Pet organizacija civilnog društva (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava) izradila je listu preporuka i smernica, koje treba da pomognu da se država i društvo izbore s muralima i grafitima koji podstiču podele u društvu i promovišu govor mržnje.

Ovih pet organiziacija je godinu dana radilo na mapiranju najboljih međunarodnih praksi, lokalne legislative, procedura i identifikovanju trenutnih potreba na terenu, navodi se u saopštenju.

Dodaju da su sastavili spisak predloga i preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost.

Organizije planiraju da sastavljeni spisak uruče svim izbornim listama, pošto smatraju da je u interesu građana da se nađe u političkim agendama svake od političkih partija.

Preporuke:

1. Razvoj pravnog okvira za murale: Neophodno je insistirati na promeni postojećih propisa u ovoj oblasti, kao i sprečiti selektivnu primenu postojećih propisa o korišćenju javnog prostora, imajući u vidu neadekvatne sankcije za vandalizovanje zidova, nepostupanje lokalnih samouprava u skladu sa svojim nadležnostima kako bi sporni grafiti bili uklonjeni, te prebacivanje čitave odgovornosti za njihovo uklanjanje na stanare zgrada ili vlasnike objekata na kojima su takvi sadržaji nelegalno naneseni.

Ovakvi propisi bi trebalo da definišu procedure za dobijanje dozvola za postavljanje murala, kao i uslove koji osiguravaju da umetnička dela doprinose estetici grada i zajednici.

2. Podrška kreativcima: Uvesti olakšice za umetnike i organizacije koje žele da stvaraju murale.
3. Balans između slobode izražavanja i zaštite građana: Pravovremeno prepoznavanje govora mržnje uticalo bi na unapređenje dosadašnje prakse da se problem grafita koji propagiraju nasilje ne tretira samo kao komunalno pitanje, odnosno omogućilo bi adekvatnu i doslednu primenu svih relevantnih propisa.
4. Saradnja sa civilnim društvom: Sankcionisanjem predstavnika/ca civilnog društva zbog uklanjanja spornih grafita i neprocesuiranjem odgovornih lica za vandalizovanje javnih površina, organi vlasti šalju poruku o postojanju neravnopravnog tretmana i diskrecionog postupanja.
5. Transparentnost i odgovornost: Vlasti bi trebalo da budu transparentne u vezi sa svojim odlukama i postupcima koji se odnose na postavljanje murala, kako bi se izbegle sumnje da su odluke politički pristrasne.
6. Podizanje svesti građana o ovim temama: Lokalne institucije moraju preduzeti aktivne mere informisanja građana o ovim temama i načinu na koji građani mogu da se angažuju u svojim lokalnim zajednicama kako bi sa zgrada i drugih objekata bili uklonjeni grafiti koji promovišu nasilje.
7. Zabrana korišćenja ovih pitanja u političke svrhe: Trebalo bi sprečiti dalje zloupotrebe ove teme u političke svrhe, kao i otvoreno targetiranje pojedinaca koji se zalažu za demokratske vrednosti i zaštitu ljudskih prava svih građana ove zemlje.

Neophodno je sprečiti diskriminatorno postupanje prema građanima koji žele da očiste svoje zgrade i druge objekte od grafita, kao i zabraniti zloupotrebu prava i sloboda građana zarad postizanja ciljeva koji vode daljoj polarizaciji društva.

„Zidovi stambenih i javnih građevina kao i drugi objekti u javnim prostorima gradova i varošica u Srbiji, koje inače odlikuje opšte stanje neuređenosti, već duže vreme predstavljaju platformu različitih desničarskih grupa za slobodno i nekažnjeno promovisanje govora mržnje. Rezultat je urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na agresiju, bes, uskogrudost, mržnju, glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, nacionalizam, militarizam, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društveni ambijent prezasićen nasiljem koje je prisutno na svim nivoima.“, navodi ovih pet organizacija u svom saopštenju.

(N1, foto: N1)