Privrednici kao narkomani ne biraju načina i ne pitaju za cenu nove tranše kredita. Kreditni bonitet postao je značajniji od krvne slike. Zaduži se, odživi privid boljeg života, biće kako će biti. Od 2001. godine do danas privreda je bankama na ime kamata platila oko 22 milijarde evra. Preostao je dug oko 20 milijardi evra,  933.000 radnika je izgubilo posao u realnom sektoru. Građani i privreda postali su statisti-volonteri čiji je osnovni zadatak da obezbede profit bankama i vladajućoj eliti.

I ovako ogroman dug nažalost nije alarmirao Vladu da rastereti privredu a  ambijent privređivanja učini podnošljivijim. Naprotiv, Vlada počinje da se ponaša kao bankarski agent. Subvencijama iz budžeta podstiče novo zaduživanje privrede. Za samo tri godine, 2009, 2010, 2011 banke su plasirale na ime subvencionisanih kredita za likvidnost 2 milijarde i 844,8 miliona evra, a na ime investicija 355,2 miliona evra. Ukupna kamatna stopa bila je ogromna, oko 9 %, 4 % subvencionisala je država, a privrednici plaćali 4 i 5 %.

Banke su na ime kamata samo ovim plasmanom zaradile oko 300 miliona evra. Veliki interes imala je država. Privreda je veštački povećala obim tražnje. Porasli su prihodi od carina i PDV-a. Budžet je prihodovao i velikim brojem plaćanja različitih finansijskih obaveza privrede. Bruto društveni porizvod (GDP) nije značajnije rastao. Gro sredstava otišao na otplatu prispelih obaveza. Mnogi su profitirali, samo je privreda ostala malo više dužna.  Država je vršila veštačko „ intravenozno upumpavanje “ kreditnih sredstava za  likvidnost nelikvidne privrede. Kupovna moć građana i broj zaposlenih se radikalno smanjivao, inostrane i domaće investicije su prepolovljene, agregatna tražnja dostigla najniži nivo. Ovi krediti imali su pogubnu ročnost od samo godinu dana. Stimulisati zaduživanje privrede u uslovima ovako negativnih trendova značilo je učiniti je „narkomanski ovisnom“ od povlačenja novih kredita. Aktiva preduzeća je prepolovljena a dugovi privrede dostigli enormnih 20 milijardi evra.

Sredstva za subvencije iz budžeta za ovu godinu su potrošena. Budžetom za iduću godinu nisu ni planirana. Privreda će se sad razduživati po duplo višim kamatnim stopama. To će biti i najkraći put u njen potpuni kolaps. Kredite ubuduće neće moći da podiže, 31000 preduzeća koja su iskazala negativan bilans završnog računa za 2010. godinu, 54000 firmi i preduzetničkih radnji koje su u blokadi, 20000 firmi nad kojim će pod slovom zakona biti sproveden stečaj…

„Intravenoznim upumpavanjem“ veštačke likvidnosti  jedan deo preduzeća je preživeo na kratak rok. Vlada je maskirala i odložila neophodne stukturne reforme. Dovitljivost je dala kratak efekat. Dugoročno će bilansirati ogromnim gubitkom. Na red dolazi otplata kredita. Radikalno će biti smanjen broj solventnih preduzeća koja će uopšte moći otplaćivati dugove. Za godinu dana broj preduzeća u docnji otplate kredita biće udvostručen. Radikalizovaće se otpuštanje radnika. Na doboš će otići imovina preduzeća i fizičkih lica koja služi za obezbeđenje kredita. Vladina dobra namera, nažalost, samo će ubrzati privredni krah. A upozoravali smo na to pre tri godine. U ime savesti jer privreda nikad nije ni bila ničija briga. Nije bila, a nije ni sad. Možda nešto malo oko izbora. Biće interesantno saslušati dirljivi tekst nekrologa koji će za kraj Vlada sastaviti privrednicima.

Milan Knežević