Cena gasa na evropskom tržištu upravo eksplodira, i to pred zimu koja bi mogla biti ledena, ali to kao da niko ne primećuje. To ignorisanje svakako nervira šefove ruskog Gazproma jer Moskva je računala da će lukavom strategijom uspeti da iznudi od EU ono što odavno hoće – brzo i lako puštanje u rad novog gasovoda Severni tok 2 koji povezuje Rusiju i Nemačku.

Naime, puštanje tog gasovoda u rad zahtevalo bi posebno odobrenje EU jer nije u skladu sa pravilima energetskog tržišta.

Kako bi isposlovao to odobrenje, Gazprom kao daleko najveći evropski snabdevač gasom celog leta demonstrativno nije punio svoja skladišta gasa u EU, niti je zakupio dodatne kapaciteta za tranzit gasa kroz Poljsku i Ukrajinu.

Tako, samo par sedmica pred početak grejne sezone, u evropskim skladištima ima rekordno malo gasa, a veleprodajne cene su doslovno eksplodirale tokom septembra. Da nevolja bude veća, u Evropu stiže i manje tečnog gasa jer su tankeri proteklih meseci uglavnom išli ka Aziji gde su cene bile više.

Evropa dakle čeka zimu sa opasno malim rezervama. Ukoliko zahladni ranije, ili zima bude oštrija i duža, evropski ponuđači gasa će verovatno morati da nabavljaju energent po straobalno visokim cenama. Ili će se pak više grejati na ugalj i naftu, što bi značilo rast cene tih energenata. Nema sumnje da će deo ceha platiti i krajnji potrošači.

U takvoj je situaciji Gazprom početkom meseca slavodobitno obznanio da je konačno završen Severni tok 2, posle godina natezanja i američkih sankcija. Moskva je na razne diskretne načine – poslednji put kroz izjavu jednog portparola Kremlja – podsećala EU da bi snabdevanje Evrope ove zime bilo garantovano i jeftinije ukoliko bi novi gasovod što pre bio priključen na mrežu.

Ali, sasvim je propala moguća računica Moskve da će zabrinuti evropski građani početi da gunđaju ili čak staviti svoje vlasti pod pritisak, plašeći se hladne zime.

Naime, ruski mediji svakodnevno izveštavaju da EU čeka smrzavanje ili plaćanje ogromnih para, da su se cene za hiljadu kubika gasa gotovo udvostručile na blizu hiljadu dolara. Ali, o toj temi u evropskim medijima ili javnosti nema ni reči. Prema tome, nema ni uzbuđivanja niti pritiska na vlasti. To posebno važi za Nemačku, najvećeg kupca ruskog gasa.

Jedan od razloga što se malo koji novinar bavi temom je što su ugovori o isporukama gasa dugoročni, pa se cene ne prelivaju odmah na obične građane. No ako zbilja nemački isporučioci gasa budu morali da žestoko podignu cene, pa to udari nemačke građane po džepu, onda bi tema itekako mogla da se pojavi na dnevnom redu usred koalicionih pregovora nakon izbora za Bundestag 26. septembra.

To pak i dalje ne znači da će računica Gazproma biti ispravna. Jer, Zelenima će gasna ucena iz Moskve biti dodatni argument protiv gasovoda koji ionako nisu podržavali. Isto je sa Liberalima. Te dve stranke će gotovo izvesno pregovarati o novoj vladi sa Socijaldemokratama ili, možda, sa Demohrišćanima.

Izvesno je da nove vlasti neće požuriti da preko reda dodele dozvolu Severnom toku 2, premda bi to sigurno smanjilo cene za potrošače. Umesto toga, čuće se politički zahtevi za još brži prelazak na obnovljive izbore energije.

Pitaće se i kako je moguće da najveća skladišta gasa u Nemačkoj i Austriji pripadaju ruskom Gazpromu koji je pod kontrolom Kremlja. Možda će se uvesti i pravila koja svim operatorima skladišta propisuju koliko njihovi podrumi moraju da budu puni pred grejnu sezonu.

Naposletku, možda u Moskvi treba da budu srećni što se njihovoj igri sa cenama gasa u Nemačkoj još ne pridaje puno pažnje. Gazpromu najmanje treba da se najveći kupac gasa naljuti, i to dok ionako razmišlja da li da ubrza napuštanje fosilnih goriva od čijeg izvoza živi ruska ekonomija.

(Andrej Gurkov, DW / Foto: Pixabay)