Spremni za novu godinu borbe, jer mrak se plaši nas! Čiji grad? Naš grad!

Ovom porukom započeli smo 2016. godinu. Godinu borbe protiv ozbiljne opasnosti koja preti da udavi naš grad. Ipak, tada niko od nas nije mogao da predvidi koliko će mulj postati gust, koliko je voda Beograda na vodi zagađena korupcijom, beskrupuloznošću i bahatošću, a sa druge strane, koliko je brana u vidu zakona, struke, slobodnih medija i institucija koja treba da sačuva naše društvo, porozna i krhka.

Prethodna, 2015. godina bila je u znaku buđenja građana i okupljanja oko ideje otpora samovolji i bahatosti oličenoj u projektu Beograd na vodi. Prikupljali smo i objavljivali informacije o štetnosti projekta, organizovali brojne protestne akcije, prvi put pokazali patku povodom usvajanja Lex Specialisa, protestovali prilikom isticanja dozvole ilegalnom štandu u Savamali, protestovali opet prilikom potpisivanja ugovora u bivšoj zgradi Geozavoda, i opet prilikom početka gradnje, dok je pola Beograda bilo blokirano, a učesnici protesta privođeni.

Institucije, informisanje i povezivanje

Početak 2016. godine obeležio je nastavak institucionalne borbe protiv nastavljanja realizacije projekta Beograd na vodi, i povezivanje sa drugim inicijativama. Podnosili smo prijave protiv ilegalne gradnje, postavljanja jarbola po gradu, nezakonitog rada štanda Savanova i nastavka radova bez dozvola. Intervencijom komunalne policije zabranjeno nam je postavljanje novinarskih pitanja na Sava promenadi, povodom čega je Zaštitnik građana preporučio smenu načelnika komunalne policije, na šta je cinično odgovoreno da će on ubuduće raditi po zakonu.

Iz štampe je izašao drugi broj glasila inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ u kome smo se bavili ključnim mehanizmima prevare koju projekat „Beograd na vodi“ predstavlja. Analizirali smo ugovor o ulaganju, ekonomsku računicu isplativosti projekta, pratili kršenja i promene zakona zarad interesa investitora. Pružali smo podršku protestima “Popravka ili ostavka”, protestu stanara naselja Stepa Stepanović i protestu penzionera. Pravili smo prve korake ka povezivanju sa inicijativama širom Srbije, naročito u Nišu i Kraljevu.

Izbori i noćno rušenje

Prilikom postavljanja kamena temeljca u društvu ortaka iz Emirata, Savamala je bila blokirana i nije bilo moguće okupljanje, međutim građani su tokom noći intervenisali na putokazima i gostima poželeli dobrodošlicu u Belgrade WaterFraud.

Lokalnim i pokrajinskim izborima održanim ove godine, vladajuća stranka je dodala i parlamentarne. Beskrupuloznost i spremnost na sve osetili smo na svojoj koži u martu, kada su, kako smo kasnije utvrdili, članovi SNS-a napravili lažne izborne liste na dve opštine, koje je imenom i vizuelnim identitetom trebalo da glasače dovedu u zabludu da se radi o Inicijativi Ne davimo Beograd. Dokaze o ovome, ali i o falsifikovanju potpisa građana u ovoj prevari, podneli smo na konferenciji za medije, kao i izbornoj komisiji.

Da izborne prevare nisu gotove bilo je jasno 24. aprila kada smo videli fotografije gradonačelnika Beograda kako pre izlaska sunca ubacuje svoj glas u nezapečaćenu kutiju, bez kontrolnog listića. Ne znamo zbog čega je delovao neispavano i čime se bavio prethodne noći, ali od 24. aprila do danas tražimo njegovu odgovornost za ono što se u Beogradu desilo nekoliko sati kasnije. Vesti o rušenju u Hercegovačkoj koje su izvršili ljudi pod fantomkama preneli smo na našoj fejsbuk stranici. Stepen uključenosti vlasti u protivustavno lišavanje slobode građana i nepostupanje po dužnosti policije pokazan je u izveštaju Zaštitnika građana.

Početak kampanje: traženje odgovornosti

Prva javna reakcija gradskih vlasti bila je ignorisanje ovog događa; usledilo je umanjivanje značaja, pa odbijanje odgovornosti i pozivanje na rad institucija, čiji se rad istovremeno onemogućavao. Urađeno je sve da bi se slučaj zataškao i nastavio posao po starom. Inicijativa je tada, uverena da je neophodno uspostavljanje odgovornosti i da je zataškavanje slučaja ravno davljenju Beograda, započela kampanju pozivanjem građana na proteste. Narednih meseci građani Beograda su se okupljali u sve većem broju, od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada i poručivali: „Maske su pale“ 11. maja, „Čiji grad?“ 25. maja, „Naš grad!“ 11. juna, „Neće proći!“ 25. juna, i „Beograd nije mali“ 13. jula.

Zahtevi protesta jasno su isticani kao traženje odgovornosti za očigledno krivično delo. Protesti su zadržali nestranački karakter, govornici su dolazili iz svih oblasti društva, od profesora i novinara do glumaca i aktivista, dok su opozicioni političari šetali zajedno sa građanima. Veliki broj pisaca i spisateljica podržao je inicijativu zbirkom „Čiji grad?!“ u izdanju Kontrast izdavaštva, a Danas je objavio specijalno izdanje „Dosije Savamala“. Podrška je stizala i iz inostranstva, između ostalih od pokreta DiEM25 Janisa Varufakisa i Barcelona en comu, gradonačelnice Barselone Ade Kolau.

Međutim i negativna kampanja u režimskim tabloidima je dobila zamah i protesti građana su na naslovnim stranama predstavljani kao deo globalne zavere protiv vlasti. Počelo je medijsko crtanje meta na organizatorima protesta, zastrašivanje i praćenje, prisluškivanje komunikacija i podizanje prekršajnih prijava.

Nastavak kampanje drugim sredstvima

Okupljanje građana i uključivanje javnosti je onemogućilo da se slučaj zataška, a pritisak na vlast je doprineo da se javno prizna umešanost beogradske vlasti u dešavanja u Hercegovačkoj, ali to nije bilo dovoljno da se projekat Beograd na vodi okonča, a odgovorni procesuiraju. Nastavili smo sa širenjem informacija o štetnosti i nezakonitosti ovog projekta organizovanjem različitih događaja, ali i akcijama koje su podsećale vlasti da se prati svaki njihov korak i da je nemoguće nastaviti sa skrivanjem od odgovornosti.

Kao simbolički čin protiv nasilja predstavnika vlasti i njihovih odreda, odneli smo 200 kilograma lubenica ispred sedišta komunalne policije u Beogradu. Niko od komunalnih policajaca nije izašao iz zgrade očigledno shvatajući sopstvenu odgovornost. Prekršajne prijave smo međutim dobili. Nešto kasnije se na poziv Inicijative nekoliko stotina građana okupilo ispred Gradske uprave kako bi uručili otkaz gradonačelniku i predsedniku skupštine grada. Dočekani smo jakim snagama privatnog obezbeđenja i policije, čiji su se pripadnici u više navrata prema nama ophodili nasilnički. Bili smo na licu mesta i kada je prinudno iseljavana poslednja porodica iz Savamale, spremni da pokažemo solidarnost sa onima čija su prava najugroženija.

Nova okupljanja

Da bi podsetili vlast na to da građani ne zaboravljaju i ne odustaju, organizovani su novi protesti: „Nema straha, nema predaje!“ 29. septembra, na kojima se okupilo petnaestak hiljada ljudi, kao i protestni koncert povodom Dana oslobođenja Beograda 20. oktobra, koji je po sedmi put ove godine pokazao spremnost građana da se okupe i podrže zahteve Inicijative.

Istovremeno sa početkom protesta u Beogradu počeli su protesti „Podrži RTV“ u Novom Sadu povodom otpuštanja posle promene vlasti, koje je Inicijativa od početka podržavala. Saradnja sa inicijativama i organizacijama iz gradova Srbije nastavila se svih ovih meseci, što je rezultiralo formiranjem Građanskog fronta.

Zbog organizovanja protesta, Inicijativa je aktivno tražila volontersku i finansijsku podršku. Redovno je objavljivan pregled sredstava sakupljenih donacijama i načina na koji su potrošena. To je bio jedini mogući odgovor milionskim iznosima koje predsednik vlade nije propuštao da pomene na konferencijama za novinare i time je Inicijativa postavila novi standard u transparentosti finansiranja političkog organizovanja.

Širenje prostora borbe

Posle novih otkrića o štetnosti ugovora o Beogradu na vodi, putem koga su gradsko zemljište i istorijske građevine date u bescenje privatnoj firmi koja nema recipročnih obaveza, intenzivno se radi na pripremi tužbe za ništavnost ugovora. Istovremeno je pokrenut i sudski proces protiv tabloida Informer, čime smo se pridružili velikom broju ljudi koji su se našli na udaru ovog lista. Pravni aspekti naše borbe će se nastaviti i u narednom periodu.

Takođe smo videli da je u nedavnom godišnjem izveštaju Evropske komisije izbegnuto bavljenje problemima koji su postali centralni za naš život u ovom gradu. Razumeli smo da treba da razvijamo svoje snage i ne očekujemo da neko spolja reši naše probleme; sada smo na putu da ostvarimo naše zamisli. U saradnji sa lokalnim organizacijama i učeći iz iskustava drugih evropskih gradova radimo na formiranju platforme koja bi istinski zastupala političke interese građana, a ne korumpirano političko-ekonomske elite. Širimo mrežu zainteresovanih građana koji se aktivno uključuju i kojih je svakim danom sve više.

Sada, nakon svega što smo u prethodne dve godine videli, možemo slobodno tvrditi da rušenje u Hercegovačkoj nije samo incident, nego manifestacija opasne samovolje ekipe bliske vlasti, politike bahatosti i bezvlašća koja zakone naše zemlje savija i gazi kako joj odgovara da bi sebi pribavila korist. Isto kao što su rušili institucije i pravni sistem zemlje kada su im se našli na putu, tako je u Hercegovačkoj došao red na objekte i ljude. Ali tako je nakon što smo ih uhvatili na delu, red došao i na građane, novinare, advokate koji ne žele da ćute, a koji sada trpe pritiske, ucene, blaćenja i pretnje.

Kraj godine je vreme svođenja računa, a bilans beogradskih vlasti je gomila šuta. Koliko god se trudili da nastave dalje sa novim projektima, muzičkim fontanama, prevarama na vodi i suvom, iza njih ostaju samo ruševine. Rušili su i danju i noći, rušili su objekte i institucije, rušili su prošlost i budućnost. Hercegovačka je njihova slika i prilika: para-državne formacije koje noću sprovode projekat od nacionalnog značaja, policija koja se ne odaziva na poziv građana u pomoć i vlast koja manipuliše odgovornošću, javnošću i istinom.

Hercegovačka je i naša realnost, mi smo ti koji živimo u ruševinama naših života, ljudskih i socijalnih prava, u toj gomili šuta od pravne države. Ali mi smo i ti koji se iz ruševina moramo izdići. Oni mogu još štošta da poruše i uruše, ali mi nemamo drugi grad ni drugu zemlju. Naš grad je zato naša borba, a Nova godina je naša godina!

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

(Peščanik)