Novčana imovina ljudi u Nemačkoj je početkom ove godine dosegla rekordni nivo: „U prvom tromesečju 2015. godine, novčana imovina privatnih domaćinstava vanredno je porasla u odnosu na prethodno tromesečje – za gotovo 140 milijardi evra, odnosno 2,8 odsto i tako se povećala na 5.212 milijardi evra“, objavila je Nemačka centralna banka (Bundesbank) u Frankfurtu.
Samo kroz transakcije, imovina je povećana za gotovo 53 milijarde evra – u obliku gotovine, vrednosnih papira, bankovnih depozita ili potraživanja od osiguravajućih društava. Zahvaljujući snažnom tržištu rada i povećanju dohotka, sve više ljudi je štedelo sve više novca. Osim toga, prihod privatnih domaćinstava od investicionih fondova i deonica povećana je za oko 87 milijardi evura u odnosu na prethodno tromesečje.
Nekretnine ili umetnička dela nisu uključeni
Nekretnine ili umetnička djela nisu uključeni u statistiku. Iz studije takođe nije vidljivo kako je imovina podeljena. Privatna domaćinstva, uprkos niskim kamatnim stopama, ulažu svoj novac u kratkoročne i navodno sigurne bankovne depozite kao i osiguranja i penzione fondove. Od otprilike 17 milijardi evra stavili su gotovo jednu trećinu u visoko likvidne depozite (uključujući gotovinu). Oročeni depoziti uključujući štedne obveznice su, naprotiv, smanjeni.
Još veće značenje za sticanje novčane imovine privatnih domaćinstava imala su početkom godine potraživanja od osiguranja i penzionih fondova, koja su povećana za oko 26,5 milijardi evra: „Velika važnost tih potraživanja i ušteđevina koje se smatraju slabo rizičnima – uprkos trenutno niskim kamatnim stopama – ukazuje da privatna domaćinstva i dalje imaju snažnu averziju prema riziku“, naglasili su stručnjaci Bundesbanke.
Manje deonica, jako malo kredita
Na to ukazuje i nastavak opreza privatnih domaćinstava na tržištu kapitala. Istina, kupovani su udeli u investicionim fondovima, uključujući i mešovite i penzione fondove. S druge strane, deonice su više prodavane nego kupovane za 6,5 milijardi evra – to je najviša vrednost prodaje od izbijanja ekonomske i finansijske krize krajem 2008. godine.
Iznenađuje da su potrošači jako malo koristili niske kamatne stope za kredite: Istina, uzeti su krediti u vrednosti od preko četiri milijarde evvra, naročito stambeni krediti. Međutim, obaveze domaćinstava porasle su neznatno za 0,2 posto, na 1.588 milijardi evra. Neto finansijska imovina je povećana u odnosu na poslednje tromjesečje 2014. za gotovo 137 milijardi ili 3,9 posto na 3.624 milijardi evra.
(Ulrih Klaus, Deutsche Welle)