Naučnici mesecima upozoravaju na neuobičajeni rast temeperatura kopna i okeana ali političari tome ne pridaju posebnu pažnju.

Početak jula obeležila je najtoplija sedmica na planeti od kada se podaci prate. Jun je pak bio najtopliji jun do sada. Dolazak snažnog El Ninja verovatno će dalje povećati globalne temperature, što će izazvati ekstremne vremenske prilike širom sveta.

U međuremenu se mora zagrevaju a evropske naučnike posebno zabrinjavaju temperature u severnom Atlantiku.

Sve to je „dobra demonstracija činjenice da smo na neistraženoj teritoriji“, rekao je za briselski Politiko direktor Službe EU za klimatske promene Kopernikus Karlo Buntempo (Carlo Buontempo).

Lideri i zakonodavci sa obe strane Atlantika uglavnom su okupirani ratom u Ukrajini i ekonomskim posledicama. Dok su Vermont i Tursku ove nedelje pogodile katastrofalne poplave a Južnu Evropu i više američkih država toplotni talas, pažnja političara bila je čvrsto usmerena na samit NATO u Litvaniji.

Lideri NATO su identifikovali klimatske promene kao „odlučujući izazov sa dubokim uticajem na bezbednost saveznika“ ali se to pitanje našlo gotovo na samom kraju zajedničkog kominikea. Pri tome je „više reči utrošeno“ na borbu protiv pretnji povezanih sa sajber bezbednošću ili svemirom nego na klimatske promene.

Buntempo nije želeo da kritikuje lidere ali je rekao: „Moja molba svim političarima je da pogledaju činjenice, da pogledaju podatke koje imamo i da na njih reaguju“, preneo je Politiko.

Naučnici upozoravaju da više prosečne globalne temperature znače da opasni toplotni talasi postaju jači i češći.

Ekstremne temperature opasne su za ljude – novo istraživanje pokazalo je da je zbog vrućina u leto prošle godine umrlo više od 60.000 Evropljana.

Takođe ekstremne temperature mogu da imaju razorne posledice po ekosisteme i tako ugroze bezbednost u hrani.

Više temperature kopna i okeana doprinose i topljenju leda na polovima, što ubrzava globalno zagrevanje. Naučnici posebno brinu zbog rekodno niskog nivoa antarktičkog morskog leda ove godine.

Istovremeno upozoravaju i na ekstremnije vremenske prilike u Evropi i širom sveta.

„Severni Atlantik jedan je od ključnih pokretača ekstremnih vremenskih prilika u Evropi ali i sa druge strane Atlantika“, rekao je šef odseka za praćenje klime u Svetskoj meteorološkoj organizaciji Omar Badur (Baddour). Dodao je da bi tople vode mora mogle da podstaknu jake uragane ili ekstremne padavine.

Buntempo kaže da sve naučne podatke društvo i politika sada moraju da iskoriste.

„Imamo podatke koji nam govore kakva je klima danas i kakva će verovatno biti sutra i ne bi bilo pametno ne koristiti te informacije“, rekao je Buntempo. „Pitajte bilo kog lidera u biznisu – ako znaš nešto o budućnosti, iskoristi to. Bilo bi glupo da to ne uradiš“, dodao je.

(Beta, foto: Beta-AP)