Građani Srbije ponovo su počeli da nerviraju predsednika Aleksandra Vučića. Ponovo su počeli da izlaze na ulice, bune se, protestuju, traže ostavke, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije, oduzimanje nacionalnih frekvencija omiljenim Vučićevim trovačnicama kao što su TV Pink i TV Happy, ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nasilje, nemoral i primitivizam, gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks.

Čak je i opozicija ponovo počela da daje znake života. Deo opozicionih partija pozvao je građane na proteste koji se odvijaju pod sloganom “Srbija protiv nasilja”. Građani su se masovno odazvali, pa su se u dva navrata. 8. i 12. maja, okupili u velikom broju. I da opozicija nije uputila poziv, građani bi svakako izašli da u miru prošetaju, odaju poštu žrtvama dva jeziva masovna ubistva, te da iskažu otpor prema sveopštoj agresiji i nasilju koji vladaju javnim prostorom naprednjačke Srbije. Na drugom protestu okupilo se na desetine hiljada građana, to je bio najveći skup u poslednjih desetak godina.

Neočekivana građanska pobuna izazvala je bes Aleksandra Vučića koji prosto ne trpi nepokornost svojih podanika, a naročito mu ide na živce kad se ponašaju kao slobodni ljudi. Autokrata je odmah mobilisao silnu vojsku svojih medijskih propagandista koji su udarili u tradicionalno vređanje, laganje, difamiranje i satanizaciju pobunjenog građanstva. Upotrebili su sve propagandne rekvizite, dobro poznate još iz doba Slobodana Miloševića: umanjivanje broja demonstranata, prikazivanje građana kao pijane i drogirane rulje, optuživanje demonstranata da rade protiv Srbije, crtanje meta na predvodnicima opozicije.

Vučićev kontramiting

Na kraju je Aleksandar Vučić najavio kontramiting koji će se održati u petak, 26. maja. Dan nije slučajno izabran, jer je opozicija već bezecovala petak kao dan za proteste, pa bi Vučić izgleda da primeni Miloševićev recept iz vremena građanskih i studentskih protesta protiv izborne krađe. Bivši diktator je organizovao kontramiting 24. decembra 1996. godine, dovukao je svoje pristalice u Beograd, nahuškao ih na demonstrante, na kraju je došlo do fizičkog sukoba, pala je i krv, Predrag Starčević je isprebijan do smrti na mostu Gazela, a Živko Sandić, socijalista i kandidat SPS na izborima u Vršcu, pucao je u glavu Ivici Lazoviću i teško ga ranio. Vučić bi izgleda da ponovi isti scenario, đavolov šegrt je dobro naučio zanat od svog majstora.

Za razliku od opozicionih protesta na koje građani odlaze dobrovoljno, Vučićevi skupovi nemaju tu vrstu spontanosti, već su temeljno organizovani. Već su se razmileli aktivisti Srpske napredne stranke diljem zemlje da obezbede neophodan broj ljudi. U prikupljanju ljudstva za odlazak na miting služe se svim sredstvima, a poglavito ucenjivanjem radnika javnih preduzeća koji nisu primljeni za stalno, već rade po ugovoru. Njima se jasno ispostavljaju opcije: ili ćete na miting ili ostajete bez posla.

Pritisci, ucene, pretnje i slične metode uobičajena su naprednjačka praksa, takvim sredstvima se služe ne samo za organizovanje mitinga podrške Aleksandru Vučiću, već i za prikupljanje glasova na izborima. Kad bi građane pustili da sami odluče, bojim se da bi naprednjački skupovi bili desetkovani, a broj glasova na izborima bi se iznenada prepolovio. Vladavina strahom i nasiljem je manir šefa naprednjaka, to je jedina tehnologija vlasti za koju zna, naučena još u davno radikalsko doba. Za sada taj metod funkcioniše, dok jednom zaplašenim, ucenjenim građanima ne prekipi.

Dolivanje ulje na vatru

Nekim građanima je već prekipelo, pa su izašli na ulicu da se pobune protiv naprednjačke obesti i nasilništva, protiv sveopšte anomije, protiv Vučićevog sistema koji nije u stanju da zaštiti ni njih, ni njihovu decu. Ruku na srce, Vučić piramidu moći nije ni gradio da bi ona radila na polzu stanovništva, već da bi se mala oligarhijska grupa okupljena oko njega bogatila i kontrolisala sve u državi. Upravo protiv uzurpacije vlasti su i ustali buntovni građani.

Dva jeziva masakra šokirala su, potresla i uzdrmala celu Srbiju. Vlastodršci su dodatno pojačali traumu neprimerenim ponašanjem u danima posle užasnih zločina, ne pokazujući ni trunku pijeteta niti saosećanja, brinući samo za svoje fotelje i za to kako će se mrtva deca i omladina odraziti na njihov rejting. Otkad su počeli protesti, naprednjačka bulumenta se ponaša još razularenije i bezdušnije, dolivajući ulje na već rasplamsalu vatru.

Politički moćnici su toliko zabrazdili u bezosećajnost prema ljudskoj patnji da su počeli s njom i da se sprdaju. Dok je trajao drugi protest, dok su se demonstranti okupljali ispred Narodne skupštine, a potom krenuli da blokiraju most Gazela, predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali (inače dokazani plagijator) boravili su u neimenovanom restoranu. Našli su za shodno i da ovekoveče svoj mali skup, pa su napravili fotografiju na kojoj su u vidno veselom raspoloženju, sa osmesima od uva do uva. Šta je tačno smešno ljudima koji vode državu u kojoj su se nedelju dana ranije odigrala dva masovna ubistva, u kojoj su ljudi ojađeni i zgroženi – ko zna da li ćemo ikada saznati.

Tri kerbera

Vučić je postavio fotografiju na Instagram profil predsednika države, a potom je Brnabić pokazala svu raskoš svoje kreativnosti koju je, pretpostavljam, uvežbavala sa umetničkim timom Kreativnih industrija. Na društvenim mrežama se pojavila fotografija protesta sa mnoštvom demonstranata, opozicionari su je podelili, brzo se otkrilo da je reč o podmetnutoj fotomontaži, pa su je odmah izbrisali. Međutim, to je premijerku inspirisalo na kreativnu intervenciju. Ona je umnožila figure na pomenutoj fotografiji, svakog je utrostručila, pa se na fotomontaži našlo ukupno devetoro visokih državnih službenika. Okačila je fotomontažu na zvanični profil predsednice Vlade, uz komentar: “Mnogo nas je više nego prošli put. Još malo pa ćemo na Gazelu!” Dodala je i par probranih, veselih emotikona.

Javnost je burno reagovala, shvativši premijerkin bizarni tvit kao ono što on jeste – ruganje žrtvama. Masovno su ljudi na Twitteru delili njenu objavu, zgroženi i zbunjeni tolikom količinom bestidnosti i okrutnosti. Vučić je, naravno, branio svog omiljenog fikusa, ali bezuspešno, jer se sociopatsko ponašanje ne može braniti. Uostalom, i brojke nešto govore. Premijerkinu objavu videlo je preko 3,3 miliona ljudi, a lajkovalo njih 2.124. Ni armija botova im nije pomogla, neke stvari se jednostavno ne rade, pogotovo u trenutku stravične nesreće koja nas je zadesila.

Premijerkina objava našla se na listi predloga u emisiji “Utisak nedelje” na televiziji Nova. U program se javio Slobodan Radičević, deda devojčice Ane B, koja je ubijena u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Radičević je rekao: „Glasam i za ovo troje kerbera koji su se slikali i pretvorili sliku u devet. Malo im je bilo troje, nego devet kerbera, izigravali su se sa našim bolom. Bio sam i u šetnji i nisam primetio nijedan incident da se desio. Sve je to izgledalo organizovano, ako Bog da, i sledeći petak isto tako da bude“.

Neljudska okrutnost

Naprednjaci ni bol unesrećenog dede kom je unuka ubijena nisu mogli da ostave na miru, takva je to fela, ne zna ni za sram ni za Boga. Nebojša Krstić, nekadašnji član benda “Idoli” i savetnik predsednika Borisa Tadića, a poslednjih godina jedan od vodećih Vučićevih propagandista, napisao je na Twitteru: “Mislim da je deda zaveden propagandom i lažima koje čuje na N1”. Ubrzo je Krstić obrisao status, ali kasno, korisnici ove društvene mreže su napravili printskrin. Neka ostane za istoriju beščašća.

Naprednjačka obest samo pojačava revolt kod građana. Svaki sumanuti postupak vladajuće kaste samo će povećati broj građana koji će doći na sledeći protest. Nezadovoljstvo raste, a naprednjaci samo pothranjuju osećanja besa i rade u korist sopstvene štete. Ne mogu protiv svoje prirode, to je prosto jače od njih. Mada, svi ti sumanuti postupci, iživljavanja nad žrtvama i ožalošćenima, ruganje bolu, neljudska okrutnost – možda će se jednog dana isplatiti naprednjačkoj bulumenti. Ako jednog dana budu odgovarali za svoja nedela, mogli bi pomenute objave, izjave i statuse mirno da prilože kao dokaz o sopstvenoj neuračunljivosti.

(zurnal.info)