Nekoliko mađarskih desno orijentisanih medija, čiji rad odlikuje neprikriveni rasizam i antisemitizam, ali i ekstremističke partije Jobik, pored uobičajenih vesti u kom bez ustezanja govore o „izmišljenoj Vojvodini“, ovih dana s ponosom pozivaju svoje verne čitaoce da učestvuju u fejsbuk nagradnoj igri koju je osmislio predstavnik Jobika u Segedinu, Čanad Segedi. Fejsbuk nagradna igra pod naslovom „Srušićemo Trijanon“ zvanično počinje 2. juna i trajaće do 2. jula. Za učešće u nagradnoj igri, potrebno je poslati fotografiju koja izražava sentiment na Veliku Mađarsku, a količina „lajkova“ će odrediti pobednika. Glavna nagrada je spomenik Trijanonu u vrednosti od hiljadu evra, druga nagrada je spomen-ploča Hortiju Miklošu koju će dobitnik okačiti na svoju kuću, a trećeplasirani će biti nagrađen drvenom činijom u obliku Velike Mađarske. Svi učesnici će dobiti nalepnicu za automobil sa mapom nekadašnje velike države.

Iako ova vest zvuči kao neslana šala, ili pak politička inicijativa s početka prošlog veka, na fejsbuk stranici  gospodina Čanada Segedija stoji sledeći tekst:

„Trijanon je decenijama čekao na svoju sudbinu u najdubljim jamama tabuiziranosti: večni zaborav, ili nacionalno vaskrsenje. Komunizam je putem ispiranja mozga u industrijskim razmerama, učinio sve da iz mađarske duše protera nekada samorazumevajuću privrženost naciji, i s tim zajedno ne samo reviziju, nego i sam Trijanon. Zahvaljujući tome, u godinama nametanja liberalne demokratije, društvena većina je ignorisala ovaj mirovni sporazum. Neki su žmurili čedno, dok je jedno energično, obavezujuće seme, seme nacionalnog radikalizma hrabro preuzelo na sebe sve ono što bi Trijanon u jednoj zdravoj naciji koja nije prošla duhovnu manipulaciju, zahtevao: hrabro izražavanje stavova, inat, zahtev za reviziju, preuzimanje odgovornosti za otcepljene delove nacije, čvrsto suočavanje sa kreatorima liberalnih stavova, koji su zbog svega ovog nama udarili beleg fašizma, i dalje ga udaraju, nama Jobikašima i dan danas. Uzalud.

Ako danas prošetamo bilo kojom ulicom naše osakaćene domovine, nije nam potrebno mnogo da bismo naišli na nešto što nas asocira na Trijanon: spomenik Velikoj Mađarskoj, majica sa natpisom Trijanona, nalepnica na automobilu koja oslikava mapu Velike Mađarske, ili prišivač na rancu, jakni.

Trijanon kroz bezbroj simbola, čiji broj raste, živi tu s nama, postajući deo naše svakodnevnice. Ne treba da čudi, da sa napretkom nacionalnog radikalizma, ujedno se moćno definiše i potreba za brisanjem privremenih Trijanonskih granica. Danas granice osakaćene države sve više dobijaju njima dostojni pridev privremenog, u poređenju sa proteklim decenijama gde su se ove granice lažno smatrale fundamentima. A ono, što se da u glavama porušiti, ni u stvarnosti ne može biti večno. Ne, Ne, Nikad!

Mađarsku domovinu prvenstveno, neće mač, nego kultura održati i učiniti je ponovo velikom – rekao je Klebelsber Kuno 1922. godine. Ni nakon devedeset godina to nije drugačije. Nema tog Trijanona koji može duhu postaviti granice, ako smo sami sposobni da srušimo granice duha. Nama Mađarima, koji razmišljamo na nivou nacije, predstavlja odgovornost da probudimo još uspavane sunarodnike, da ih probudimo jer Trijanon nije tabu, a posebno ne fašizam, nego je rana o kojoj se mora razgovarati, da ga učinimo delom svakodnevnice, a da bi ga mađarska vlada pre ili kasnije uzela k znanju, nije dovoljan jedan dan sećanja, jer nacija od toga zahteva mnogo više: da se ujedini sa otcepljenom braćom i sestrama.

Trijanon se najpre mora srušiti u glavama! Zato sam odlučio, uvidevši uspeh igre sekeljsko-mađarskog runskog pisma, da pokrenem novu igru, sa ciljem da Trijanon dopre do što više sunarodnika, da bi postao deo svakodnevnice: nalepnica na automobilu, umetnička dela u pojedinim naseljima, koje ovekovečene u fotografiji možemo proslediti poznanicima, izražavajući da tvrdoglavo insistiramo na pripadnosti jedinstvu Mađara karpatskog basena.

Od juna kreće igra lajkova, za vredne nagrade, ali iznad svega za rušenje Trijanonskih granica, i za ponovno ujedinjenje mađarske nacije.“

Ovakav ekstremizam sa teritorijalnim pretenzijama, na početku 21. veka karakteriše jednu partiju čiji predstavnici sede u Evropskom parlamentu, u državi koja je deo Evropske unije. Nacionalistička propaganda koju nekažnjeno provodi partija Jobik dosegla je razmere ne samo uvrede za zdrav razum već i uvrede ustavnih poredaka okolnih zemalja, njihovog teritorijalnog integriteta. Bez obzira na to, popularnost partije Jobik ubrzano raste, jer se hrani sve kompleksnijom ekonomskom i vrednosnom krizom, nepojmljivom za običnog građanina.

S druge strane, „mreža“ koja služi različitim oblicima aktivizma, samoorganizovanju građana, koji se realizovao između ostalog i u borbi „Occupy“, podjednako služi i aktivnom promovisanju retrogradnih, nacionalističkih, pa čak i fašističkih ideja. Ovakva propaganda, deo je igre skupljanja jeftinih političkih poena, metodom širenja mržnje i podsticanja nacionalne netrpeljivosti, na šta je posebno osetljiva interkulturalna Vojvodina. S obzirom da ne postoji mogućnost kažnjavanja partija susednih država zbog širenja nacionalne mržnje, preostaje da se nadamo da će konsekvence ovakvih akcija ostati na nivou bezazlenog…

Sve do naredne tuče  u jednom od mešovito naseljenih mesta šarolike Vojvodine.

(Autonomija)