„Prvorođeni je nedavno rekao – neću da izvodim policajce, da im ne bi davali cveće na ulici kao ranije – hteo je da kaže da ne želi da mu pripitomljavamo policajce, jer tako bivši, a i sadašnji huligan vidi policajce, kao kerove.
Njemu trebaju besni i ljuti.
Žao mi je, prvorođeni, jer mi nećemo pripitomljavati policiju, jer su to ljudi koji nas štite i ljudi koje mi plaćamo, a nećemo ni RTS da gađamo jajima, jer je to naš javni servis, koji mi plaćamo, a koji si ti kidnapovao kao i sve ostalo u ovoj zemlji.
Aleksandre Vučiću, ovo je kraj. Izvršio si svoj blickrig, atak na kapital i resurse i pamet ovog naroda. Uspeo si, mora se priznati, vrhunski si obavio ovaj posao. Koristio si naš novac, koristio si naš nedostatak hrabrosti i spremnosti da se odupremo tvojoj hajdučiji i tvojoj bahatosti. Silovao si i ucenio kompletno stanovništvo. Silovao si svojim konferencijama za štampu, redovnim, vanrednim, pretećim, ponižavajućim… Silovao si vađenjem dece iz smetova, rušenjem Savamale, Er Srbijom, padom helikoptera, kupovinom Kopernikusa i ova noć je prekratka da se pobroje sva tvoja nedela, koja ni u najluđim snovima jedan narod ne bi smeo da istrpi.
Suspendovao si pravo i pravdu i pogasio sve institucije. Rešio si da budeš i institucija i zakon i pravda. Zapušio si nam protok energije, ljubavi i radosti.
Zaigrao si se, Aleksandre. Zaboravio si da si ti naš službenik, da te mi plaćamo. A mi želimo da plaćamo nekog ko ume da sprovede da u ovoj ovako plodnoj zemlji nema gladnih u 21. veku. Ne plaćamo te da nas vređaš i ponižavaš, da nas nazivaš bagrom i ološem, ne plaćamo te da budeš i sudija i novinar i advokat i inspektor i selektor i akušer i babica…
Zaustavio si nam život na određeno vreme i promovisao mučenje i patnju kao period između kolevke i groba.
Vidiš, to za nas nije život. Sada je tome došao kraj.
Ovaj narod ovde i ovaj narod koji izlazi širom Srbije rešio je da ti kaže da odeš. Rešio je da ne pristane da okončaš svoj pakleni cilj i zavadiš nas, slobodne, i one jadne, sendvičem ucenjene. Rešio je da ti ne dozvoli da nas svojim polupravnicima, poluekonomistima, poluinženjerima upropastiš i to malo što nisi do sada, a ostalo je malo toga, jer ti, ti bi i nakovanj pokvario kad bi ti dali da se poigraš.
I zato se nama žuri. Nemoj da misliš da su zahtevi koji su postavljeni ovde besmisleni i da su u rangu mangupa koji pozovu lift, pa pobegnu. To je samo bio put da se ljudi koji su bili nezainteresovani i obeshrabreni podsete na zlodela koja si napravio tokom svoje autokratsko-diktatorske vladavine. Jedini i pravi cilj si ti. Cilj ste ti i tvoja svita koja mora da ode dok još nije kasno.
Zato te pozivamo da abdiciraš, kralju svega što ti pada na pamet. Abdiciraj, samokrunisani, i imaćeš olakšavajuće okolnosti. Objasni svojim dvorjanima da i oni polože oružje i da podlože svoje lažne diplome, ništa im se neće desiti, osim lustracije. Mora tako, mora, da više nikad nikom ne padne na pamet da se iživljava i pljačka sopstveno stanovništvo.
A za nas ne brini. Mi imamo samo još par zadataka da ispunimo, a i oni su pri kraju. Da objasnimo tvojim glasačima, živim naravno, šta si sve uradio sa njihovim novcem i njihovim životima. Da završimo formiranje političkog tela protesta, da ubedimo sve političke partije da napuste institucije u kojima ima tvojih hajduka, apsolutno sve. Ni u kućnom savetu ne smeju da budu zajedno!
Jer vi, gospodo, niste partija, vi ste organizovano-kriminalno-interesno udruženje, čija ideologija je pljačka bez maske i ništa više!
I naš poslednji cilj je da istrajemo u svemu ovome i da idemo do kraja, do blokada, do kordona, do neplaćanja svega i svačega i totalne građanske neposlušnosti, odnosno do konačnog cilja, a to si ti, Aleksandre, koji ćeš biti zapamćen u istoriji kao diktator. Od toga te nikad niko ne može abolirati.“