Nezavisna komisija za utvrđivanje okolnosti smrti dvojice gardista u kasarni Karaš na Topčideru osnovana je pre 20 godina nakon što su vojni istražni organi i tužilaštvo izneli više različitih verzija o tome šta se dogodilo.

Pritisak javnosti, posebno medija, bio je ključan u pokretanju nezavisne istrage koja je trebalo da rasvetli sve nedoumice u vezi sa smrću vojnika.

Na čelu komisije bio je advokat Božo Prelević, koji je istakao važnost objektivnog i stručnog rada kako bi se došlo do prave istine o sudbini gardista.

„Kada je vojska iznela nekoliko nelogičnih verzija, pritisak javnosti, a posebno medija, odigrao je ključnu ulogu u pokretanju nezavisne istrage,“ kaže Prelević za Danas.

Komisija je, kako priča naš sagovornik, imala jasan cilj – da utvrdi da li su vojni pravosudni organi izneli istinu nakon istrage koju su obavili i da istraži sve okolnosti pod kojima su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović nastradali.

Komisija je sprovela obimnu istragu, u saradnji sa stručnjacima iz oblasti balistike, sudske medicine, psihijatrije i psihologije.

„Ekshumacijom Jakovljevića dokazano je da nije došlo do samoubistva, niti da ga je Milovanović ubio. Zaključeno je da je treće lice ubilo obojicu gardista,“ ističe Prelević.

On dodaje da je ovaj nalaz bio ključan, jer je demantovao sve prethodne tvrdnje vojske i tužilaštva o međusobnom obračunu vojnika.

Komisija je nesumnjivo utvrdila da je u pitanju bilo ubistvo, a ne nesrećan slučaj, kako se prvobitno tvrdilo.

Do formiranja komsije u medijima se o slučaju u kasarni Karaš na Topčideru govorilo kao o „pogibiji gardista“, a ne ubistvu.

„Uz pomoć nezavisnih stručnjaka, kao i relevantnih dokaza prikupljenih tokom istrage, zaključeno je da je treće lice odgovorno za smrt obojice gardista. To je, koliko je meni poznato, prva komisija koja je dala nesumnjiv odgovor, koji je kasnije potvrdio i FBI-jev tim“, priča Prelević.

Prema njegovom mišljenju jedan od ključnih faktora koji je doprineo uspehu ove komisije bila je uključenost nezavisnih stručnjaka, ali i pošten rad svih uključenih.

„Značaj komisije leži u tome da, kada okupite stručne ljude, možete doći do odgovora u skladu sa strukom. Svi odgovori su dati u formi sudskih veštaka, merodavni su za sud, i dokumentovani su video snimcima i prikupljenim dokazima. Komisija nije iznela ništa što nije bilo dokazano, svi zaključci su dokumentovani, napravili smo i izveštaj na gotovo 100 strana koji je prihvaćen“, priča Prelević.

On dalje navodi da rad nezavisne komisije nije bio bez izazova.

„Pritisak određenih vojnih službi na članove komisije bio je ogroman, ali mi smo ipak izneli podatke koji su i danas neosporni,“ kaže Prelević.

Podseća i da su mnogi mediji bliski vojsci palsirali razne lažne informacije o samim gardistima i njihovim porodicama kako bi se diskreditovao rad komisije i porodice nastradalih vojnika.

Jedan od važnih rezultata rada komisije bila je i reforma vojnog pravosudnog sistema, koja je usledila neposredno nakon završetka njenog rada. Prelević je istakao da je vojno tužilaštvo, zajedno sa vojnim sudovima, tada integrisano u civilni sistem pravosuđa, čime je otvoren prostor za transparentniji rad u budućim slučajevima.

Međutim, Prelević je izrazio zabrinutost zbog činjenice da vlasti kasnije nisu nastavile sa ozbiljnim istragama u slučajevima poput pada helikoptera ili smrti vojnika na Pasuljanskim livadama. On je naglasio da je formiranje nezavisne komisije znak da vlasti nemaju šta da kriju, ali da mnoge kasnije vlasti nisu pokazale istu otvorenost.

„Formiranje nezavisne komisije znači da nemaš šta da kriješ, i to nikada ne radi vlast koja nešto krije. Oni koji kriju formiraju komisije koje se nikada ne sastaju“, kaže Prelević.

Prelević ističe da je nezavisna komisija dala odgovore na sva ključna pitanja o smrti gardista, ali nije imala zakonska ovlašćenja da vodi policijsku istragu i otkrije počinioce.

Komisija je, prema njegovim rečima, uradila sve što je bilo u njenoj moći, a dalja istraga je ostavljena u nadležnost pravosudnih organa.

„Komisija nema policijski mandat niti zakonska ovlašćenja da vodi istragu o tome ko je nekog ubio. Dodeljivanje takvih ovlašćenja komisiji bilo bi rušenje pravnog sistema“, zaključuje Prelević.

Gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović su poginuli 5. oktobra 2004, dok su bili na straži u blizini vojnog podzemnog skloništa „Karaš“.

Prva istraga koju je izvršila vojna komisija na čelu sa Vukom Tufegdžićem zaključila je da je Jakovljević ubio Milovanovića a potom izvršio samoubistvo, prilikom čega je ispaljeno 20 metaka.

Nezavisna komisija koja je formirana na inicijativu Visokog saveta odbrane tadašnje države Srbije i Crne Gore.

(Danas, foto: N1)