Nemanja Milošević, predsednik udruženja građana Glas, pozvao je na mreži Iks građane Srbije da podrže Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja bi 23. maja trebalo da se nađe na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Nemanja Milošević je objavio poduži autorski tekst na mreži Iks:

„GLAS! građanske i liberalne Srbije poziva građane da ne nasedaju na propagandu autokratskog režima – predložena Rezolucija nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda već protiv podstrekača, pomogača i promotera ratnih zločinaca. Ne postoji nijedan paragraf, nijedno slovo koje upire prstom prema Srbiji ili srpskom narodu. Naprotiv, u preambuli teksta navodi se da je ‘krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini’.

Lista sponzora Rezolucije krajem aprila brojala je 28 država članica UN, a danas već 38. Nažalost, Srbija pod ovim režimom nije normalna država, inače bi bila sponzor Rezoluciji koju su predložili Nemačka i Ruanda. U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. To je upravo ono što autokratski režim Aleksandra Vučića uporno radi sve ove godine – osuđeni ratni zločinci defiluju po svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, smatrajući o svim bitnim državnim temama. Autokratski režim u ovom slučaju štiti i sebe – upravo je veliki vođa bio taj koji je usred Beograda za skupštinskom govornicom poručivao – ‘Za jednog Srbina 100 Muslimana’, upravo je on bio taj koji je prelepljivao naziv ulice ‘Bulevar Zorana Đinđića’ nalepnicom sa imenom osuđenog ratnog zločinca, odgovornog za počinjeni genocid – Ratka Mladića. Možda je i zbog toga doveo u sporednu prostoriju br. 11 u sedištu UN dovukao srpske svedoke i žrtve rata da svedoče…o čemu? Da su počinjeni strašni zločini na svim stranama. Da li to išta menja činjenično stanje vezano za genocid, za stradale, njih 8372 Bošnjaka, za njihove porodice i sve one koji su raseljeni ili proterani?

Građani Srbije su zatrovani besomučnom propagandom do te mere da više ne razlikuju ni Međunarodni sud pravde koji je glavni sudski organ UN osnovan 1945. godine, od ad hoc Haškog tribunala koji je osnovan Rezolucijom 827 SB UN, sa zadatkom da sudi počiniocima ratnih zločina na području bivše Jugoslavije nakon 1991. Građani, dakle, osporavaju presudu o genocidu u Srebrenici na osnovu pogrešnog uverenja da je takvu presudu doneo ad hoc sud – Haški tribunal.

Vili Brant je 25 godina nakon završetka Drugog svetskog rata otišao u zvaničnu posetu Poljskoj. Pred spomenikom ustanku u Varšavskom getu Brant je položio venac, vratio se korak, dva unazad a onda je kleknuo pognute glave. To je najvažnijih trideset sekundi u novijoj nemačkoj istoriji. U tih trideset sekundi Nemci su pokazali čitavom svetu da se nemački narod i nemački političari ograđuju od užasa i zločina koji su počinjeni u njihovo ime. Potrebno je i da se srpski političari jasno odrede i, umesto da osporavaju presudu, ustanove kulturu sećanja i rade intenzivno na pomirenju i dobrosusedskim odnosima u regionu.

U ovoj situaciji, prigodno je da se prisetimo se i reči Marka Miljanova – ‘Junaštvo je odbraniti sebe od drugoga a čojstvo odbraniti drugog od sebe’.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, zapitajte se, dragi građani Srbije – ako mi ne priznajemo tuđe žrtve zašto bi bilo ko, ikada, igde priznavao naše?“

(Danas, foto: Medija centar Beograd)