Vaspitno-obrazovni sistem u Hrvatskoj, zajedno sa nastavnim programom, očigledno je podbacio kada su u pitanju teme o zbivanjima u Drugom svetskom ratu. Ipak, odgovornost za takvo stanje ne snosi isključivo školstvo.

Povremeni sudski postupci protiv pobornika ustaške ikonografije u Hrvatskoj po pravilu liče jedan na drugi i deluju kao svojevrsni antiklimaks. Takvi procesi uglavnom prolaze bez većeg odjeka u javnosti, sve do sledeće slične situacije i novog formalnog suočavanja sa zakonom. Ipak, jedan slučaj s kraja januara u Rijeci izdvojio se po iskazu optuženog, kome je na kraju izrečena propisana novčana kazna. Reč je o suđenju napadačima na učesnike antifašističkog protesta održanog prošle jeseni u tom gradu. Oni su se, osim fizičkog napada na jednog demonstranta, istakli i uzvikivanjem parola u slavu marionetske fašističke države iz perioda Drugog svetskoug rata.

„Ne znam šta znači ‘Nezavisna Država Hrvatska’. To je neka država koja je postojala ranije, učio sam o tome iz istorije. Ne znam ni šta znači povik ‘Za dom spremni’“, izjavio je 25-godišnji napadač, kako su preneli hrvatski mediji. Pitanje šta je on zaista mogao da nauči u školi o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, osim osnovnih informacija, ubrzo je potisnuto na marginu javne pažnje.

Vedrana Spajić Vrkaš, profesorka emerita na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, ocenjuje da je malo verovatno da optuženi zaista ne poznaju simboličko i praktično značenje parola koje su uzvikivali.

Učenje nije samo memorisanje

Prema njenom mišljenju, značenje tih parola groteskno je izvrnuto i lišeno istorijske istine, te instrumentalizovano za verbalne i fizičke obračune sa levičarima. To u Hrvatskoj već decenijama nije izolovan niti beznačajan incident. Otvara se, međutim, dilema da li je takvo tumačenje možda, makar posredno, naučeno i u školi – kroz pasivnost sistema koji o ovoj temi nudi tek šture podatke, bez jasnog vrednosnog stava.

„Ako je tačno da je o tome ‘učio iz istorije’, to ukazuje na sistemske propuste u nastavi istorije i, uopšte, u vaspitanju i obrazovanju. Formalni kurikulum učenicima nudi površne sadržaje, lišene vrednosnih i kontekstualnih rasprava“, navodi Spajić Vrkaš.

Ona ističe da se udžbeničko znanje, koje oblikuju i kontrolišu društvene, političke, ekonomske i kulturne strukture moći, retko ozbiljno preispituje kada je reč o osetljivim temama, već se uglavnom svodi na memorisanje. Učenje, smatra ona, ne podrazumeva puku reprodukciju činjenica, već interakciju u kojoj se sučeljavaju različite perspektive i od učenika traži argumentovano iznošenje stavova kako bi se postepeno došlo do zajedničkog razumevanja prošlosti.

U odsustvu otvorene komunikacije među učenicima, formativnu ulogu preuzima takozvani skriveni kurikulum, sa kojim škola ne može ili ne želi da se suoči, a koji je presudan za izgradnju „drugog pogleda na svet“.

Opasna biologizacija rodoljublja

Reč je, kako objašnjava Spajić Vrkaš, o skupu narativa koji se neguju u porodici i prenose posredstvom „značajnih drugih“, uključujući i nastavnike koji svojim ponašanjem, komentarima i ocenama sugerišu da, pored zvaničnog gradiva, postoji i „dublja“ istina o svetu koji učenike okružuje. U mnogim školama, dodaje, fokus je na biologizaciji patriotizma. Učenici koji smatraju da je dobar hrvatski građanin onaj koji poštuje Ustav i zakone svoje zemlje u manjini su, dok su jasno odvojeni od onih kojima je svetinja nacionalni identitet zasnovan na krvi i poreklu, tradiciji, veri i simbolima hrvatske državnosti.

U takvoj projekciji, ustavne vrednosti koje su dovele do samostalnosti i nezavisnosti Hrvatske nisu ključni deo nacionalnog identiteta i patriotizma. Na pitanje da li se mogu očekivati promene nabolje, Spajić Vrkaš odgovara da nije optimista. „Hrvatska je opasno polarizovana, a ne vidim da to ozbiljno zabrinjava vlast. Stručnjaci i istraživači, koji bi imali šta da kažu, povukli su se i prepustili javni prostor i institucije propagatorima primordijalnog hiljadugodišnjeg sna“, ocenjuje ona.

Istovremeno, treba primetiti da problem očigledno ne leži isključivo u školskom sistemu, iako je reč o znatno široj temi.

Skromno političko znanje mladih

Sagovornici ukazuju i na širi kontekst. Nikola Baketa, politikolog sa Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu (IDIZ), navodi da je, prema istraživanjima u kojima je učestvovao, političko znanje hrvatskih maturanata prilično skromno.

„Govoreći o razumevanju osnovnih političkih pojmova, poznavanju ustavno-političkog uređenja i opštoj političkoj informisanosti – a ne nužno o znanju o Drugom svetskom ratu na prostoru Hrvatske – rezultati su indikativni“, ističe Baketa.

Prema istraživanju IDIZ-a iz 2021. godine, manje od polovine ispitanika slaže se sa tvrdnjom da u školi stiču adekvatna i dovoljna znanja o Drugom svetskom ratu. „Učenici i sami prepoznaju da su u obrazovanju uskraćeni za ove sadržaje. U većini tvrdnji koje se odnose na stavove o Drugom svetskom ratu, više od trećine, a često i polovina ispitanika, zauzima neutralan stav – niti se slažu, niti ne slažu“, navodi Baketa.

Na Institutu pretpostavljaju da je jedan od razloga za takvu uzdržanost upravo nedovoljna upućenost u ove teme.

(Deutsche Welle/foto: Autonomija)