Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, ocenio je da se usvajanjem izmenama izbornih zakona u Skupštini neće sprečiti moguća nova falsifikovanja potpisa građana u izbornoj kampanji. On je kazao je da kao i puno puta do sada važni događaji ostaju u senci apsurdnih događaja koji se u većini slučajeva veštački kreiraju.

Skupština Srbije usvojila je zakone o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je podnela Vlada Srbije, kao i odluku o promeni članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela Socijalistička partija Srbije.

Usvojenim predlozima zakona o izmeni Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru narodnih poslanika potpis kojim birač podržava izbornu listu mora biti overen kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, a u gradovima i opštinama za koje nisu imenovani javni beležnici u osnovnom sudu, sudskoj jedinici, prijemnoj kancelariji osnovnog suda ili opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.

„Mnogo puta građani Srbije ostaju uskraćeni za ključne argumente zašto se neke odluke donose. Mi nismo videli suštinsku raspravu ni o jednom ključnom problemu koji bio ispred građana Srbije unazad nekoliko godina. Skupština Srbije se decenijama unižava, aktivno se radi od strane i političkih elita i medija na brutalizaciji parlamenta. Ne treba da zaboravimo ni da sami poslanici nisu radili ništa na podizanju te grane vlasti“, ocenjuje Nedeljkov.

Govoreći o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, on kaže da je i OEBS još 2014. i 2016. godine preporučio da se sredi prikupljanje potpisa.

„Pre četiri godine je 15.000 potpisa građana falsifikovano, tako što su falsifikovani pečati sudova. Do sada su odgovarala samo tri lica, za falsifikovanje u Šidu, dok za falsifikovanje sedam lista niko nije odgovarao“, kaže Nedeljkov.

Misli da će usvajanje novog zakona neće sprečiti moguća nova falsifikovanja.

„Mi smo Zakonom o notarima 2017. godine ispunili prioritetnu preporuku ODIR-a (Kancelarija za demokatske institucije i ljudska prava) time što su notari u potpunosti preuzeli proces prikupljanja potpisa građana i na taj način uveli pravnu sigurnost. Sada kada su uveli ovo, praktično se mera koja je usvojena, vraća na period pre 2017. godine„, napominje Nedeljkov.

Prema njegovom mišljenju država je htela da decentralizuje mesta za prikupljanje potpisa, ali mu se čini da je propuštanjem ove mere ponovo otvorena mogućnost za falsifikovanje potpisa građana.

„Ponovo može da nam se dogodi, kao i 2016. godine, da se na glasačkom listiću nađe izborna lista koja je, dokazano, falsifikovala javne isprave, i za to nije ni odgovarala„, naglašava Nedeljkov.

Dodaje da se nalazimo usred predizborne kampanje i da u medijima postoji „brutalna razlika“ u prisustvu načinu izveštavanja pre svega televizija sa nacionalnom pokrivenošću u izbornoj trci.

„Monitoring organizacije CRTA pokazuje da u poslednje dve nedelje u martu 99 odsto aktera u proširenom ‘prajmtajmu’ televizija sa nacionalnom pokrivenošću su bili predstavnici vladajućih partija i o njima se izveštavalo pozitivno ili neutralno. To znači od pola pet do ponoći“, objašnjava Nedeljkov.

Podsetio je na podatak da je tokom vanrednog stanja prosečno vreme gledanja televizije bilo preko osam sati.

„U takvom jednom stanju društvene svesti mi imamo takav disbalans i sa takvim disbalansom ulazimo u kampanju„, napomenuo je on.

Upozorio je da REM propušta da utiče na medije, pre svega na one sa nacionalnom frekvenciju da izveštavaju pravovremeno, istinito i nepristrasno.

(N1)