Nekadašnji predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak dobio je priznanje “Počasni građanin Tuzle” u Bosni i Hercegovini, preneli su lokalni mediji.

“Poznat je kao osvedočeni antiratni aktivista, čije su građanske hrabrosti i principi ostali nepromenjeni uprkos mnogim pritiscima. Aktivno je sudelovao u antiratnim prostestima početkom rata u Hrvatskoj, bio uhapšen i prislino uključen u dobrovoljačku jedinicu”, navodi se u obrazloženju.

Dodaje se da je, kao antiratni aktivista, Čanak više od 20 puta bio hapšen i zatvaran od strane režima Slobodana Miloševića, a njegovo zalaganje za pomirenje i poboljšanje odnosa u regionu 2007. godine donijelo mu je najviše priznanje Istarske županije – Grb Županije, dok ga je predsednik Crne Gore 2015. godine odlikovao Ordenom crnogorske zastave prvog stepena.

Podsetili su da je Čankov prvi dolazak u Tuzlu, koja je bila pod opsadom bivše Vojske Republike Srpske, 1994. godine bio podrška konferenciji „Može li Evropa bez multikulture“, organizovanoj od strane Foruma građana i EU foruma.

“Čanak je, suočavajući se s medijskim manipulacijama i širenjem lažnih informacija posetio Tuzlu, kako bi lično proverio situaciju nakon opsade. Seća se natpisa ‘Jala nosi srpske leševe’, ali je s ljudima koji su prvi ušli u grad došao do spoznaje da su to bile gomile laži. Ovaj čin hrabrosti i istine imao je dubok uticaj ne samo na razumevanje situacije u Tuzli, već je skinuo i negativnu etiketu koja je grad pratila u Srbiji i šire”, piše u obrazloženju.

Dodaje se da Čankova podrška ukrajinskim građanima u agresiji Rusije i pojavljivanje na tuzlanskom antiratnom skupu 2023. godine, kao i ukupno tridesetogodišnje angažovanje u Tuzli u podršci demokratskim procesima, jasno ukazuju na njegovu predanost promociji univerzalnih vrednosti demokratije, ljudskih prava i mira.

Nenad Čanak živi i radi u Novom Sadu.

Pored antiratnog i političkog angažmana, on je napisao i pet knjiga: Ratovi tek dolaze, Pet godina samoće, Godina raspleta, Luna i Kao i sva ravnica.

Sa engleskog jezika je preveo autobiografiju Hiroo Onode „Nema predaje – moj tridesetogodišnji rat“.

(Autonomija)