Nemački ministar inostranih poslova Johan Vadeful izjavio je u ekskluzivnom intervjuu za N1 da svi u zemlji moraju da znaju da Nemačka očekuje da Srbija ispuni kriterijume neophodne za pristupanje EU, kao i da će na tom putu biti mnogo posla. Povodom izveštaja Evropske komisije o Srbiji koji je najstroži do sada, Vadeful kaže da Berlin primedbe iz EK shvata ozbiljno i da bi „svi u Beogradu trebalo to takođe da shvate“.

Vadeful je govorio i o tome kako vidi regionalnu poziciju Srbije, napade vlasti na nezavisne medije, uključujući i N1, ponašanje predsednika Aleksandra Vučića koji je članove Evropskog parlamenta nazivao „ološem“, a komentarisao je i odnose Srbije sa Rusijom i pitanje Kosova.

N1: Prvi put ste u Beogradu kao ministar, mnogo toga se dogodilo u Srbiji u poslednjih 12 meseci: tragedija, protesti, zatim reakcija vlade, koju je i Brisel dosta kritikovao. Kako je Berlin video poslednjih godinu dana u Srbiji?

Vadeful: Zemlju poznajem veoma dugo i bio sam ovde nekoliko puta, ali ste u pravu, ovo je prvi put da sam ovde kao ministar spoljnih poslova. Nemačka jasno stoji uz sve zemlje Zapadnog Balkana koje se kreću ka Evropskoj uniji. Solunsko obećanje mora biti ispunjeno, i naravno, Srbija ima šansu, kao i svaka druga država na Zapadnom Balkanu, da napravi jasan put ka pristupanju Evropskoj uniji. Ali posmatramo da li su principi Evropske unije zaista prisutni ovde, u ovoj zemlji. Dakle, demokratija, sloboda medija i sloboda okupljanja su suštinski elementi Evrope, i to je ono što pratimo. Ali čuli smo od vlade da postoji jasna volja da Srbija postane članica Evropske unije. Mi bismo to podržali, ali nema prečica, svi ovde u zemlji moraju da znaju da očekujemo da Srbija ispuni kriterijume. Dakle, biće mnogo posla za zemlju, ali ova zemlja je važna za region i bilo bi važno da se pridruži EU, zato tesno sarađujemo s vladom kako bismo taj cilj ostvarili.

N1: Dakle, Berlin gleda kriterijume, Brisel takođe gleda kriterijume. Ove godine imali smo najstroži izveštaj iz Brisela, iz Evropske komisije. Izveštaj pominje pritiske na pravosuđe, tužioce, medije, studente; pominje napade na demonstrante; pominje da je deo napadača pomilovan od strane predsednika; pominje polarizaciju, kampanje blaćenja, politički uticaj na pravosuđe, zarobljavanje države. Da li je ovo opis zemlje koja je na putu ka Evropskoj uniji, ili bar tvrdi da joj je cilj članstvo u EU?

Vadeful: Ove primedbe iz Evrope, iz Evropske komisije, shvatamo ozbiljno, i svi u Beogradu bi trebalo to takođe da shvate, jer Komisija vodi pregovore i Komisija će davati preporuku o tome da li je zemlja spremna da nam se pridruži, a pre toga da zatvori pregovaračka poglavlja. Dakle, ako Brisel iznosi ove tačke, mi ih ozbiljno uzimamo i moramo da ih razmotrimo. Naravno, ovo su teme o kojima raspravljamo sa vladom i od vlade zaista tražimo da se time pozabavi, jer Evropa nije samo ekonomska ideja, ona je ideja zasnovana na vrednostima koje moramo da delimo i da u njima živimo.

N1: Takođe smo čuli istog dana da su Albanija i Crna Gora mnogo ispred u integracionim procesima, a da je Srbija malo iza. Kako vidite regionalnu poziciju Srbije trenutno?

Vadeful: Tačno je da su Crna Gora i Albanija na veoma dobrom putu, neki ih nazivaju „predvodnicima“. Ali čak ni ove dve zemlje još nisu ispunile sve kriterijume koji su neophodni za ulazak u Evropsku uniju. Širu sliku, rekao bih za tri do četiri godine, imaćemo tada, da procenimo koliko i koje zemlje Zapadnog Balkana će biti spremne da se pridruže EU. Ali fer je reći da postoji dobar razlog da Srbija pojača napore i ojača rad na ispunjavanju kriterijuma.

N1: Kada govorimo o tim kriterijumima, vratimo se izveštaju. Po prvi put se u njemu navodi konkretan medij kao meta – naravno, to je medij u kojem upravo govorite. Predsednik nas je označavao kao teroriste, izdajnike, strane plaćenike i slično. Čuli smo i ministra informisanja koji je rekao da N1, Nova i Radio Slobodna Evropa ne bi trebalo da postoje u etru. Dakle, da li je Berlin sve to primetio? I kako Berlin vidi ovu situaciju? Mi smo jedini medij kojem govorite u Srbiji.

Vadeful: Da, i mislim da je i to samo po sebi poruka, i od mene lično. Sloboda medija je važna za sve zemlje koje žele da pristupe Evropskoj uniji. To je jedan od osnovnih elemenata naše pravne strukture i upravo zbog toga mogu samo da zamolim sve da obrate pažnju na to koji se jezik koristi.

N1: Kada već govorimo o jeziku, imali smo situaciju, nazovimo je incidentom, kada je predsednik članove Evropskog parlamenta nazvao „ološem“ čak 14 puta. Takođe, nakon usvajanja rezolucije u Evropskom parlamentu, rekao je da su neki poslanici „patološki lažovi“. On takođe označava studente i demonstrante kao teroriste. Kako vidite taj jezik?

Vadeful: Rekao bih da je jezik pun poštovanja uvek najbolji način da se nađu zajednička rešenja u društvima, ali i u institucijama kao što je Evropska unija. Veoma je lako otići u ekstremnu desnicu ili levicu političkog spektra, a naša društva i naša politička debata već su pod pritiskom – od ljudi, medija, spoljnih aktera i država koje se mešaju u naše političke procese. Dakle, mogu samo da pozovem sve da se smire, da se fokusiraju naravno na razlike – i naravno da imaju pravo da kritikuju – ali da to rade na način koji ljude ubeđuje da demokratija ima smisla. Razlike su sastavni deo demokratije, ali ne bi trebalo da nas dele kao društvo.

N1: Vlada i predsednik takođe dosta kritikuju Zapad. Predsednik je pomenuo dve nemačke fondacije za koje, kako kaže, finansiraju proteste. Tu je i narativ o obojenoj revoluciji, koji opet dolazi iz Rusije i iz Moskve. Kako vidite označavanje nemačkih fondacija kao finansijera protesta i prihvatanje tog ruskog narativa?

Vadeful: Naše fondacije imaju veoma važnu ulogu u našoj spoljnoj politici. One ne pripadaju direktno Ministarstvu spoljnih poslova niti našoj državnoj politici, ali su povezane sa različitim političkim partijama. Dakle, naravno da fondacije imaju različite ideje i pristupe politici, društvu i zemljama u kojima rade, ali su važne i nikada nemaju zadatak niti nameru da se mešaju u unutrašnja pitanja zemalja na način koji bi predstavljao političko delovanje u tim državama. Njihova uloga je da pomognu zemljama na putu ka Evropi, i koliko razumem, u Srbiji deluju na način koji bi trebalo da doprinese pozitivnom razvoju.

N1: Kada govorimo o Rusiji i narativu o obojenoj revoluciji, znamo da je ruski FSB čak dolazio ovde da proveri da li je korišćeno zvučno oružje, i rekli su da nije. Postoje duboke veze sa Moskvom.

Vadeful: Ne znam gde tačno leže veze i odnosi sa Rusijom, ali Rusija naravno pokušava da destabilizuje Evropu, i pretpostavio bih da pokušava da destabilizuje i Srbiju. Svi bi trebalo da budu svesni te ruske namere. Rusija koristi mere koje nisu prihvatljive za politički Zapad, za Evropu. Moramo biti otporni na to i shvatiti da Rusija trenutno nije pozitivna sila u Evropi – pod ovim okolnostima. Nije reč samo o ratu protiv Ukrajine; to je rat i protiv naših vrednosti i sloboda u Evropi. Osim toga, Rusija koristi mere unutar naših društava da poveća podele, da razjedini naše zemlje, da udalji zemlje od Evrope. Mogu samo da pozovem sve da budu svesni toga i da se tome suprotstave.

N1: A Srbija takođe ne podržava neke evropske rezolucije o Rusiji. Usklađenost spoljne politike je nešto iznad 60%. Pretpostavljam da ste razgovarali sa srpskim zvaničnicima o tome – oni vam verovatno kažu da imaju istorijski dobre odnose sa Moskvom. Šta treba učiniti povodom toga?

Vadeful: Naravno, ne potcenjujem i ne bih kritikovao to što postoje dugotrajni odnosi sa Rusijom – istorijski, kulturno. To nije moja uloga. Ali ono što očekujemo od svake zemlje koja želi da pristupi Evropskoj uniji jeste potpuno usklađivanje sa našom spoljnom i bezbednosnom politikom. Srbija je ostvarila određeni napredak u tom pogledu, ali ima još prostora za unapređenje.

N1: I stižemo do pitanja koje je bilo u senci iz očiglednih razloga: dijalog Beograda i Prištine. Šta treba uraditi? Jer ni Beograd ni Priština nisu uložili napor u protekloj godini.

Vadeful: Zamolio bih obe strane da se vrate Ohridskom sporazumu, koji je veoma važan i ne bi trebalo da bude dovođen u pitanje sa bilo koje strane – već primenjen u dobroj volji. U interesu je obe strane da zaista budu konstruktivne.

(tekst i foto: N1)