Protest ispred Gradske kuće u Novom Sadu sa incidentima i sukobima sa policijom samo je poslednji u nizu događaja nakon tragedije na Železničkoj stanici u tom gradu. Kako naći krivce? Da li su izbori opcija?

Propagandna mašinerija vlasti počela je da radi već u prvim minutima nakon nesreće u Novom Sadu gde je poginulo 14 ljudi. Ekspresno se negirala bilo kakva odgovornost za tragičan događaj: prva vest je bila da nadstrešnica na zgradi Železničke stanice i nije bila predmet rekonstrukcije, a režimski mediji navodili su brojne tragične događaje i rušenja u stranim zemljama po principu „dešava se svuda“.

Kao po komandi krenulo je spinovanje, optužbe na račun opozicije, i pritom nisu zaboravljeni ni Hrvatska i Bosna i Hercegovina: optužene su da vode „specijalni rat protiv Srbije pomoću ustaških i islamističkih medija“.

Ostavka uz napomenu

Režim u Srbiji takođe je nastavio u starom stilu da sve one koji su pozivali na krivičnu i političku odgovornost optuži da „hoće krv“ i „nečije glave“. To je samo doprinelo mučnom utisku da će se vlast braniti svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Utisak je samo zacementiran višečasovnim televizijskim monologom predsednika Srbije Aleksandra Vučića u utorak 4. novembra, kada je poručio da „nudi savetodavni referendum o njegovom razrešenju – ili možete da me ubijete, jer trećeg nema“.

Ta ponuda nije nova, ali su stručnjaci već upozorili da je takva mogućnost neustavna i da na neki način pokazuje prezir Aleksandra Vučića prema Ustavu Srbije.

Prva politička konsekvenca tragedije u Novom Sadu je ostavka ministra građevine Gorana Vesića. On je podneo ostavku uz napomenu kako smatra da „ništa nije kriv“ i „da neće zaboraviti onima koji su tražili njegovu glavu“. Nije poznato kakve dalje planove Vučić ima sa njim, ali bez posla neće dugo biti: vlasnik Pink televizije Željko Mitrović ponudio mu je „da bira visoku menadžersku poziciju u kompaniji Pink“.

Srušen graditeljski imidž

Vlast Aleksandra Vučića je tokom proteklih godina učinila sve da sebe predstavi kao neumorne graditelje, koji svakodnevno rade na nekom velikom infrastrukturnom projektu. Upravo je novosadska tragedija sada ugrozila taj imidž, skreće pažnju za DW politikolog Dejan Bursać.

„Reakcija vlasti je jedna opšta, agresivno-defanziva. Mislim da SNS i Vučić sada imaju jedan konceptualni problem, a to je što su svoj rejting gradili na jednom kultu gradnje. To je zaista prolazilo kod mnogih ljudi, posebno jer su ljudi pamtili neke prošle vlasti gde je razvoj infrastrukture išao dosta sporije. Sada je čitav taj razvojni koncept apsolutno doveden u pitanje. Ta iluzija je sada srušena, jer se pokazalo da se gradi loše, bez nadzora i pri tome se očito dešavaju koruptivne radnje“, ističe Bursać.

Kako naći krivce?

Advokat Božo Prelević napominje da se „vlast sada brani gomilom netačnih podataka i pokušajem sakrivanja svih ugovora“.

„Argument vlasti da inostrani partneri ne dozvoljavaju da se obelodani vrednost radova svedoči samo o korupciji. Šta vi uopšte rekonstruišete ako ne znamo šta piše u projektu? Svi oni u vlasti znaju da je razlog za ono što se desilo takođe i nestručnost. Struka je ovde ubijena i sad se zaista mora utvrditi ko je za to odgovoran. Ali, izvođač je u Kini, nadzor je u Mađarskoj, pa vi sad nađite ko je kriv“, kaže Prelević za DW.

Kako izgurati EXPO?

Koliko je reč o provokativnoj dramatizaciji ili je predsednik Srbije ozbiljno zabrinut, tek provukle su se i vesti da se razmatra odustajanje od projekta EXPO. Malo je verovatno da će naprednjački režim odustati od tako lukrativnog projeka, ali je sam Aleksandar Vučić izrazio bojazan da će sada biti teško naći nekoga ko će staviti svoj potpis na razne infrastrukturne projekte.

„Sada je sve stavljeno na kocku“, smatra Dejan Bursać. „Kao da je poruka, nemojte da nas kritikujete zbog ovoga, jer će onda sve otići dođavola. Ali, ako vam se sruši tek renovirana železnička stanica u drugom po veličini gradu u zemlji, bojim se da stvari već idu dođavola“, napominje naš sagovornik.

Građevinska i narko mafija

Ostavka ministra građevine Gorana Vesića za Božu Prelevića trebalo bi „da bude objektivna odgovornost i to bi trebalo da bude moralni čin – ako ga niko nije na to naterao. Ali ipak sumnjam da je na to ipak bio nateran, kaže sagovornik DW i dodaje da je „jasno da postoje klanovi unutar Srpske radikalne stranke i da Srbijom hara građevinska mafija“.

„O građevinskoj mafiji je govorio i sam Aleksandar Vučić. Meni je zanimljivo da on povezuje građevinsku mafiju i narko dilere, a onda govori i da je narko mafija povezana sa stranim državama. Tu se onda postavlja pitanje šta radi država i zašto na to ne reaguje ako ima takva saznanja? I onda, nakon takvih saznanja, predsednik države kaže da su nemoralni opozicija i građani koji protestuju i traže nečije glave, u trenutku kada bi svi zajedno, prema njegovim rečima, trebalo da se zagrlimo“, ocenjuje Prelević.

Komentarišući pomenutu ostavku Dejan Bursać primećuje da se „ovde mešaju krivica i odgovornost. Odgovoran je onaj ko je politički nadležan za neku situaciju. Isto tako su oni odgovorni kada dođu da se fotografišu na otvaranju stanice. Niko ne kaže da su oni sami zidali stanicu, ali isto tako kao što su odgovorni za fotografisanje, odgovorni su i kada nastane neki problem“, kaže Bursać.

Pošteni izbori nisu opcija

Opozicija i građanski aktivisti već su organizovali nekoliko protesta, poslednji sinoć u Novom Sadu, na kojem su zabeleženi brojni incidenti i sukobi demonstranata i policije. Izvestan broj okupljenih ispred Gradske kuće u Novom Sadu pokušao je da uđe u taj objekat, a policija je upotrebljavala suzavac.

Tokom večeri u Novi Sad je stigao i Aleksandar Vučić. Došao je, kaže, da pruži moralnu podršku članovima njegove stranke, da najavi borbu protiv narko dilera, ali i da protest opozicije nazove nacističkim i javnost obavesti da tim gradom neće upravljati oni koji mrze Srbiju.

Problem opozicije i njenog reagovanja Božo Prelević vidi u tome što „ona ne uživa kredibilitet. Ona sebe nije predstavila kao alternativu ovoj vlasti. To je posebno postalo vidljivo nakon beogradskih izbora na kojima su uradili samo ono što nisu smeli, a to je da se podele“, napominje Prelević.

Nepristojna ponuda Aleksandra Vučića – „ili referendum ili možete da me ubijete“ – po rečima Dejana Bursaća „potpuno je neprimerena ovoj situaciji“.

„Vučić na taj način sebe stavlja na taj neki oltar žrtve. Čak i da pokušavate da branite od odgovornosti sopstvenu političku opciju, nisam siguran da je ovo primeren način da se tako nešto radi“, ocenjuje sagovornik DW.

Božo Prelević primećuje da u Vučićevoj ponudi „ili referendum ili da me ubijete“ pre svega „ne postoje fer i pošteni izbori“.

„Samo to ne nudi građanima Srbije. Ali, o kakvom referendumu govorimo kada njemu čitava Evropa čestita i kaže da je on elegantnije izveo krađu izbora nego oni u Gruziji. Vučić zato predlaže fudbalsku utakmicu u kojoj je njegov sudija i u kojoj on nema gol, i zna da tu utakmicu ne može da izgubi“, zaključuje Božo Prelević.

(DW, foto: Autonomija)