa desne strane stoji bilbord sa ruskom i srpskom zastavom i natpisom „Zajedno“. Kako se kao Ukrajinac osećate kada to vidite?

Litvinenko: Kao Ukrajinac, Rusi su kao mit. Jedan od tih mitova sam video pre nekoliko decenija, kada je Rusija prolazila kroz preispitivanje (Perstrojku) svojih mitova. Možda će ovo biti jedno od sledećih preispitivanja.

Dušan Mlađenović (N1, foto, N1)