Gotovo milion stanovnika ispušta neprečišćene otpadne vode u reke Dunav i Vardar, dok obećanja za izgradnju centralnog prečistača ostaju neispunjena.

Svetlana Bošković živi u novosadskom naselju Sadovi, koje trenutno broji oko 800 kuća. Ovo naselje se uveliko najavljuje kao ekskluzivna lokacija u blizini Dunava, gde je već započeta izgradnja stambenih zgrada, a u blizini se gradi i novi most preko Dunava. Za ovaj deo Petrovaradina takođe postoje velika obećanja o izgradnji brojnih sportskih i obrazovnih objekata, ali političari zaboravljaju na poziciju Rokovog potoka. Ova lokacija u blizini Dunava je određena kao mesto gde će se graditi centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu.

„Upravo to je bio jedan od razloga zbog čega sam se uopšte posvetila ovom projektu“, kaže Svetlana Bošković.

Već prilikom donošenja Generalnog urbanističkog plana Novog Sada za period do 2030. godine, Svetlana Bošković je nakon javnog uvida početkom 2022. godine uputila primedbe koje se suštinski odnose na plansko rešenje o izgradnji centralnog prečistača otpadnih voda.

„Nije moguće istovremeno planirati i proširenje samog naselja Petrovaradin i gradnju ovakvog prečistača, jer to jednostavno jedno drugo isključuje“, objašnjava Bošković.

Pored toga što živi u blizini budućeg prečistača, Svetlana je magistarka hemijskih nauka i već skoro 40 godina se bavi pitanjima otpadnih voda.

„Ako je najavljena izgradnja porodičnih lamela s ciljem da se ljudima omogući boravak napolju i uživanje u baštama u sopstvenim dvorištima, to je jednostavno u koliziji sa činjenicom da postoji realan rizik da voda sa prečistača emituje neprijatne mirise. To ne samo da narušava komfor, već ta isparenja sa velike otvorene površine bazena, mogu biti veoma štetna i po zdravlje ljudi i po okolinu“, kaže Bošković.

Iako joj je sporna lokacija na kojoj je planirana izgradnja centralnog prečistača, Bošković kaže da Novi Sad mora da što pre započne sa prečišćavanjem otpadnih voda. Ona dodaje da je Srbija potpisnica međunarodne konvencije kojom se država obavezuje da štiti vodotok Dunava. Nažalost, ta obaveza nije ispunjena, pa tako dva najveća grada u Srbiji – Beograd i Novi Sad nemaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Bošković objašnjava da nije logično da se centralni prečistač gradi na desnoj obali Dunava, jer se Novi Sad nalazi na levoj obali reke.

„Lično mislim da nije ni efikasno, ni energetski opravdano u jednom ravničarskom gradu, kao što je Novi Sad, planirati da se otpadna voda transportuje cevovodima koji bi se naravno morali graditi unutar postojeće infrastrukture. To je pre svega građevinski poduhvat koji je strahovito zahtevan i skup“, objašnjava Bošković.

Dodaje da je za transport otpadnih voda u ravničarskom području putem kolektora, potrebna znatna dodatna oprema, posebno kada se radi o udaljenostima od nekoliko desetina kilometara, kao što je slučaj od kraja Futoga do Petrovaradina.

„Definitivno smatram da bi bolja opcija bila izgradnja nekoliko manjih prečistača, možda jedan na lokaciji Rokovog potoka za Petrovaradin i Sremsku Kamenicu, a da se bačka strana Novog Sada podeli na nekoliko lokacija“, kaže Svetlana Bošković, dodajući da je manjim prečistačima moguće lakše upravljati, brže ih je izgraditi i jednostavnije ih je nadograditi u slučaju potrebe za unapređenjem tehnološkog procesa.

Novosadski novinar Žarko Bogosavljević dugi niz godina prati temu izgradnje centralnog postrojenja za prečistavanje otpadnih voda. Kaže da prvobitni projekat pokrenut još 2008-2009. godine, kada su rađene studije izvodljivosti, ali je tada ideja bila da se prečistač gradi na levoj strani Dunava, u blizini novosadske rafinerije.

Godine prolaze, lokacija prečistača se promenila, ali izgradnja još uvek nije početa. Za njega lokacija kod Rokovog potoka nije sporna, ali jeste činjenica da se menja urbanistički plan za naselje Sadovi i da se planiraju stambene zgrade u neposrednoj blizini.

„Zaista ne znam ko će kupovati stanove sa pogledom na centralni prečistač otpadnih voda“, kaže Bogosavljević. On je radio i na novinarskoj priči u oktobru 2023. godine, kada je počela druga faza radova na kanalizacionoj mreži u Novom Sadu. Tom prilikom, ovaj grad je posetio srpski ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, koji je najavio оbezbeđivanje 120 miliona evra za izgradnju centralnog prečistača. Ministar je istakao da će, zajedno sa izgradnjom 97,7 kilometara kanalizacione mreže, rešavanje problema prečišćavanja otpadnih voda koštati oko 175 miliona evra.

Prošle godine, novosadski gradonačelnik Milan Đurić istakao je da je do tada već bilo izgrađeno 66 kilometara kanalizacione mreže.

„Projektovanje glavnog centralnog prečistača u Petrovaradinu je od izuzetne važnosti. Nadam se da će sa radovima krenuti tokom ili krajem naredne godine“, rekao je Đurić u oktobru 2023. godine.

Međutim, uprkos ovom obećanju, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu još uvek nije zvanično otpočela.

Kineski zajam, nula transparetnosti

Informacije o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu su i dalje oskudne. Objekat bi trebalo da bude izgrađen u okviru projekta „Čista Srbija“, dogovorenog sa Kinom 2021. godine koji predviđa izgradnju 165 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i više od pet miliona metara kanalizacione mreže u vrednosti od 3,2 milijarde evra. Krajem juna 2024. godine, mediji su objavili da Srbija planira da se zaduži 183,9 miliona evra kod „Bank of China“ za izgradnju devet prečistača i kanalizacione mreže, uključujući i onaj u Novi Sad.

Izvođač radova na ovom projektu je kineska firma China road and Bridge Corporation (CRBC), koja nije izabrana na tenderu, već kroz direktan međudržavni ugovor.

U potrazi za detaljnijim informacijama o projektu, kontaktirali smo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ iz Novog Sada i agenciju „Naš grad 1393“, koja se bavi promocijom projekta „Čista Srbija“.

Najkonkretniji odgovor smo dobili samo od JP „Vodovod i kanalizacija“, koje nas je obavestilo da je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za novosadski prečistač. Do sada je izrađena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, a definisan je i dokument „Osnove za izradu idejnog projekta“.

Iz agencije „Naš grad 1393“ su nam 26. avgusta odgovorili sledeće:

„Mi smo agencija koja se, između ostalog, bavi projektom „Čista Srbija“, na društvenim mrežama. Uglavnom objavljujemo informacije iz medija ili koje dobijemo od Ministarstva ili izvođača. I tu naša saznanja počinju i završavaju se. Za sve što se tiče tehničkih detalja samog projekta, izvođenja radova, dinamike… preporučujem da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraća i infrastrukture, jer su oni nosioci projekta.“

Izrada studije opravdanosti sa idejnim projektom za centralni prečistač je prekinuta u 2021. godine, preusmeravanjem investicije u projekat „Čista Srbija“.

„Radovi na izradi ovog dokumenta su trenutno u toku pripreme ulaznih parametra“, informišu iz JP „Vodovod i kanalizacija“ i dodaju da aneks za projektovanje i izgradnju centralnog prečistača, kao i za deo objekata na lokaciji budućeg prečistača, još uvek nije potpisan.

„Idejno rešenje za projekat nije urađeno, niti su ishodovani lokacijski uslovi“, objašnjavaju iz ovog preduzeća i dodaju da ne poseduju podatak kada će početi izgradnja prečistača.

Na pitanje o završetku centralnog postrojenja, iz novosadskog preduzeća objašnjavaju da se radi o projektu od državnog značaja i iz tog razloga ne mogu dati odgovor na ovo pitanje.

Dosadašnja dokumentacija, prema JP „Vodovod i kanalizacija“, predviđa faznu izgradnju sistema, s tim da je u zadnjoj fazi potrebno planirati dodatno uklanjanje azota i fosfora iz otpadnih voda, odnosno tercijalno prečišćavanje.

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uputili smo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći komercijalni ugovor o projektu „Čista Srbija“, koji je zaključen sa kineskom kompanijom „China Road and Bridge Corporation“, sve anekse pomenutog ugovora, studiju o proceni uticaja na životnu sredinu izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Novom Sadu, kao i idejni i osnovni projekat za ovaj prečistač.

Iz ministarstva objašnjavaju da, prema komercijalnom ugovoru o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji komunalne infrastrukture u Republici Srbiji, sam ugovor ili bilo koje informacije i materijale u vezi s njim ne mogu biti objavljeni ili stavljeni na uvid trećim licama bez prethodne saglasnosti druge strane potpisnice ugovora. Navode da su se obratili kancelariji „China Road and Bridge Corporation“ u Beogradu i zatražili od njih saglasnost za dostavljanje dokumentacije, ali da kineska strana nije dala saglasnost.

Pismo iz kineske kompanije, koje nam je prosledilo ministarstvo u svom odgovoru, glasi:

„Imajući u vidu Član 2.11. Komercijalnog ugovora o projektovanju i izgradnji komunalne (kanalizacione) infrastrukture u Republici Srbiji (br. 119-01-01108/2020-07 od 05.02.2021.godine) zaključen između Vlade Republike Srbije kao Finansijera i China Road and Bridge Corporation kao Izvođača, CRBC nije saglasan da se tražene informacije dostave, shodno zahtevu“, piše u pismu kineskog izvođača CRBC, potpisano od strane Wang Xuefeng kao predstavnika izvođača za projekat „Čista Srbija“, a koji se odnosi na naš zahtev.

Novinar Žarko Bogosavljević ističe da javnost ima vrlo malo informacija o izgradnji prečistača otpadnih voda u Novom Sadu.

„Mi stvarno ne znamo šta oni imaju potpisano sa kineskom državom ili državnim preduzećima ili preduzećima koje se pojavljuju kao izvođači radova u projektu „Čista Srbija““, kaže Bogosavljević.

On dodaje da kineske kompanije često angažuju i domaće firme kao izvođače radova na raznim građevinskim projektima. Ističe da je sama izgradnja u Novom Sadu vezana za projekat „Čista Srbija“, koji se realizuje na republičkom nivou i da „postoji neki sporazum sa Kinezima“, ali više o tome čak ni on nije mogao da nam kaže.

Od onoga što su vlasti do sada predstavili javnosti, znamo da će se centralno postrojenje u Novom Sadu graditi za kapacitet od 500.000 stanovnika i da će primati oko 100.000 kubnih metara otpadnih voda. Na postrojenju će biti primenjena AAO tehnologija prečišćavanja otpadnih voda. Ove informacije su objavljene tokom početka druge faze radova na kanalizacionoj mreži u Novom Sadu u oktobru 2023. godine.

Problem fekalija i u Severnoj Makedoniji

Srbija i Severna Makedonija nalaze se na samom začelju Evrope kada je reč o procentima prečišćenih otpadnih voda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, čak 79,6 odsto otpadnih voda koje su nastale 2023. godine ispušteno je neprečišćeno u prirodu. U Severnoj Makedoniji taj procenat je prošle godine iznosio 72,2 odsto.

Ovi podaci ukazuju na alarmantnu situaciju, jer stotine hiljade kubnih metara otpadnih voda iz domaćinstava i preduzeća, koje sadrže ne samo fekalije, već i ostatke hrane, lekova, hemikalija i drugih materija, završavaju direktno u prirodi, ugrožavajući ekosisteme i zdravlje ljudi.

Profesor Božo Dalmacija sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ističe da problem nije samo u gradovima poput Novog Sada i Beograda, gde prečistači nisu izgrađeni, već i u postrojenjima izgrađenim pre nekoliko decenija koja su van funkcije. Prema njegovim rečima, oko 40% svih prečistača u Srbiji spada u ovu kategoriju, što predstavlja ozbiljan problem.

„Kao što je primer sa Rumom, gde je postrojenje prestalo da radi i pokušano je da se rekonstruiše, ali nikad nije rekonstruisano kako treba i praktično tu treba da se gradi novo postrojenje”, objašnjava profesor Dalmacija.

Iz nevladine organizacije „Pravo na vodi” kažu da u Srbiji postoji 46 prečistača, od koji 30 radi. Oni ističu da tek oko 6% otpadnih voda prolazi samo primarno prečišćavanje, dok 18% ima i sekundarni tretman. Stoga, realna procena je da se korektno prečišćava tek 15% otpadnih voda.

„Opšti zaključak je da je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda”, iz organizacije „Pravo na vodu” objašnjavaju trenutno stanje u Srbiji.

Slično kao i u Srbiji, i u Severnoj Makedoniji najveći problem predstavlja nedostatak postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u glavnom gradu Skoplju i u druga dva najveća grada, Bitolju i Tetovu.

Marjan Mihajlov, inženjer zaštite životne sredine, objašnjava da u Severnoj Makedoniji postoji 16 funkcionalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, 12 je van funkcije, dok 10 postrojenja tek treba da bude izgrađeno. Ovu informaciju potvrdili su i iz udruženja ADKOM, koje okuplja pružaoce komunalnih usluga u zemlji.

Ipak, najveći problem predstavlja izgradnja skopskog prečistača, koji bi trebao do 2030. godine da prečišćava otpadne vode za 625.000 stanovnika ovog grada. Sama izgradnja bi koštala oko 200 miliona eura, a tender je bio objavljen krajem juna 2020. godine. Nakon više od četiri godine tenderske procedure tokom koje su se skopska gradonačelnica Danela Arsovska i sadašnji premijer Hristijan Mickoski sukobili oko izbora izvođača radova, iz skopskog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ sada najavljuju da će izgradnja početi najkasnije do početka 2025. godine.

„Prema potpisanim ugovorima, očekuje se da će početkom 2030. godine Grad Skoplje dobiti kompletno, funkcionalno, moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“, informišu iz ovog preduzeća.

Dodaju da će linija za prečišćavanje obuhvatati primarni i sekundarni tretman, odnosno mehaničko i biološko prečišćavanje otpadne vode. U budućnosti se planira i tercijarni tretman za uklanjanje azota i fosfora. Objekat će imati i liniju za spaljivanje mulja, a iz tretmana sedimenta koji nastaje prečišćavanjem će se dobijati biogas. Na taj način, sam prečistač će postati i proizvođač energije.

„U pogledu energetske efikasnosti, prema projektu, slobodno se može reći da će postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Skoplju raditi sa najvišim tehnološkim standardima. Pored korišćenja energije iz bioreaktora za njen povratak u proces prečišćavanja, planirana je i izgradnja fotonaponskih polja oko stanice“, informišu iz makedonskog ministarstva za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci ističu da će izgradnja skopskog prečistača značajno poboljšati kvalitet vode Vardara, ali ipak upozoravaju da ne treba očekivati čuda preko noći.

„Vardar prima i druge otpadne vode duž svog toka, vode iz industrije, kao i atmosferske vode sa pranja poljoprivrednog zemljišta u blizini reke“, upozorava Marjan Mihajlov. Ukoliko se skopsko postrojenje izgradi, Mihajlov smatra da se može očekivati da će se rečne vode moći koristiti za navodnjavanje, a u budućnosti i za rekreaciju.

A do tada, situacija sa Vardarom u Skoplju ostaće alarmantna. Zabranjeno je korišćenje reke za kupanje, kao i za navodnavanje poljoprivrednih površina.

Iz makedonske Uprave za hidrometeorološke poslove objašnjavaju da kvalitet rečnih voda dele u pet klasa. Vardar dolazi u Skoplje iz Tetova i na mernom mestu Raduša kvalitet rečne vode je varirao od treće do četvrte klase u protekle tri godine. Kada reka izlazi iz Skoplja, kod Taora, kvalitet vode je bez izuzetka u petoj, najnižoj klasi, što ukazuje na loš ekološki status rečne vode.

U Centru za javno zdravlje Skoplje objašnjavaju da reka pripada u IV i V klasi, odnosno karakteriše se kao jako eutrofično zagađena voda i hipertrofična veoma zagađena voda.

„Koncentracija štetnih materija u vodama klasa IV i V može varirati od nivoa hronične do akutne toksičnosti za vodeni svet. Mikrobiološka kontaminacija sprečava da se ova voda koristi za rekreaciju“, informišu iz Centra za javno zdravlje-Skoplje.

Prečišćavanje, ali po standardima EU

Za razliku od Vardara u Skoplju, Novosađani mogu uživati u kupanju u Dunavu tokom leta. Podaci iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada pokazuju da su rečne vode na mernim mestima Štrand i Oficirac od juna do avgusta ove godine bile u prvoj i drugoj klasi po srpskom indeksu za kvalitet vode. Međutim, merenja takođe ukazuju na to da tokom avgusta, kada je vodostaj Dunava najniži, dolazi i do pada kvaliteta rečnih voda.

Profesor Branko Miljanović sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta na Univerzitetu u Novom Sadu kaže da Dunav pri niskim vodostajima teško može da primi sve otpadne vode iz Novog Sada.

„Kada su visoki vodostaji, to se malo razredi i nemate taj osećaj da je nešto suviše ugroženo“, objašnjava on.

Ipak, u budućnosti će biti sve više niskih vodostaja, uslovljenih izgradnjom kanala Dunav-Rajna-Majna i klimatskim promenama.

„Ima jedna naša lepa izreka: „Priroda se ne sveti. Ona samo naplaćuje dugove“, upozorava profesor Miljanović.

Dovoljno je prošetati novosadskim kejom tokom leta i ne mora se ništa meriti, samo osetiti neprijatne mirise. „Ne možete proći, to je centar grada, koliko to smrdi. Bez ikakvog jedinog tretmana“, objašnjava Miljanović.

Govoreći o svojoj stručnosti, biodiverzitetu u rekama sa fokusom na ribe, Miljanović ističe da je ribni fond sve manji. Nedostatak mresta u pravo vreme i visokih vodostaja Dunava dovode do smanjenja populacije riba. Međutim, riba u Dunavu generalno nije zagađena i može se konzumirati, osim u slučajevima kada se lovi neposredno kod otvora gde se ulivaju otpadne vode u Dunav ili u kanal Dunav-Tisa-Dunav.

„Nažalost, riba je takva, u toj fekalnoj vodi ima i hranljivih materije, uvek se tu neki život stvara, dolaze ribe“, objašnjava on.

Pored kupanja i uticaja na biodiverzitet, Novi Sad bi trebalo da obrati posebnu pažnju na priobalne plitke bunare za snabdevanje pijaćom vodom.

Profesor Božo Dalmacija objašnjava da ovaj grad svakodnevno zagađuje Dunav sa 100.000 kubika otpadnih voda, ispuštajući oko 25 tona organskih materija, oko 4,5 tone fosfora i oko 15 tona azota.

„Posebno je problematično što su ova dva izliva otpadnih voda iznad glavnog izvorišta vode za piće u Novom Sadu, tako da direktno utiču i na kvalitet podzemnih voda tog izvorišta“, kaže profesor Dalmacija.

Dunavske vode mogu se koristiti za pripremu vode za industriju, ali ne i za piće. Situacija je takva da se podzemna voda koja se koristi za pijaću vodu prihranjuje iz Dunava.

„Novi Sad je morao da razvije moderniju tehnologiju da bi mogao da koristi podzemnu vodu iz Dunava koja prođe sa nekih jedan-dva meseca kroz podzemlje i onda dospe do tih bunara odakle se crpi. Zato je Novi Sad morao da izgradi modernije postrojenje gde je uveo ozon i aktivan ugalj za razgradnju tih organskih materija, kako bi mogao da koristi čak i podzemnu vodu reke Dunav“, dodaje Dalmacija.

On naglašava da je neophodno izgraditi postrojenja za prečišćavanje otpadne vode u Novom Sadu i u ostalim gradovima Srbije, ali sa modernim tehnologijama, ostavljajući stare tehnologije iza sebe. Svetlana Bošković se slaže da Novi Sad mora da završi ove projekte.

„Dunav spasava samo njegov veliki protok i veliki autopurifikacioni kapacitet koji on ima. Nažalost, to nas ne oslobađa od obaveze da izgradimo prečistače otpadnih voda, ali ne bilo kakve tehnologije, ne bilo kakvog kapaciteta, nego na taj način da se otpadne vode prečiste što je moguće kvalitetnije i kompletnije, sa najnižim troškovima po 1m3 otpadne vode. To podrazumeva u današnjem trenutku i tercijarni tretman otpadnih voda, odnosno uklanjanje azota i fosfora, kao i kvaternerni koji se već primenjuje u evropskim državama, a koji podrazumeva uklanjanje hormona, farmaceutika, ogromnog broja opasnih i potencijalno opasnih jedinjenja, različitih mikroorganizama“, objašnjava Bošković .

Ono na čemu takođe treba dalje raditi u Srbiji i Severnoj Makedoniji je povećanje i proširenje monitoringa rečne vode, istraživanjem što većeg broja potencijalnih zagađivača u rekama.

S jedne strane, Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine u Vojvodini navodi da u prvih šest meseci 2024. godine nisu izvršili inspekcijske nadzore u cilju otkrivanja zagađivača reke Dunav u Novom Sadu.

„Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine u prvih šest meseci 2024. godine, nije izvršila inspekcijske nadzore u cilju otkrivanja zagađivača reke Dunav u Novom Sadu, odnosno nisu joj dostavljene predstavke u kojima je naveden problem zagađenja reke Dunav u Novom Sadu, niti je podnosila prijave nadležnom organu, čiji je predmet bio zagađenje reke Dunav u Novom Sadu“, informišu iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

S druge strane, u Severnoj Makedoniji je problem što je najveći deo praćenja kvaliteta rečne vode prepušten Upravi za hidrometeorološke poslove.

„Nažalost, monitoring površinskih i podzemnih voda u zemlji je minimiziran u smislu broja mernih mesta i parametara koji se prate“, objašnjava profesor u penziji Trajče Stafilov sa Instituta hemije Univerziteta „Sv. Ćirila i Metodija“ u Skoplju.

On kaže da profesori sa Instituta hemije, kao i iz drugih naučnih institucija, rade na istraživanjima zagađenja površinskih voda, ali reč je o pojedinačnim, parcijalnim projektima koji se ne sprovode u kontinuitetu.

Svi makedonski i srpski stručnjaci koje smo konsultovali za ovu novinarsku priču, bez izuzetka, naglašavaju da nadležni u obe zemlje treba da ubrzaju proces izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, posebno u većim gradovima poput Novog Sada i Skoplja.

„Znači, kao što moramo jesti, kao što moramo piti, moramo raditi na tome da se taj uređaj napravi. On je neophodan“, zaključuje profesor Branko Miljanović.

(Storyteller/foto: Autonomija)