Evropska komisija je zabrinuta zbog toga što Srbija Rusima izdaje državljanstva po ubrzanoj proceduri. Ona tako „rizikuje svoju sopstvenu viznu liberalizaciju“, piše nemački „Fokus“.

U tekstu pod naslovom „Srbija poklanja državljanstvo Rusima“, magazin Fokus na svom onlajn-portalu piše da ubrzano dodeljivanje srpskog državljanstva Rusima „stavlja EU u stanje pripravnosti“, kao i da „Srbija rizikuje svoju sopstvenu viznu liberalizaciju“.

Evropska komisija ponovo je izrazila zabrinutost zbog prakse Srbije da državljanima Rusije daje državljanstvo po ubrzanoj proceduri. „Ruskim građanima to omogućava da uđu u Šengenski prostor bez vize. Razlog za zabrinutost su mogući bezbednosni rizici po Uniju. Portparol Evropske komisije pozvao je Srbiju da revidira svoju viznu politiku u odnosu na Rusiju i da više ne daje državljanstva po ubrzanom postupku“, prenosi Fokus.

Ostaje nejasno koje korake bi Evropska komisija mogla da preduzme ukoliko Srbija ne revidira svoju viznu politiku. Fokus piše da, pored problema s državljanstvima, zemlje EU takođe izražavaju zabrinutost zbog sve većeg broja ilegalnih migranata koji u Uniju ulaze preko Srbije.

Rusima u Srbiji bavi se i berlinski Tagescajtung, koji piše: „U Srbiji živi oko 200.000 Rusa. Oni su dobrodošli – sve dok ne govore protiv Putinove politike“, piše berlinski list.

U tekstu pod naslovom „Dobri Rusi – loši Rusi“ navodi se da je rat u Ukrajini već dugo samo sporedna tema u srpskim medijima, „ali ’invazija Rusa’ postaje sve češća naslovna tema. Nekoliko primera: Rusi kupuju lokale u Beogradu i Novom Sadu.

Rusi podižu cene najamnina. Skoro 7.000 ruskih firmi registrovano u Srbiji. DNK Beograda se menja pod uticajem Rusa. Rusi i Ukrajinci protestuju zajedno u Srbiji protiv rata, Ruskim mirovnim aktivistima odbijen ulazak u Srbiju. To su neki od naslova u srpskim novinama.“

List objašnjava da oko 30.000 Rusa ima u Srbiji boravišnu dozvolu. „Većinom su to – iz zapadne perspektive – ’dobri Rusi’: protivnici rata, kritičari Kremlja, demokratski orijentisani, skloniji više zapadnoj kulturi, nego vrednostima koje dominiraju u njihovoj matičnoj zemlji. Slovenska pravoslavna braća i sestre u osnovi su dobrodošli u zemlju koja se diči statusom kandidata za članstvo u EU – barem dok su tihi i javno se politički ne izjašnjavaju. Tada ih srpske vlasti ostavljaju na miru. U suprotnom, mogu biti klasifikovani kao bezbednosni rizik“, piše Tagescajtung.

S tim u vezi, list ukazuje da nikoga nije iznenadilo kada je ruskom mirovnom aktivisti i protivniku Putina, Peteru Nikitinu, ujulu na beogradskom aerodromu odbijen ulazak u Srbiju, iako ima boravišnu dozvolu i njegova porodica živi u Srbiji. „Granični policajci su mu rekli da samo izvršavaju nalog srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Nikitin, koji je osnivač nevladine organizacije Ruski demokratski forum, nije izolovan slučaj. I drugi ruski mirovni aktivisti su imali slične probleme.“

Po Ustavu, stranci koji žive u Srbiji imaju ista prava kao i Srbi, navodi na kraju berlinski list, i zaključuje: „Ali, to izgleda važi samo za određene ljude: Rusi koji su imućni i drže jezik za zubima, mogu da računaju čak i na dobijanje srpskog državljanstva: od početka godine, 43 Rusa je dobilo srpske pasoše.“

(Danas, foto: Autonomija)