Kada je Marina Ovsjanikova ušla u ruske domove, osudivši u programu uživo propagandu i rat u Ukrajini, njen preformans ukazao je na tihi, ali konstantni niz ostavki na strogo kontrolisanim ruskim državnim televizijama.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski joj se zahvalio, pozvavši sve koji rade za, kako ga naziva, ruski propagandni sistem da podnesu ostavke.
Svaki novinar koji radi u, kako kaže, četvrtoj grani vlasti, rizikuje sankcije i međunarodni tribunal za „opravdanje ratnih zločina“, upozorava on.
Neki od najvećih navijača ruskog predsednika Vladimira Putina na državnoj televiziji već su se suočili sa sankcijama.
Među njima su Vladimir Solovjev koji vodi emisiju na najvećem ruskom kanalu Rusija-1 (Rossiya-1) i Margarita Simonjan.
Ruski državni kanali moraju da prate politiku Kremlja, ali ko je onda sve dao ostavku kao odgovor na rat?
Nekoliko sati posle protesta Marine Ovsjanikove na malim ekranima, još tri ostavke su izašle na videlo.
Žana Agalakova sa Kanala 1 dala je otkaz na mesto dopisnika za Evropu, dok su još dva novinara napustila rivalsku NTV – Ljilja Gildejeva koja je radila na kanalu kao voditeljka od 2006, a Vadim Glusker skoro 30 godina.
Kruže glasine da su novinari takođe krenuli ka izlazu sveruske državne TV grupe VGTRK.
Novinar Roman Super rekao je da ljudi masovno napuštaju Vesti emisiju ovog servisa, iako to nije još potvrđeno.
Poznati TV voditelj Sergej Brilev negirao je izveštaje da je podneo ostavku, ističući da je na službenom putu više od nedelju dana.
Na mestu glavne urednice na RT-u, ranije poznatom kao Raša tudej, ostavku je dala i Marija Baronova.
Ona je ovog meseca rekla Stiviju Rozenbergu, BBC novinaru, da je Putin već uništio reputaciju Rusije, kao i da je ekonomija mrtva.
Ostavke su dali i brojni drugi novinari RT-a, među kojima su i novinari koji nisu Rusi, a rade za njihove jezičke servise.
Bivša dopisnica iz Londona Šadija Edvards-Dašti najavila je ostavku na dan kada je Rusija bez obrazloženja napala Ukrajinu.
Moskovski novinar Džoni Tikl dao je otkaz istog dana „u svetlu nedavnih događaja“.
Francuski voditelj RT-a Frederik Tadej rekao je da napušta vlastitu emisiju jer je Francuska „u otvorenom sukobu“ sa Rusijom, te da ne može da nastavi da vodi njegov program Zabranjeno zabraniti „iz lojalnosti prema sopstvenoj zemlji“.
Nekoliko dana kasnije, Evropska unija je saopštila da zabranjuje sve sadržaje RT-a, kao i Sputnjika zbog njihove „kampanje dezinformacija, manipulacije informacijama i izvrtanja činjenica“.
Ruska državna novinska agencija Ruptly sa sedištem u Nemačkoj takođe se suočila sa nizom ostavki, navodi Rojters.
Ruski mediji koji nisu pod kontrolom Kremlja bili su izloženi neprestanim napadima godinama, tako da mnogi novinari koji su radili pod stalnom pretnjom da će izgubiti sredstva za život u nezavisnim medijima neće biti impresionirani trenutnim brojem ostavki.
Nekima su zalepljene etikete stranog agenta iz sovjetske ere.
Televizija Dožd, koja je 2014. isključena sa mejnstrim mreže, morala je da obustavi onlajn emitovanje zbog invazije na Ukrajinu, a jedan broj njenih novinara je pobegao iz Rusije radi sopstvene bezbednosti.
Radio stanica Eho Moskva je takođe blokirana usled novog ruskog zakona o takozvanim lažnim informacijama.
BBC na ruskom je među brojnim zapadnim medijima koji su zabranjeni, dok su novinari koji rade za letonsku Meduzu proterani iz Rusije.
Nisu samo novinari ti koji su iščeznuli sa državne televizije.
Jedan od najpoznatijih voditelja u Rusiji – Ivan Urgant, napravio je pauzu sa njegovom emisijom Večernji šou sa Urgantom u udarnom terminu na drugom najvećem ruskom Kanalu 1.
Voditelj je na rat reagovao tako što je na Instagram nalogu objavio jednostavnu poruku na crnom kvadratu:
„Strah i bol. Ne ratu“.
Takođe je poručio njegovim pratiocima da ne paniče i da je uzeo odmor, te da će se uskoro vratiti.
Broj jedan među poznatim parovima iz Rusije – Ala Pugačeva i Maksim Galkin su takođe među mnogim drugim ličnostima iz šoubiznisa koje su otišle na odmor.
„Nema opravdanja za rat! Ne ratu!“, podelio je Galkin na Instagramu.
STUPS: Odbrojavanje