Opština Nova Crnja od majskih izbora dva puta je konstituisala skupštinsku većinu. Prvi put, 25. maja za predsednika opštine izabran je Pera Milankov, prvi čovek Demokratske stranke u ovoj opštini, koji je i u prethodnom mandatu obavljao istu funkciju. Koalicija koju je Milankov okupio (DS-SVM-SPS PUPS JS) izabrala je i socijalistu Mileta Todorova za predsednika Skupštine opštine. U oktobru mesecu lokalna vlast je „prekomponovana“ i sada je čine Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Savez vojvođanskih Mađara i grupa građana. Novi predsednik opštine je Mile Todorov iz SPS-a

Hapšenje predsednika opštine

Četiri meseca kasnije, zrenjaninska policija uhapsila je predsednika opštine Peru Milankova i još pet osoba, pod optužbom za korupciju. Među uhapšenima je bio i suvlasnik preduzeća „Metkom“ u Kikindi Ljubiša Kovačević. Milankov i Kovačević su uhapšeni prilikom primopredaje 200.000 dinara. Sumnja se da je firma „Metkom“, koja je obavljala većinu poslova na infrastrukturi u opštini Nova Crnja, te poslove dobijala na nameštenim tenderima, a istraga je zasada u toku i još se ne zna kakva će sudbina biti nekada neprikosnovenog prvog čoveka Nove Crnje.

Milankov je po zanimanju tehnolog ulja, menadžer i poljoprivrednik. Bavi se poljoprivredom i u okviru porodičnog imanja obrađuje 200 hektara zemlje. Političku karijeru započeo je 2000. godine, na funkciji šefa izbornog štaba DOS-a i potpredsednika opštine Nova Crnja. Međutim, ubrzo nakon toga, sledi period političke apstinencije sve do početka 2008. godine kada postaje član DSS-a, a u junu iste godine i predsednik opštine. Dva meseca posle izbora iščlanjuje se iz DSS-a i do pred kraj mandata ostaje stranački neopredeljen. Uoči ovogodišnjih izbora učlanio se u DS i kao nosilac liste koja je osvojila 44 odsto glasova, reizabran je za predsednika opštine.

Milankov je u prvim mesecima nakon izbora uspeo da konstituiše organe uprave na junskoj sednici Skupštine opštine. Izabrani su članovi odbora za propise, budžet i finansi¬je, društvene delatnosti, urbanizam i komunalno-stambenu delatnost, poljoprivredu, za predstavke i pritužbe. Imenovana je Komisija za rodnu ravnopravnost, Savet za međuncionalne odnose i Savet za mlade. Izabrani su i članovi Lokalnog saveta za zapošljavanje, Odbora za bezbednost, Komisije za ocenu studije o proceni uticaja, radne grupe za raspodelu sredstava za sportske aktivnosti i za kulturne aktivnosti, kao i komisije za zaštitu životne sredine i stručne komisije za tehnički prijem objekata.

Za zamenika predsednika Skupštine opštine tada je izabran Tibor Bicok, koji je na toj funkciji bio i u prethodnom sazivu. Proširena je i delatnost Kulturno-turističkog centra, kome je pridodata i sportska aktivnost. Dosadašnja v.d. direktorka ove ustanove Milica Avramović je razrešena, za v.d. direktora imenovana je Anica Garić.

Izbori bez većih nepravilnosti

Sami majski izbori u Novoj Crnji protekli su bez većih nepravilnosti. Na lokalnim izborima učestovalo je deset izbornih lista – stranaka, koalicija i grupa građana. Rezultati su pokazali apsolutnu dominaciju Demokratske stranke, koja je predizbornu kampanju vodila sa pozicije vlasti, na šta su se žalili opozicionari.

Na izbore je izašlo oko 71 odsto Novocrnjana sa pravom glasa. Prema zvaničnim rezultatima najbolji rezultat postigla je lista Demokratska stranka-Pera Milankov. Od 25 odbornika, koliko ih je u sastavu Skupštine opštine Nova Crnja, ta stranka je osvojila 11 odborničkih mandata, Grupi građana Dragiša Latinović Solidarnost pripalo je četiri mandata, Ivica Dačić-Socijalistička partija Srbije-JS-SDP ima četiri mandata, Pokrenimo Novu Crnju-Tomislav Nikolić osvojila je tri mandata, a isto toliko i Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor. Ispod cenzusa su ostali Grupa građana Vladimir Zečević, kojoj je za ulazak u lokalni parlament nedostajalo samo 0,23 odsto glasova, Čedomir Jovanović-Preokret, Srpska radikalna stranka-dr Aleksandar Martinović, i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Izborni peh doživeli su Ujedinjeni regioni Srbije, koji su osvojili 4,49 odsto glasova izašlih birača.

Takođe je i broj nevažećih glasačkih listića bio visok: prema podacima Opštinske izborne komisije iznosio je 4,51 odsto. Veliki gubitnik ovih izbora bila je Srpska radikalna stranka koja je 2004. godine u lokalnom parlamentu osvojila osam mandata, 2008. godine šest, a sada je u 25 izbornih jedinica dobila samo 201 glas.

„Prekomponovana“ vlast

Nakon hapšenja Milankova, dotadašnji predsednik Skupštine opštine Mile Todorov (SPS) izabran je za predsednika opštine Nova Crnja. Posle prekomponovanja vlasti, nova skupštinska većina, od ukupno 25 odbornika ima glasove 21 odbornika. Lokalnu vlast sada čine odbornici SPS, SNS, SVM i grupe građana.

Branislav Damjanov, sada prvi čovek DS-a u opštini kaže da bi njegova stranka i sada bi bila na vlasti u Novoj Crnji, samo da su svi odbornici iz redova DS ostali lojalni.

– Dogodilo se to da su četiri naša odbornika ušli u pregovore i napravili sa drugim strankama vlast. Na drugoj strani ostalo je nas sedmoro demokrata koji smo sada opozicija – kaže on. On nije mogao da precizira iz kojih razloga su se njegove bivše kolege uklopile u novu političku računicu

Siromašna opština sa najmanjom administracijom

Nova Crnja je, inače, opština sa ubedljivo najmanjom administracijom, shodno veoma malom budžetu koji baštini. Prema rečima novog predsednika opštine Mileta Todorova, u Opštini je zaposleno 30 radnika na neodređeno vreme, pet radnika na određeno i šest radnika kao postavljena lica, što je ukupno 41 zaposlen.Gledajući tako, a s obzirom da je ukupan broj Novocrnjana 12.705, ova opština ispunjava evropske standarde sa tri zaposlena u lokalnoj upravi u odnosu na 1.000 stanovnika.

Prema podacima iz oktobra ove godine, koje je objavila Regionalna privredna komora Zrenjanin, broj nezaposlenih u Novoj Crnji je 1.537, od čega je 699 žena. Sveukupno, to je za 67 nezaposlenih manje nego u oktobru 2011. godine.

– Obezbeđivanje posla u jednoj od najsiromašnijih opština u Vojvodini veoma je težak posao – kaže Todorov – ali opština čini koliko može. Izrađen je Vodič za investitore, koji zainteresovanima omogućava uvid u raspoložive kapacitete. Prostornim planom opštine je obuhvaćeno 1.000 hektara zemlje koja nije bila u građevinskom području, što predstavlja preduslov za privlačenje stranih investicija. Investitorima nudimo pet grinfild zona i dve braunfild zone, koje su potpuno infrastrukturno opremljene. Na graničnom prelazu u Srpskoj Crnji otvoren je teretni terminal, tako da su se stvorili svi neophodni uslovi za uspešan uvoz i izvoz robe. Cilj opštine u narednom periodu je svakako smanjenje stope nezaposlenih. Opština po najpovoljnijim cenama nudi zemljište budućim investitorima uz najniže takse. Izdavanje dozvola za gradnju znatno smo ubrzali. Takođe fokusiraćemo se na razvoj seoskog turizma gde bi trebalo odredjeni broj domaćinstava da se uključi, čime bi se smanjila stopa nezaposlenosti – kaže Todorov.

Oronula privreda

I pored toga, privreda u Novoj Crnji danas je na veoma niskim granama. Najveća aktivna fabrika sada je uljara Banat u Novoj Crnji, operativan je i Veterinarski zavod Subotica u Srpskoj Crnji i još dve manje firme. Ostale firme po kojima je ova opština bila poznata, nakon privatizacije više nisu radile ili su propale ubrzo nakon tog procesa.

Glavni problemi u infrastrukturi opštine su svakako dotrajalost. Dok su putevi skoro sanirani i asfaltirani, opština troši mnogo više novca na grejanje zgrada nego što bi trebalo. – Zgrade nisu izolovane i energetski efikasne pa samim tim potrošnja energenata je mnogo veća. Opština će u narednom periodu pokušati da obezbedi sredstva kako bi se energetska efikasnost u objektima poboljšala, čime bi se smanjila potrošnja novca iz budžeta za potrošnju energenata – kaže Todorov.

Najveći komunalni problemi opštine su ipak vodovod i kanalizacija. Sada već bivša vlast u proteklom mandatu delimično je rešavala neke od najvećih komunalnih problema. Od 2008. do 2012. godine uređene su deponije, nabavljene su kante za smeće za domaćinstva, a ulagalo se i u uređenje groblja i javnih površina. Urađen je novi vodovod u Radojevu, u delu Srpske Crnje naselju Bojović, u Novoj Crnji i Tobi.

Demokrata Branislav Damjanov kaže da je najveći komunalni problem, onaj koji ni nova vlast neće moći da reši bez pomoći države, neuređena kanalizacija. Postoje planovi za izgradnju kanalizacije u Aleksandrovu. Urađeni su projekti za Srpsku Crnju i Vojvoda Stepu, ali ne znam šta će sada biti sa tim planovima. Mislim da će proći još niz godina dok ti projekti ne zažive – kaže Damjanov.

Opština nema velikih kapitalnih investicija koje finansira iz budžeta. Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine finansirao je izgradnju bazena u Srpskoj Crnji što je koštalo 37 miliona dinara. Izgradnja balon-hale je u završnoj fazi, kao i izgradnja kapela na grobljima. Svaka mesna zajednica u opštini je učestvovala na konkursu i dobila sredstva za uređenje pijaca. Urađena je signalizacija oko škole u Srpskoj Crnji, čime je povećana bezbednost. Koliko su koštale ove investicije nismo uspeli da saznamo.

Evropski projekti

Nova Crnja u sklopu administracije ima i odeljenje za pisanje projekata koje je napisalo više desetina projekata za različite fondove. Kako nam je rečeno u kancelariji, samo iz IPA fondova do sada je projektima privučeno više od 150.000 evra. Poslednji značajniji je Mreža kancelarija za socijalnu inkluziju Roma, čiji je i nosilac opština Nova Crnja, u okviru programa prekogranične saradnje IPA CBC Srbija-Rumunija, sa Opštinama Novi Kneževac i Žitište i Interkulturalnim institutom iz Temišvara. Cilj ovog projekta je Socijalna inkluzija romskog stanovništva u Srednjobanatskom okviru (Opština Nova Crnja, Opština Novi Kneževac, Opština Žitište.) Dobijenim novcem formirane su i opremljene četiri kancelarije u ovim opštinama i jedna u Temišvaru, sa zadatkom da se pomogne Romima u obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanju, stanovanju za šta je dobijeno oko 103.000 evra. Cilj kancelarije u narednom periodu će biti pisanje infrastrukturnih projekata kao i projekata iz oblasti kulture i turizma.

Ulaganje u obrazovanje

Na obrazovanje lokalna samouprava troši 13,52 odsto godišnjeg budžeta, koji iznosi oko 350 miliona dinara. Oko 1,2 odsto budžeta se koristi za kupovinu savremenih učila i osavremenjivanje nastave, a opština nema problem sa smeštajem đaka i dece u školama i obdaništima jer njihov broj iz godine u godinu opada. – Kapaciteti školskih ustanova odgovaraju potrebama roditelja. U našoj opštini ne postoje liste čekanja, jer je broj dece mali. Na teritoriji cele opštine mi imamo šest osnovnih i dve srednje škole. Boravak u predškolskim ustanovama je besplatan – kaže Todorov.

Nova Crnja je jedna od prvih vojvođanskih opština koja se odlučila da organizuje prevoz dece u škole, zbog čega su spašene srednjoškolske ustanove. Umesto plaćanja određenog procenta za mesečne karte učenicima, što je koštalo oko 15 miliona dinara godišnje, đaci sada putuju opštinskim autobusima od Kikinde do Zrenjanina. U opštini kažu da to sada košta 1,5 miliona dinara godišnje. Zbog ovakvog prevoza, srednju školu u Srpskoj Crnji upisalo je više đaka nego ranije.

Opštinski sajt bio van funkcije

Internetska prezentacija opštine u jednom periodu nije postojala. Stari sajt na adresi: sonovacrnja.rs davao je tek osnovne i šture podatke o opštini, administraciji i kontaktima. Nova internetska stranica je „puštena u promet“, a u okviru nje se nalaze i podaci o „Sistemu 48“, usluzi preko koje građani mogu da prijave komunalni problem koji bi trebalo da bude rešen u roku od 48 sati (sonovacrnja.org.rs).

U novocrnjanskoj administraciji kažu da Sistem 48 već funkcioniše.

– Po ceni lokalnog razgovora može se prijaviti problem, dežurne službe javnih preduzeća u najkraćem roku izlaze na teren, a odgovor o statusu rešavanja problema dobija se 48 sati kasnije – kažu u opštini.

Opština Nova Crnja uspostavila je i rad Call centra. Zaposlen je referent koji brine o svim primedbama na službe, a građani mogu da mu se obrate lično, dolaskom u zgradu opštine ili telefonom. Postojao je i formular na internetskoj stranici. Referent je zadužen i da informiše zainteresovane o statusu podnetog zahteva, a to čini telefonom, SMS-om ili e-mailom.

Nova Crnja ima jedno Javno-komunalno preduzeće „8. avgust“, a opština upravlja još i Domom zdravlja, Bibliotekom i Kulturno-umetničkim centrom. Od oktobarske promene vlasti nije bilo novih imenovanja direktora i upravnih odbora, a hoće li ih biti u opštini nisu želeli da špekulišu.

Iako se veliki deo stanovništva bavi poljoprivredom, Novocrnjanska vlast nema planove za razvoj, a to pravda veoma malim budžetom. Iz istog razloga Nova Crnja do danas nema usvojenu strategiju za razvoj kulture.

Petar Klaić (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)