U ovom trenutku ne nazire se ni jasna politička volja donosilaca odluka, a još manje konkretni modeli i rešenja za okončanje procesa privatizacije medija, ocenjeno je u analizi Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
U analizi o procesu privatizacije medija, koja je danas predstavljena za okruglim stolom u Skupštini Vojvodine, navedeno je da „konfuziju“ dodatno uvećavaju pojedina zalaganja da bi neki mediji koji emituju programe na više jezika, trebalo u određenim slučajevima da budu izuzeti iz procesa privatizacije.
Konfuziju unose i zalaganja za rešenja opštinskih ili regionalnih javnih servisa, koja odstupaju od prvobitno zacrtanog koncepta medijskog sistema, navodi se u analizi koji je izradila medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš.
Ocenjuje se da problem dodatno otežava sve izvesnije suočavanje sa posledicama ekonomske krize i negativnog uticaja tih okolnosti na medijsku sferu, zbog čega bi moglo da dođe do umanjivanja nezavisnosti medija i jačanja političkog uticaja na medije.
Analiza je pokazala da zbog činjenice da je većina medija privatizovana a manji deo nije, ne postoji stvarno medijsko tržište.
To znači da mediji posluju u neravnopravnim uslovima, a problem se dodatno usložnjava zbog „stanja pravnog haosa“, uzrokovanog kontradiktornim odredbama različitih zakona.
„Neravnopravnost u poslovanju medija, osim toga, u ovom trenutku ogleda se i u činjenici da neki elektronski mediji, koji su dobili frekvencije i dozvole za rad plaćaju za to odgovarajuće naknade, dok s druge strane jedan broj medija i nadalje radi, iako nemaju frekvencije i dozvole za rad“, piše u analizi.
Navodi se da su rezultati odluka o dodeli frekvencija na području ove pokrajine ponekad bili i „zbunjujući“.
Dodaje se da je anketa u lokalnim samoupravama većih gradova i opština u Vojvodini pokazala da obim planiranih sredstava za finansiranje informisanja na lokalnom nivou nigde nije realno veći od takve budžetske stavke u prošloj godini, odnosno da je u većini slučajeva ta budžetska stavka ista kao u prošloj godini, sa tendencijom smanjenja.
Anketa je pokazala i da „apsolutni prioritet“ u finansiranju lokalnog informisanja u gradovima i opštinama uživaju elektronski mediji koji još nisu privatizovani i čiji su vlasnici i dalje gradovi i opštine.
U zaključcima analize NDNV zahteva da se što skorije harmonizuju zakonski propisi i iznađe način za sprovođenje nove strategije privatizacije medija, koja bi u punoj meri garantovala očuvanje i razvoj informisanja na manjinskim jezicima.
(Beta)