Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava u Srbiji pozvale su vlasti u Beogradu da na glasanju u Ujedinjenim nacijama 24. novembra podrže rezoluciju kojom se osuđuje kršenje ljudskih prava u Iranu.
Rezolucija je stavljena na glasanje u jeku masovnih krvavih protesta u Iranu, čiji je povod bila smrt dvadesetdvogodišnje Mahse Amini nakon hapšenja zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame.
„Srbija treba da glasa za rezoluciju, nema nikakve dileme. To je najmanji vid solidarnosti koji kao građani i građanke i država možemo da izrazimo prema stradanjima ljudi koji s pravom traže svoja prava u Iranu“, navela je Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pozivi da predstavnik Srbije u Njujorku glasa za rezoluciju stižu i iz organizacija Žene u crnom i Beogradskog centra za ljudska prava.
„Reč je o fundamentalnim pravima žena u Iranu i generalno o primeni smrtne kazne“, ukazao je za RSE Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Kada se u Njujorku 16. novembra glasalo za tekst rezolucije, predstavnik Srbije nije učestvovao u glasanju.
Od država Zapadnog Balkana tekst rezolucije podržale su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija, dok je Bosna i Hercegovina bila uzdržana.
„Za mene to nije apsolutno nimalo iznenađujuće, zato što Srbija ima jako dugu tradiciju podrške diktatorskim režimima i rukovodi se sa dva osnovna kriterijuma – nepriznavanje Kosova i izvoz oružja“, ocenila je za RSE Staša Zajović iz nevladine organizacije Žene u crnom.
Srbija od 2021. uprkos tome što je reč o državi pod sankcijama Evropske unije (EU) jača saradnju sa Iranom i do danas se nije usaglasila sa evropskim sankcijama. One su na Iran usmerene zbog razvijanja nuklearnog programa.
Iran je 2015. potpisao nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom.
Tim sporazumom Iran se obavezao na ograničavanje nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija. Međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp je 2018. godine jednostrano povukao Vašington iz tog sporazuma i ponovo uveo sankcije Teheranu.
Tramp je smatrao da uslovi nisu dovoljno strogi da spreče Iran da razvije nuklearno oružje. Iran je naredne godine suspendovao pojedine delove nuklearnog sporazuma i nastavio aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.
U međuvremenu su u toku pokušaji za oživljavanje sporazuma sa Iranom, dok EU insistira na tome da Iran u potpunosti implementira odredbe tog sporazuma.
Beograd računa na podršku Teherana po pitanju Kosova, jer Iran ne priznaje nezavisnost bivše srpske južne pokrajine.
Zamenik ministra spoljnih poslova za politička pitanja Irana Ali Bageri izjavio je 7. oktobra tokom posete Beogradu da je Iran spreman i da svoje rezerve nafte i gasa stavi na raspolaganje Srbiji.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE kako će se Srbija izjasniti na glasanju 24. novembra o rezoluciji o Iranu.
Ministarstvo nije odgovorilo ni na pitanje šta je bio razlog da predstavnik Srbije ne učestvuje na sednici 16. novembra kada je usvojen konačan tekst rezolucije.
Odgovor je izostao i od Ministarstva za evropske integracije. Pitanja koja je RSE postavio odnosila su se na to zašto se Srbija nije priključila evropskim sankcijama protiv Irana i da li je to ministarstvo učestvovalo u donošenju takve odluke.
STUPS: Diplomatija