Život bez slobode govora, društvenih mreža i uz još veću represiju državnog aparata, to je recept koji bi kineski mediji mogli da ponude onima u Srbiji. Ovako Tamara Skrozza, novinarka i članica Saveta za štampu, gleda na sporazume koje su pojedini mediji u Srbiji potpisali sa kineskim medijskim kućama, 8. maja.

Tokom dvodnevne posete kineskog Si Đinpinga (Xi Jinpinga) Srbiji potpisano je oko 30 bilateralnih sporazuma i komercijalnih ugovora, među kojima i četiri iz oblasti medija i informisanja.

Sa kineske strane, potpisnice su Kineska medijska grupa (KMG) – konglomerat državnih medija i novinska agencija Sinhua (Xinhua) koje su u vlasništvu države i direktno kontrolisane od strane vlasti.

Dokumenti o saradnji potpisale su tri medijske kuće iz Srbije: Javni servis Radio-televizija Srbije (RTS), izdavačka kuća Politika, koja je delimično u vlasništvu države, te privatna Novinska agencija Tanjug.

Skrozza dodaje da ipak „nije jasno šta srpski mediji imaju da ponude kineskim“.

„Reč je o medijima koji ne posluju na istom tržištu, niti u istim kulturološkim i političkim okolnostima“, smatra ona.

Saradnju sa kineskim kolegama je istog dana dogovorilo i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Sporazum je potpisala i Informativna služba predsednika Srbije.

„To me uopšte ne čudi, oni su potpuno u skladu sa duhom koji vlada u kineskim medijima, tako da mislim da su tu u prirodnom aranžmanu sa Kinezima“, ocenila je Skrozza.

Kina je pri samom dnu tabele medijskih sloboda – zauzima 172. mesto od 180 zemalja na listi Reportera bez granica (RSF).

U izveštaju koji je početkom maja ove godine objavila ta međunarodna organizacija za monitoring medija ističe se da je Kina među 10 najopasnijih država sveta za medijske radnike.

Istovremeno, prema izveštaju RSF, medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, odnosno u poslednje 22 godine.

Srbija je na istoj listi, na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih država članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.

Šta su odgovorili iz RTS-a?

RTS je razmenio Sporazum o produbljivanju saradnje sa Kineskom medijskom grupom.

Iz Radio-televizije Srbije su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da sa medijskim kućama iz Kine od 2013. godine imaju više potpisanih memoranduma o saradnji.

„Glavna tema i ovog sporazuma jesu razmena sadržaja i koprodukcije koje planiramo da uradimo“, ističe RTS.

Dodaju da od 2017. godine, na jednom od RTS-ovih kanala postoji redovan termin za emitovanje kineskih dokumentaraca.

„Do sada smo emitovali više od 200 kineskih dokumentaraca o istoriji te zemlje, običajima, kulinarstvu, kulturi, specifičnim zanatima, znamenitostima, svakodnevnom životu ljudi“, dodaju.

Ističu da sarađuju sa javnim medijskim servisima širom Evrope, te da imaju medijske sporazume i sa medijima u drugim zemljama među kojima su Bugarska, Turska, Azerbejdžan, Mađarska.

„Uobičajena poslovna praksa javnih servisa širom sveta je da se prilikom velikih državnih poseta potpisuju bilateralni medijski sporazumi“, ističu.

Tamra Skrozza smatra da razmena sadržaja koji se tiču kulture i drugih oblasti nije problematična.

Problem je, ocenjuje ona, to što „ni od RTS-a, ni od ostalih medija koji su potpisali sporazume, nećemo čuti kakva je zapravo medijska situacija u Kini“.

„Nije problem to što će oni imati u programu, nego ono što neće imati, jer tek sa tim je slika kompletna. Ako plasiramo samo slike folklora i prirodnih lepota Kine, mi zapravo ne informišemo građane i građanke Srbije o pravom stanju stvari“, objašnjava Skrozza.

Pravo stanje stvari jeste, kaže, da Kinezi i Kineskinje žive u totalnom medijskom i informativnom mraku.

„Oni jesu svetska i ekonomska i velesila, ali oni istovremeno jesu društvo najradikalnije moguće represije. Društvo u kojem ne postoji sloboda govora“, zaključuje ona.

Uticaj na uređivačku politiku?

Tamara Skrozza smatra da je problematično to što su sporazumi između medija realizovani u okviru zvanične posete na najvišem nivou.

„Šta to onda, zapravo, znači i možemo li mi da govorimo onda o nezavisnosti medija kada mediji u okviru takve posete potpisuju neke ugovore u prisustvu dvojice (predsednika)“, upitala je Skrozza.

Osim RTS-a, sporazume su potpisali i Tanjug i Politika.

„Pretpostavljam da se tu išlo na izbor najvećih medija u Srbiji, ali prosto svako ko iole prati medijsku scenu u Srbiji zna o kakvim se medijima radi – najblaže rečeno o medijima koji su bliski vlasti“, kaže Skrozza.

Tanjug je ime nekadašnje državne novinske agencije, koje koristi privatna firma „Tačno“.

Ta firma je 2021. odlukom Vlade stekla desetogodišnja prava na korišćenje imena i imovinskih prava Tanjuga koji je ugašen.

Među vlasnicima firme „Tačno“ su firma „Minakord“ pevača Željka Joksimovića i privatna Radio-televizija Pančevo.

Kompanija Tačno doo, delom se finansira od ministarstva i javnih preduzeća koja ovu firmu angažuju za usluge novinske agencije, kao i medijsko praćenje njihovih aktivnosti, pokazuju javno dostupni podaci.

Politiku, najstariji dnevni list u državi, izdaje kompanija „Politika novine i magazini“ .

Od 2022. godine polovina te kompanije je u privatnom vlasništvu firme „Media 026“ iz mesta Vučak kod Smedereva, čiji je vlasnik biznismen Boban Rajić. Rajić u svom vlasništvu ima još jedan list – Večernje novosti.

Druga polovina „Politike“ je u vlasništvu državnog akcionarskog društva.

Ni Tanjug, ni Politika nisu odgovorili na pitanja RSE u čemu će se ogledati njihova saradnja sa kineskim kolegama, te kakve benefite od toga očekuju.

Skrozza ukazuje na netransparentnost najavljene saradnje.

„Ne znamo šta ona podrazumeva, kao ni šta će ti mediji smeti, a šta neće zbog takvih ugovora – da li to utiče na njihovu uređivačku politiku ili je u pitanju samo puka razmena medijskih sadržaja“, napominje.

Kineski mediji promoteri Sijeve inicijative

Kineska medijska grupa i RTS su tokom posete predsednika Si Đinpinga Srbiji, 8. maja, organizovale događaj koji je bio posvećen „promociji kulturne razmene“ dveju država.

Predsednik Kineske medijske grupe Šen Haisijung (Shen Haixiong) je tom prilikom poručio da je se KMG „uvek zalagala za unapređenje kulturne razmene“ i „zbližavanju dva naroda“, te najavio još bližu saradnju sa medijima u Srbiji.

U Srbiji već postoji prokineski narativ, istakla je Tamara Skrozza, dodajući da očekuje da će „situacija biti još drastičnija nakon potpisivanja sporazuma i memoranduma“.

Kineski mediji imaju značajnu ulogu u promociji inicijative „Pojas i put“ – kineskog državnog projekta kojeg je inicirao predsednik Si Đinping, sa ciljem prodora te države na Zapad.

Desetogodišnjica te inicijative obeležena je međunarodnim forumom u oktobru 2023.

Na forumu je, pored ostalog, Kineska medijska grupa obeležila „novu fazu saradnje“ sa inostranim partnerskim kućama.
Navedeno je da ima potpisane ugovore sa 682 medijske organizacije u 151 zemlji.

Tamara Skrozza ističe da u Srbiji već postoji prokineski narativ, te će očekuje više takvih sadržaja.

Šta je Kineska medijska grupa?

Kineska medijska grupa je osnovana 2018. kao krovna organizacija državnih medija, koja uključuje nacionalne i međunarodne radio i televizijske servise Kine.

Kineska medijska grupa je pod direktnom kontrolom Centralnog odeljenja za publicitet Komunističke partije Kine, ili kako se još naziva „odeljenja za propagandu“.

Direktor KMG Šen Haisijung je zamenik šefa tog partijskog odeljenja.

Globalna televizijska mreža (CGTN) i Međunarodni radio Kine emituju program na više od 40 jezika i imaju ispostave širom sveta.

Američki Stejt Department je, pored ostalih, američkoj ispostavi CGTN i novinskoj agenciji Sinhua 2018. godine naložio da se u Sjedinjenim Državama registruju kao strani agenti, dok ih je 2020. označio kao „strane misije“.

Sa oznakom „strane misije“ od njih se zahteva da dostave spiskove svih zaposlenih i da moraju da traže odobrenje za kupovinu bilo koje imovine u SAD.

Taj potez su američki zvaničnici tada opisali kao „potiskivanje komunističke propagande“.

U Mađarskoj sličan sporazum

Kineska novinska agencija Sinhua je 2. maja, uoči evropske turneje Si Đinpinga, potpisala memorandum o razumevanju i sa mađarskom ATV Media Group.

ATV je u izveštaju Sinhue opisana kao prvi mađarski privatni TV kanal.

Kako je objavljeno, dogovoreno je jačanje saradnje na više nivoa i u brojnim oblastima, uključujući razmenu vesti i drugih informativnih sadržaja i komunikaciju osoblja.

Saradnja medija je opisana kao „konsolidacija mosta prijateljstva“ dve države.

Kineska Sinhua sarađuje i sa svetskim agencijama poput Rojtersa (Reuters), a na jednom od poslednjih medijskih samita u Kini, u decembru 2023, potpisani su sporazumi o saradnji sa medijskim organizacijama i vladinim departmanima Argentine, Filipina, Rusije, Burundija i Barbadosa.

Na tom samitu je direktor Sinhue Fu Hua podsetio da je ta novinska agencija do sada potpisala sporazume o saradnji sa „više od 3.600 institucija širom sveta“, uključujući medije, državne institucije i fakultete.

Kina kao ‘zatvor za novinare’

U izveštaju Reportera bez granica, Kina je opisana kao „najveći zatvor za novinare na svetu“ sa više od 100 novinara u zatvoru, dok režim „sprovodi kampanju represije protiv novinarstva i prava na informacije širom sveta“.

Glavni mediji su, kako se navodi u izveštaju, u vlasništvu države i direktno kontrolisani od strane vlasti, dok propagandno odeljenje kineske komunističke partije svakodnevno šalje uredničke smernice medijima, uz spisak cenzurisanih tema.

„U očima režima, funkcija medija je da budu glasilo partije i da prenose državnu propagandu“, navode Reporteri bez granica, dodajući da državni mediji propagandu režima šire „širom sveta“.

Ova međunarodna novinarska organizacija ukazuje i da režim krši pravo na informisanje, u potpunoj nekažnjivosti.

Navodi se da kineske vlasti, kako bi ih dodatno ućutkala, novinare optužuju za „špijunažu“, „podsticanje na rušenje države“, ili „izazivanje svađa i nereda“ – te da se ta navodna krivična dela mogu primeniti na skoro svaku aktivnost.

„Kineski režim koristi nadzor, prinudu, zastrašivanje i uznemiravanje kako bi sprečio nezavisne novinare da izveštavaju o pitanjima koja smatra ‘osetljivim'“, zaključuje se u izveštaju.

Kakvo je stanje medijskih sloboda u Srbiji?

Srbija iz godine u godinu pada na tabeli Reportera bez granica.

Iz ove organizacije ocenjuju da se novinarstvo u Srbiji „suočava sa sveprisutnim lažnim vestima i propagandom“.

„Uprkos čvrstom pravnom okviru, novinari su izloženi političkim pritiscima, a zločini počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni“, dodaje se.

„U političkom ambijentu koji je postao još polarizovaniji nakon antivladinih protesta 2023. godine, novinari su često na meti napada vladajuće elite, a ti napadi su pojačani na određenim nacionalnim TV kanalima“, navode Reporteri bez granica.

Dodaje se i da novinari koji kritički izveštavaju o vlasti imaju ograničen pristup javnim informacijama i intervjuima sa vladinim predstavnicima, te da „često rade u restriktivnom okruženju i tendenciozno se cenzurišu“.

Kada je reč o finansiranju medija, Reporteri bez granica ukazuju da većina medija prihode ostvaruje od reklama i netransparentnih državnih subvencija.

„Pristup ovim sredstvima je uglavnom pod kontrolom vladajuće elite i praćen je pristrasnošću u izveštavanju“, zaključuje se.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)