Dramatičan pad sloboda u Srbiji, ocena je iz izveštaja organizacije Fridom haus o stanju demokratije u svetu za 2022. godinu.

U njemu se navodi da je, u poslednjih deset godina, Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže da su svi stubovi demokratije ozbiljno okrnjeni.

Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić dodala je da je izveštaj Fridom hausa na istom tragu kao izveštaji Reportera bez granica ili Uneska.

Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, između Avganistana i Mjanmara, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom, pokazuje najnoviji izveštaj organizacije Fridom Haus u posebnom izdanju nazvanom „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.

U poslednjem izveštaju Fridom hausa Srbija je najmanje poena, jedan od četiri, dobila kada se radi o tome da li opozicija ima realne šanse da stekne veću podršku i da li može da dođe putem izbora na vlast i da li su zaštitne mere protiv korupcije jake i efikasne.

Srbija je u izveštaju Fridom hausa lošu ocenu dobila i kada se radi o borbi protiv korupcije.

„Najveći pad je u izborima, mi smo dokumetovali i doprineli boljem poznavanju problema o kome se građani manipulativno informišu. U izbornoj godini prosečno je na pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću 96 odsto sagovornika su bili predsednici jedne političke grupacije. Na RTS-u je svako drugo lice bio jedan čovek. Ozbiljan deficit pluralizma u medijima. Imamo problem krnjenja rada institucija, institucije su pogažene. Ogromna dominacija izvršne vlasti nad parlamentom i sudskim vlastima. Ovih dana to uzima ozbiljan zamah“, smatra Raša Nedeljkov.

Komentarišući deo izveštaja koji govori o medijima, profesorka Krstić je navela da je to ocena koja se Srbiji daje poslednjih sedam-osam godina i da je pad evidentan.

„Zaštita novinara, netransparentnost vlasništva, često se pominje nedovoljna nezavisnost REM-a. Fridom haus izveštaj je na istom tragu kao izveštaj Reportera bez granica, Uneska.

Ovi izveštaji koji počivaju na različitim metodologijama izlaze sa sličnim rezultatima. Pokazuju da je Srbija pri dnu, da su jako veliki problemi. Šta mi radimo sa tim? Ja sam videle da mađarski zvaničnici reaguju, pišu dopise, Vlada Srbije je reagovala 2020. na izveštaj o borbi protiv korupcije.

Uvek je bilo pritisaka na različite načine, svaka vlast od 2000. je probala da kontroliše medije i radila je to na različite načine, menjali su se oblici pritisaka.

Za vreme Miloševića bili su direktniji pritisci, pa su postali sofisticiraniji. Oni se samo sada na drugačiji način očitavaju u odnosu na početak dvehiljaditih kada su svi bili entuzijastični.

Vidite da su se kasnije kroz period demokratske tranzicije mediji šamarali u različitim aspektima. Način na koji se država odnosila prema medijima je uvek bio problematičan. Zato je sloboda medija i govora među ključnim stvarima“, rekla je ona.

„Populistički odgovor je učiteljica je kriva, to je diskriminacija organizacije. Očekujemo odgovornu reakciju države, ne da vam kažu da je izveštaj pisao neko ko je strani plaćenik“, rekao je Nedeljkov.

Ako ste razočarani stanjem u Srbiji, pogledajte Severnu Koreju, poručio je nedavno ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil. Nedeljkov smatra da sama činjenica što nas je ambasador uporedio sa Severnom Korejom govori u koliko smo teškoj poziciji.

„Građanima nije potrebno da gledaju spolja da znaju kako žive.

Prošla godina je bila obeležena različitim protestima koji su gušeni na nedemokratske načine, imate parapolicijske formacije sa ljudima za koje postoji ozbiljna sumnja da su u vezi sa predstavnicima vlasti.

To su okolnosti koje vidimo, ne treba da gledamo sa strane da znamo kakvo je stanje u demokratiji“, navodi Nedeljkov.

Na pitanje da li izveštaj može da posluži da REM dodeli petu frekvenciju, Krstić kaže da izveštaj neće ništa da promeni.

„Ne govori izveštaj samo da nije dodeljena frekvencija, već da su postojali problemi i pristrasnost u dodeljivanju četiri.

Jedna vrsta odgovornosti bi morala da postoji, gde mi sebe vidimo u odnosu na svet. Izveštaj ne može da donese presudnu odluku, sad neka institucija da kaže sada ćemo mi to da uradimo.

Mislim da to nije ideja izveštaja, već da na kvalitetan način pokaže gde se nalazimo, a da je na nama da učinimo sve da kvalitet naše demokratije možemo da promenimo“, poručila je profesorka FPN-a.

(N1, foto: Beta)