Najava da će tužilaštva ubuduće, u skladu sa Opštim obaveznim uputstvom kojim je od strane republičkog javnog tužioca Zagorka Dolovac naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve krivičnih dela novinari, jeste važna, ali je najbitnije da u praksi vidimo konzistentnu primenu tog uputstva i kakve rezultate to može da donese u pomenutim slučajevima, istakao je u intervjuu za Autonomiju predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković. On ocenjuje da je 2020. godina bila jedna od najtežih za medije u Srbiji u poslednjih 20 godina, navodeći da je deo tog pogoršanja uslovljen epidemijom korona virusa, ali da je pored toga zabeležen i veliki broj napada na novinare i medije, kao i druge vrste pritisaka.

Za sada je, navodi Šinković, izostalo preciziranje načina na koji će uputstvo tužilaštvima biti sprovođeno, a najčešći problem u takvim postupcima jesu pravne kvalifikacije napada na novinare, pa očekuje promenu u tom delu – oštriji pristup, jasnu kvalifikaciju i hitnu reakciju svih institucija, uz napomenu da to nije samo pitanje tužilaštva, već i policije i sudstva.

– Vrlo sam oprezan kod takvih najava jer smo u proteklom periodu videli da se slučajevi napada na novinare jako dugo procesuiraju. Čak i kada policija i tužilaštvo urade svoj deo posla i to dođe do suda, vidimo da sud kasni i ne reaguje na način kako bi to bilo primereno. U slučaju paljenja kuće kolegi Milanu Jovanoviću vidimo da taj slučaj jako drugo traje, da to ima ozbiljne posledice po zdravlje samog novinara žrtve i njegove porodice. Kada vidite tako jedan ozbiljan napad, a tu je i napad na Dinka Gruhonjića i neki drugi slučajevi, vi vidite zapravo da je pravda toliko spora da je pitanje da li će uopšte biti dostižna, napominje on.

Poruka Zagorke Dolovac došla je na samom kraju izuzetno loše godine. Vidite li to kao najavu da će naredna biti bolja ili makar manje loša u poređenju sa ovom?

– Sačekao bih sa tom kvalifikacijom još malo. Radujem se što smo konačno čuli Zagorku Dolovac da se obraća i na neki način komunicira sa društvom, jer ona ima jednu od najbitnijih funkcija u našem sistemu. Trebalo bi da je angažovana na vrlo ozbiljnom poslu i da se „ne skida sa ekrana“. Drago mi je što je poslala takvu poruku, ali se bojim da će sve to samo ostati slovo na papiru i da se u suštini ovo, nažalost, ipak ne percipira kao prioritet.

Kako vidite godinu na izmaku? Evropa opet loše ocenjuje medijske slobode, a koji su, po vama, bili najveći izazovi za novinare i medije u Srbiji?

– Na žalost, kada se u polufunkcionalnom sistemu poput Srbije desi nešto kao što je epidemija Kovida-19, to ne može da prođe bez ozbiljnih posledica po medijske i novinarske slobode. Ne želim da povlačim paralelu sa devedesetima i ubistvima novinara, ali definitivno mislim da je ova godina od pada režima Slobodana Miloševića bila najteža za novinarsku profesiju u Srbiji.
Od pokušaja institucija da centralizuju informacije o ovom ozbiljnom izazovu za naše društvo i zdravstvo pre svega, preko hapšenja novinarke Ane Lalić, pa do dolaska fašista na kućni prag Dinka Gruhonjića, sve to nam govori kakva je godina bila. U nešto blažoj varijanti smo imali nastavak prljave medijske kampanje koja se vodi u tabloidima i na nekim opskurnim sajtovima, a protiv novinara i drugih pojedinaca koji na ovaj ili na onaj način argumentovano kritikuju stanje u društvu.
Ono što me raduje, jeste to da su istraživački centri učinili mnogo ove godine. Istraživačko novinarstvo se pokazalo kao ključno u kriznim situacijama, počevši od komparacije broja preminulih od Kovida-19, do istrage o broju respiratora i brojnih drugih afera vlasti, pa do otkrivanja ko stoji iza različitih opskurnih portala. Mislim da se pokazalo da je istraživačko novinarstvo, uz analitičko novinarstvo, ključno za razumevanje sveta kada je kriza u pitanju.
Ono što bih dodao za ovu godinu i mislim da će se, nažalost, ta kriza nastaviti i u narednoj godini, to je socio-ekonomski položaj novinarki i novinara. Iako to nismo očekivali, talas otpuštanja i teških mera krenuo je sa javnog servisa Vojvodine. Radio-televizija Vojvodine je krajem leta ostala bez skoro 200 saradnika, koji mahom dolaze iz manjinskih redakcija što je tim redakcijama jako teško palo jer su i ovako teško uspevale da održe program.

Ipak, u ovoj godini smo konačno dobili novu medijsku strategiju?

– Videli smo na koji način je ona doneta, da je poslata u Brisel pre nego što su medijska udruženja dala pozitivan odgovor, pa je onda Vlada to pokušala da promeni. Vidimo da smo tek sada dobili Akcioni plan za sprovođenje tih mera. Nisam optimista što se toga tiče. Stvarno ne želim da zvučim kao neko ko konstantno kritikuje bez osnova, ali svi znaci ukazuju da se medijski problemi u Srbiji ne tretiraju kao prioritetni, da se negiraju, da položaj novinara u Srbiji nije prioritet u društvu u kom vlada infodemija, u kom opada poverenje u medije, u društvu gde društvene mreže formiraju sliku o svetu, a ne kvalitetni medijski sadržaji. U takvom društvu je teško poverovati da položaj novinara ne treba da bude prioritet.

Kraj godine je doneo i novo/staro lice na čelo REM-a, a ostavku je podneo član u prvoj godini mandata. Kakva je to poruka?

– Izbor Olivere Zekić na čelo Saveta REM-a je poruka da se ništa neće promeniti. Tako ja to čitam, pogotovo što je reč o članici Saveta koja je često bila eksponirana u javnosti i, bar je takav moj utisak, umesto da je štitila javnu medijsku scenu, ona se zapravo bavila istupima različitih novinara. Umesto da joj prioritet bude to da govor mržnje, prostakluk i nekultura koji su se uselili na nacionalne frekvencije budu regulisani, smanjeni, suženi, mi imamo situaciju da se prostakluk i govor mržnje sa nacionalnih frekvencija slobodno slivaju u domove građana Srbije.

Tanjug je tužio urednika „Fejknjuz tragača“ Stefana Janjića, UNS je na svom sajtu preneo tekst u kojem se napada Dinko Gruhonjić, pojačavaju li se to i sukobi među medijima?

– Novinarska scena je podeljena kao i samo društvo, puca po svim šavovima i mislim da emocije često diktiraju odluke, a ne racionalni argumenti učesnika medijske scene. Kada govorimo o tome kako učesnici medijske scene tretiraju jedni druge, mislim da je tu najveći problem što se mi kao društvo ne organizujemo oko onih vrednosti koje bi trebalo da budu prioritet u XXI veku, a to su pre svega građanske vrednosti koje se tiču slobode medija i koje razumeju gde je granica tuđe slobode. Vraćamo se na ono bazično pitanje u kom pravcu hoćemo da idemo i oko kojih vrednosti hoćemo da se organizujemo i da li to što neko misli drugačije meni daje za pravo da ga napadam, da širim različite klevete, uvrede, da ga stavljam na stub srama.
Mislim da je naš najveći problem što samo pristali na to da samo zabavljamo i informišemo, a ne i da edukujemo. I, kada vi preskočite tu treću komponentu suštinske uloge medija, onda imate problem. Onda imate građane koji žive u tom informacionom smogu, toj infodemiji gde nema onoga ko bi im objasnio i edukovao ih o tome šta se tu zapravo dešava. I onda dolazite u situaciju da se izjednačava informacija koja stiže sa društvenih mreža sa informacijom iz medija, pa ste u višestrukom problemu. Jer, pored toga što se borite za kvalitetnu informaciju u situaciji gde su institucije postale još zatvorenije, kada dođete do nekih informacija vi morate da se izborite sa ogromnom količinom nekvalitetnih i često lažnih informacija koje kruže po društvenim mrežama.

Povelja za šamar

Direktor Radio-televizije Vojvodine Miodrag Koprivica i ta medijska kuća ovogodišnji su dobitnici Povelje za unapređenje ljudskih prava, koju dodeljuje pokrajinski ombudsman. Zasluženo?

– Mislim da je to jedan veliki šamar svim onim novinarima i medijskim radnicima te kuće koji su ostali bez posla zbog rebalansa budžeta. Ja apsolutno ne razumem na osnovu čega je pokrajinski ombudsman doneo jednu takvu odluku. Mislim da je to loša poruka svim manjinskim redakcijama, svim novinarima, jer ono što se dešavalo od kraja avgusta na RTV-u je ništa drugo nego sužavanje manjinskih prava građana i ljudskih prava tih novinara.

Maja Gojković je postala ministarka za informisanje. Jedan od prvih njenih poteza bilo je povlačenje saopštenja i tužbi njenog prethodnika protiv medija, a sa druge strane, na prvoj konferenciji za novinare nisu bila dozvoljena pitanja. Šta nam to govori o njenom predstojećem mandatu?

– Dobra je stvar što su povučene različite tužbe, nije dobra stvar što nemamo pravo da postavljamo pitanja. Unazad već nekoliko godina ključna stvar je to opšte nerazumevanje šta je uloga medija u zdravom demokratskom društvu. I ako ključna institucija, resorno ministarstvo koje se bavi i pitanjem informisanja, ne razume da ja ne postavljam pitanje u moje lično ime već u javnom interesu, onda imamo problem. I do sada se pokazalo da ministri koji su obično vodili naš resor prosto ne razumeju šta je naša uloga.
Mi smo već jednu godinu izgubili za medijsku strategiju, što znači da bi u 2021. godini trebalo da nadoknadimo sve ono što 2020. nismo uradili na medijskoj sceni. Nisam siguran da postoji razumevanje institucija i da institucije u suštini vide šta je ono što bi trebalo da se uradi na medijskoj sceni.

Kakva je 2020. bila za Nezavisno društvo novinara Vojvodine i medije u pokrajini? Krenuli ste u kampanju za finansiranje od strane čitalaca, radili sa mladim novinarima…

– Ova godina je pokazala da ipak postoji jedno jezgro solidarnosti među građanima i da oni prepoznaju značaj nezavisnih medija. Bili smo u kontaktu sa nekoliko lokalnih medija u Vojvodini i videli da oni mogu da okupe oko sebe zajednicu, da je ta zajednica spremna da malim donacijama podrži rad svojih medija. Od Subotice do Pančeva uspeli smo da pomognemo našim kolegama i koleginicama. Verujem da ćemo u narednoj godini još više testirati našu zajednicu i jačati odnos sa građanima i građankama, da sa zajednicom izgradimo te organske veze koje su nestale ili su se istanjile u prethodnom periodu zbog različitih faktora. Mislim da će 2021. biti godina u kojoj ćemo još više morati da radimo na građanskoj solidarnosti, da još više radimo na tome da građani razumeju zašto mi kao nezavisni mediji, kao profesionalni mediji postojimo.
Ove godine u NDNV-u smo započeli jedan ozbiljan proces jačanja veza i sa samim članstvom. Nudimo i pravno zastupanje pred sudovima u Srbiji, a ne samo pravnu pomoć i podršku. Mi smo jedino novinarsko udruženje u Srbiji koje nudi psihološku podršku kolegama, što je izuzetno važno u našim uslovima. U ovim danima završavamo jedno ozbiljno istraživanje socio-ekonomskog položaja novinara, da bismo videli kako sami novinari i novinarke širom Vojvodine procenjuju sopstveni položaj. Ove godine smo izdali, ako se ne varam, pet različitih vodiča i uputstava novinarima, na koji način raditi, na koji način jačati profesionalnu ulogu za vreme zdravstvene krize…
Izuzetno sam ponosan na to šta radimo sa kolegama i koleginicama u NDNV-u, sa ljudima, novinarima i novinarkama koji razumeju koliko je bitno kvalitetno novinarstvo i koliko je samoregulacija ključna da bismo stvorili jednu, ako ne dobru, onda barem pristojnu medijsku scenu. Ove godine sa 20 mladih novinara, deset meseci smo sprovodili pripravnički program jer smatramo da te stvari moraju da ostanu prioritet. U narednom periodu nas čeka rad sa novinarima na lokalu, van Novog Sada i jačanje medijske scene, podrška mladim novinarima i novinarkama koje ulaze u našu profesiju. Da im stvorimo bezbedno radno okruženje u kome mogu da rade u skladu sa Kodeksom novinara Srbije, da nemaju pritiske, da izgrade stav prema ovoj profesiji koji će obezbediti kvalitet u narednom periodu.
NDNV će u 2021. godini, takođe među prvim udruženjima, početi i da u saradnji sa IT sektorom testira različita rešenja za borbu protiv dezinformacija pomoću veštačke inteligencije. A preko našeg Media hub-a, koji akumulira tridesetogodišnje znanje oko podrške medijima civilnog društva. Nastavićemo da unapređujemo medijsku scenu i ostanemo pravi oslonac našim kolegama i koleginicama u Srbiji.

Dalibor Stupar (Autonomija)