U senci velikih naracija, krupnih političkih, sudbonosnih tema, nacionalnih veličina, u ovo doba depresije i eskapizma, „spinovanja“ i „denfovanja“, neprestano nam izmiče stvarni život, svet oko nas. Lobotomija koja se sprovodi već nekoliko decenija oduzela nam je ljudskost i solidarnost, izbrisala nam iz pogleda životni kolorit i pretvorila u robote, robote elita. Zagledani smo u nametnutu stvarnost, koju, zbunjeni, katkad izbezumljeni, posmatramo iz žablje perspektive, potpuno imobilisani. Na ovom se prostoru rađaju samo izgubljene generacije; oni koji to shvate na vreme imaju šanse da se izvuku, tako što će otići. Nekada je to rešenje, a nekada nije…
Razoreno društvo, kakvo je ovo naše, kakva su manje-više društva u okruženju, neprestano produkuje poražene pojedince, a svi smo manje ili više marginalizovani. Mi smo skupina marginalizovanih pojedinaca i grupa. A u kolopletu lažnog mejnstrima, medijskog i svakog drugog, dominiraju političari, estradne zvezde, kriminalci, tajkuni… Mejnstrim nam neprestano šalje poruku da je potrebno da ostanemo kući, da se zavučemo u „četiri zida“ i da nam ne pada na pamet da tražimo svoja ili prava drugih… da smo osuđeni da u sopstvenom životu igramo epizodnu ulogu. Poruka je da se mora pristati na nametnuta pravila igre i da je sve drugo, davno već, osuđeno na neuspeh. Poruka je i da su, svuda oko nas, oni koji su moćniji i jači, koji će, ako ničim drugim, ono nasiljem da nas onemoguće da živimo normalno. U našim medijima stvarni život se pretvorio u nešto egzotično, naši mediji neprestano promašuju teme kao neki osnovac-ponavljač. „Ponavljači lažne istorije“, tako glasi naslov nedavno objavljene knjige jedne moje prijateljice, novinarke Tamare Kaliterne, koja ima osećaj za detalje, u kojima se vazda đavo krije.

Sa druge strane, često veoma jednosmerno, bez duha, bez razumevanja i dubinskog poimanja, nude se vrednosti koje su nesporne, ali koje u svojoj artikulaciji takođe gube na ljudskosti, pokušavajući da život smeste u birokratizovane, kockaste, beživotne i bezidejne algoritme, ne uspevajući time da obuhvate stvarnost. Ne može se protiv bezduha boriti bezduhom. Bitke se neprestano, čini se, vode na pogrešnom polju, tamo gde protivnik ima veliku, odsudnu prednost. Gube se alternative.
Borba za ljudska prava, borba protiv beznađa, borba protiv traumatičnog nasleđa u ovom postgenocidnom dobu, borba za neki drugačiji, bolji život, za društvo koje deli bar neke osnovne zajedničke vrednosti – ne vodi se samo na polju politike i prava. Ona mora, paralelno sa politikom ili uprkos njoj, da se vodi na polju kulture, nauke, umetnosti, medija. Život je isuviše ozbiljna stvar da ga prepustimo samo političarima, pravnicima i ekonomskim ekspertima. I koliko god su političari krivi zbog toga što se život na ovim prostorima za većinu pretvorio u pakao, ništa manju krivicu snosimo i mi ostali. Ne mislim samo na one koji su podržavali zlo, niti na one koji su ćutali i ćutnjom podržavali zločine, već i na one koji, jednostavno, nisu radili svoj posao kako treba.
Izložba fotografija „Svet oko nas“ svedoči da društvena angažovanost može biti zanimljiva i provokativna, da može imati duha, da može izaći iz oveštalih fraza i poznatih scena. U njoj neki drugačiji, nesvakidašnji prizori i dokumentarne crtice – u kojima susrećemo borce za ljudska prava, marginalizovane pojedince, zaboravljene detalje iz naše prošlosti, pripadnike verskih i nacionalnih manjina – svedoče da postoji nada i da se život rađa iznova, čak i na ruševinama. Ove fotografije pripovedaju o onome čega nema u našim medijima, jer naši mediji imaju pametnija posla – da budu korumpirane sluge elita.
Dokumentarno beleženje, a pogotovo umetničko transponovanje stvarnog života, oslobođenog od sudbonosnosti, sada i ovde jeste subverzivna delatnost, i u tom smislu i ova izložba je subverzivna. I u tome je njen dodatni kvalitet.
(Govor na otvaranju izložbe društveno angažovanih fotografija SVET OKO NAS u SKCNS „Fabrici“, 29. septembra. Izložene fotografije su radovi polaznika edukativnih radionica u okviru projekta „Fokusiranje demokratije“, koji sprovode Omladinski centar CK13 u saradnji sa foto kolektivom „Kamerades“.)