Ključni izveštaj UN o stanju globalne životne sredine „otele“ su Sjedinjene Države i druge zemlje koje nisu bile spremne da prihvate naučne nalaze, rekao je za BBC kopredsedavajući tog izveštaja.

Globalni pregled životne sredine (Global Environment Outlook), rezultat šest godina rada, povezuje klimatske promene, gubitak prirodnih resusrsa i zagađenje sa neodrživom potrošnjom ljudi koji žive u bogatim i ekonomijama u usponu, piše BBC.

Upozorava na „sumornu budućnost“ za milione ljudi ukoliko ne dođe do brzog napuštanja uglja, nafte i gasa, kao i subvencija za fosilna goriva.

Međutim, na sastanku sa predstavnicima vlada, na kojem je trebalo usaglasiti nalaze, SAD i saveznici rekli su da ne mogu da prihvate sažetak zaključaka izveštaja.

Kako naučnici nisu bili spremni da „razvodne“ ili menjaju svoje nalaze, izveštaj je sada objavljen bez sažetka i bez podrške vlada, što umanjuje njegov uticaj.

Istraživači kažu da prigovori na ovaj novi izveštaj odražavaju slične zabrinutosti koje su zemlje izrazile na nedavnim razgovorima COP30.

Šta predstavlja izveštaj i zašto je važan

Globalni pregled životne sredine, koji se objavljuje na svakih šest ili sedam godina, predstavlja značajnu naučnu analizu glavnih pretnji planeti.

Razvijen pod okriljem UN, uobičajena praksa za ovakve studije jeste da se ključni zaključci i preporuke usaglašavaju reč po reč sa vladama i objavljuju kao „sažetak za donosioce odluka“ (summary for policymakers).

Ovi sažeci se smatraju presudno važnim zato što pokazuju da se vlade slažu sa naučnicima i da su spremne da nalaze sprovedu u delo.

Ali nova verzija Globalnog pregleda životne sredine nema takav sažetak, jer autori i politički predstavnici oko 70 zemalja nisu uspeli da postignu dogovor na „burnom“ sastanku u Najrobiju u oktobru.

Šta u njemu piše?

Sačinilo ga je gotovo 300 naučnika širom sveta, a u izveštaju se tvrdi da hrana koju jedemo, odeća koju nosimo i energija koju trošimo podrazumevaju eksploataciju resursa na izrazito neodrživ način.

Da bi se rešila međusobno povezana pitanja klimatskih promena, zagađenja, gubitka prirode i biodiverziteta, izveštaj donosi niz preporuka, uključujući brzo napuštanje uglja, nafte i gasa, kao i ogromno smanjenje subvencija za poljoprivredu i fosilna goriva.

Autori priznaju da bi ovakve mere podigle cene za potrošače.

Ipak, izveštaj navodi da bi ta kratkoročna „bol“ donela dugoročne ekonomske koristi za ceo svet.

Ove snažne mere, naročito one koje se odnose na fosilna goriva i plastiku, bile su previše za Sjedinjene Države, Saudijsku Arabiju i Rusiju, među ostalima, na sastanku za njegovo odobravanje, koji obično funkcioniše na osnovu konsenzusa.

Ser Robert: „Oteli“ su ga

„Mali broj zemalja je u suštini jednostavno oteo izveštaj, da budem sasvim iskren“, rekao je profesor ser Robert Votson (Prof Sir Robert Watson) za BBC News.

„SAD su odlučile da uopšte ne prisustvuju sastanku. Na samom kraju su se priključile telekonferencijom i praktično dale izjavu da ne mogu da se slože sa većinom navoda iz izveštaja, što znači da se nisu složile ni sa čim što smo rekli o klimatskim promenama, biodiverzitetu, fosilnim gorivima, plastici i subvencijama“, kazao je Votson.

Ser Robert je jedan od najcenjenijih naučnih glasova u svetu. Bio je bivši glavni naučnik britanskog ministarstva za životnu sredinu, kao i predsedavajući Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), a radio je i za Svetsku banku i Nasu.

Međutim, ranije je ulazio u sukobe sa SAD, kritikujući njihovu odluku da napuste raniji klimatski sporazum, Kjoto protokol, dok je bio na čelu IPCC-a.

Uklonjen je sa te pozicije 2002. godine nakon lobiranja administracije predsednika Džordža V. Buša (George W. Bush).

Drugi prisutni na sastanku složili su se da su postupci SAD i drugih zemalja „izbacili proces iz koloseka“.

„Mislio sam da smo prevazišli fazu u kojoj prepoznajemo da kada sagorevate naftu, izlazi velika, gusta crna materija, i da to verovatno nije dobro, naročito kada pokušate da je udahnete“, rekao je dr Dejvid Brodstok (Dr David Broadstock) iz Lantau grupe, jedan od vodećih autora izveštaja.

„To je prilično očigledno, a ipak i dalje vidimo strane koje žele da nastave sa povećavanjem obima proizvodnje takvih stvari“, rekao je za BBC News.

Trampova agenda

Od dolaska na vlast, predsednik Tramp je nastojao da poveća proizvodnju fosilnih goriva i ublaži američke obaveze u borbi protiv klimatskih promena, pozivajući da zemlja postane globalna energetska supersila sa jeftinim i pouzdanim resursima.

Takođe je pokušao da preko američkih sudova ospori ideju da je ugljen-dioksid opasan po javno zdravlje. Njegova vlada je potom nastavila sa naporima da ograniči ili umanji aktivnosti međunarodnih tela koja nastoje da se bore protiv zagrevanja.

Ove godine zabeleženi su napori tokom međunarodnih pregovora o plastici, u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji i tokom COP30 da se izbaci formulacija koja navodi da su klimatske promene veliki problem i da je svetu potrebno brzo napuštanje fosilnih goriva.

Neslaganje oko izveštaja Global Environment Outlook podići će zabrinutost u vezi sa budućim pregovorima o izveštajima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), jer se ove studije smatraju temeljem globalnih napora da se ograniči globalno zagrevanje.

(N1, foto: Freepik)