U Srbiji se u oblasti medija potpuno ostvaruje samo četiri od ukupno 27 evropskih standarda profesije a država se svojim uticajem i finansiranjem pojedinih medija ponaša kao konkurencija privatnim medijima, pokazao je danas predstavljeni izveštaj „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“.

Na konferenciji za novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Asocijacije slobodnih i nezavisnih medija (ANEM), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Lokal presa, rečeno je da se u Srbiji ostvaruje pravo na slobodu ulaska u novinarsku profesiju, na slobodu pristupa internetu i stranim medijima, na razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i na ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja.

U izveštaju se navodi da, iako za većinu ostalih evropskih standarda postoji relativno dobra zakonska potpora, ona se u praksi ne ostvaruju na potpun način a da je najdrastičnije odstupanje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja.

Istraživanje je pokazalo da svega dva odsto od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom godine. Navedeno je da sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima dok su u privatnim, ako postoje, nasleđene iz perioda pre privatizacije.

Koordinatorka istraživanja Jovanka Matić je rekla da vlast u Srbiji već deceniju odlaže reformu medijske sfere, što se vidi i po sudbini strategije digitalizacije televizije, a da političari pokazuju veliku potrebu da koriste medije za sopstvene potrebe, za šta im je omogućen veliki prostor.

Matić je rekla da je u toku velika kriza celokupnog medijskog sistema, zbog čega je ugrožen i opstanak medija, kvalitet i kredibilitet profesije, dok nadležna regulatorna tela više odmažu nego što pomažu u rešavanju problema medija.

„Medijsko tržište ne postoji a time što dopušta postojanje velikog broja medija, pa čak i nelegalnih, država onemogućava slobodu ilojalnu konkurenciju… Finansijska podrška pojedinim medijima koji su na budžetu nije transparentna dok prihodi od reklama zavise od veza sa državom“, rekla je on.

Prema njenoj oceni, tek kada država ne bude uticala na tržište medija, biće moguće da se mediji odupru finansijskim i političkim pritiscima. U suprotnom, smatra ona, nastaviće da preovlađuju politički i finansijski interesi dok će pravo javnosti da zna biti potisnuto u drugi plan.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović ocenio je da sve češće tužbe za povredu časti i ugleda koje se podnose protiv medija i koje najčešće dolaze iz oblasti politike, imaju za cilj da ih finansijski isrcpe ali i da podstaknu samocenzuru kod novinara.

„Država finansiranjem državnih medija direktno omogućava politički uticaj“, rekao je Obradović i dodao da je Javni servis politički pristrasan tako što vladajuće stranke imaju povlašćeni položaj dok je kritika loših pojava stavljena van konteksta odgovornosti vlasti.

Predsednik Lokal pres-a Dejan Miladinović ukazao je da je ukupna cifra koju država i lokalne samouprave iz budžeta izdvajaju za medije na godišnjem nivou oko 40 miliona evra, ali da problem nije u visini te sume već u načinu njene raspodele.

On je rekao da su, primera radi, od pet miliona evra pomoći države za projekte četiri miliona otišla za finansiranje aktivnosti četiri javna medijska preduzeća, dok je preostali milion raspodeljen za projekte više od 200 medija.

Predsednik NDNV-a Dinko Gruhonjić ocenio je da Radio-televizija Srbije ignoriše činjenicu da je Srbija multietničko društvo, dok Radio-televizija Vojvodine tome poklanja veću pažnju, kroz emisije na jezicima manjina, ali da je pravo pitanje da li te emisije zadovoljavaju produkcione standarde, i po kvalitetu i po obimu.

Gruhonjić je dodao da je od 50 anketiranih pripadnika devet manjinskih zajednica, koji su angažovani oko manjinskih medija, polovina rekla da su malo ili nimalo zadovoljni medijima na jeziku manjine kojoj pripadaju, dok je 42 odsto donekle zadovoljno.

Prema rečima predsednika NDNV, ni iskustva delovanja Nacionalnih saveta nisu ohrabrujuća jer oni nisu doveli do poboljšanja ni u jednoj problematičnoj oblasti rada manjinskih medija, dok su dobili neograničen uticaj na uređivačku politiku.

Advokat ANEM-a Slobodan Kremenjak ocenio je da se pitanja medijskih sloboda ne mogu, kao nekada, svoditi da slobodu izražavanja već da na tu oblast utiču i uticaj države, pitanje vlasništva nad medijima, slobodna konkurencija i adekvatna zakonska regulativa.

On je podsetio da su pojedini zakoni iz medijske sfere, poput onog koji reguliše rad stranih dopisnika, stari i po 40 godina i da su neprimenjivi na realan život.

Predsednik ANEM-a Saša Mirković rekao je da je istraživanje pokazalo da većina urednika smatra da mediji u Srbiji ne poštuju princip ravnopravnosti, odnosno da se ne odnose na isti način prema događaju kada su njegovi akteri stranke na vlasti i kada je u pitanju opozicija.

(Beta)