„Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski da je i autor turske himne Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći“, rekao je premijer Turske Redžep Tajip Erdogan pred desetinama hiljada građana u Prizrenu. Pri tome se Erdogan neskriveno poziva na Otomansku imperiju koja je zauzimala prostore Balkana – „moramo ići tamo gde su nam bili preci“, rekao je ranije šef turske vlade. I zaista, tamo gde na Balkanu dominira muslimansko stanovništvo primetan je jak politički i privredni uticaj Turske koji stručnjaci tumače kao vrstu protivteže Evropskoj uniji.
Neo-otomanska politika?
„Izgradnja aerodroma je poverena turskoj firmi, kao i mnoge saobraćajnice. Energetskim sektorom i najverovatnije telefonskom mrežom takođe će dominirati turske firme“, kaže kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku. „Ako tu dodamo prehrambene proizvode čijim tržištem Turska već dominira na Kosovu, shvatamo koliko je snažan uticaj Turske na našu zemlju“, navodi Abdidžiku za DW. Osim ekonomskog, tu su i društveni uticaji – tako u Prizrenu, gde je govorio Erdogan, postoje turska televizija i radio, a turska stranka deli vlast sa partijom Hašima Tačija. „Imamo i 25 turskih društava, među njima i ona za žene ili mlade, koje organizuju razne kulturne manifestacije“, kaže za DW Levent Buš, šef turske stranke u Prizrenu.
Uvreženo je mišljenje da Ankara vodi neo-otomansku politiku te da se posebno okreće Albaniji, Kosovu, Makedoniji i BiH, zbog velikog broja muslimana. „Mnogo ljudi na zapadnom Balkanu veruje da je glavni cilj turske vlade da poboljša svoje veze sa islamskim svetom. Veruje se da se politika Turske pre bazira na ideološkim nego na nacionalnim interesima“, kaže Erhan Turbedar, turski stručnjak za Balkan. Dodaje da ta sumnjičavost prema Turskoj većinom vuče korene iz istorije, ali i da nedostatak informacija u balkanskim medijima o razvoju u Turskoj te stereotipe pojačava.
Očekivano, najveći otpori turskom uticaju postoje među stanovnicima Srbije. Manje od 15 odsto njih smatra da je Turska prijateljska zemlja iako mnogo veći procenat uzbuđeno prati dogodovštine Sulejmana Veličanstvenog. I iako srpski zvaničnici odreda izjavljuju da je Turska važan partner te da robna razmena – koja je sada oko pola milijarde evra godišnje – može i treba da bude još veća. „Važno je što Turska održava neutralan pristup na Balkanu i nije viđeno da podržava bilo koju stranu prema etničkoj pripadnosti“, smatra Sabina Frejzer, direktorka za Evropu u istanbulskom centru Međunarodne krizne grupe.
Protivteža Evropskoj uniji?
Turska je poslednjih godina postala 16. ekonomija sveta, ali ni to joj nije dovoljna preporuka za Evropsku uniju. Zemlja je zvanično u pristupnom procesu no nekoliko država – pre svih Nemačka i Francuska – imaju jasan stav da Turska ne pripada kulturnom prostoru Evrope i da nikada ne treba da postane članica. Stoga analitičari, poput Miloša Šolaje iz banjalučkog centra za međunarodne odnose, primećuju da se mešanje Turske na Balkanu „smatra nekom vrstom kompenzacije za spor ulazak Turske u Evropsku uniju“.
Preplitanje uticaja ili, slobodnije rečeno, interesnih sfera Brisela i Ankare na Balkanu, analitičarka Sabina Frejzer ne vidi kao problem. „Osnovne vrednosti i ideje Turske i Evropske unije nisu u kontradikciji, obe žele da vide efikasniju demokratsku vlast na Zapadnom Balkanu. Javno, Turska se zalaže i podržava evropsku perspektivu regiona, koji vidi kao most između Ankare i Brisela. Važno je da taj most bude jak i da se nastavi put regiona ka EU kako bi se nastavilo i pristupanje Turske“, rekla je Frejzerova ranije za DW.
Postoji i drugačije viđenje – Evropa, oslabljena krizom, i dalje deklarativno nudi zemljama regiona nekakvu perspektivu, ali nema koherentnu strategiju. U taj vakuum spretno uleće Erdogan. Kosovski ekonomista Lumir Abdidžiku nije presrećan zbog toga. „Iskreno, potrebne su nam i zapadne firme na Kosovu. Zapadnih investitora nema jer ne žele da rade u ovakvom poslovnom okruženju. Turske firme su nešto drugo, dobro izlaze na kraj sa našom birokratijom i visokim stepenom korupcije. Ali politički je turska dominacija za nas opasna. Potrebne su nam zapadne vrednosti“, dodaje naš sagovornik.
(Deutsche Welle)