Najveći uticaj na domaću privredu imaju Slovenke, veliki uticaj imaju i Mađarice, Austrijanke i Nemice, dok na domaću ekonomiju najmanje utiču Čehinje, pokazala je analiza koju je povodom 8. marta uradila kompanija Bisnode u 11 evropskih zemalja u kojima posluje.

Osim pomenutih, Bisnode je u istraživanju obuhvatila i Hrvatsku, Poljsku, Srbiju, Slovačku, Švajcarsku i Norvešku. Srpkinje su našle u „zlatnoj sredini“ jer veći uticaj od njih na privredu u svojim zemljama imaju i Poljakinje, dok su iza naših žena ostale osim Čehinja i Švajcarkinje, Norvežanke, Slovakinje i Hrvatice.

– Po udelu preduzeća u vlasništvu žena i udelu zaposlenih u preduzećima sa ženskim vlasništvom na prvom mestu je Mađarska. U odnosu na ukupnu privredu, najviše prihoda i profita ostvaruju preduzeća sa ženskim vlasništvom u Sloveniji – ističe se u analizi ove kompanije.

Preduzeća u vlasništvu žena u Norveškoj, Austriji i Poljskoj imaju u proseku više zaposlenih nego preduzeća koja su u vlasništvu muškaraca. U Norveškoj je zaposlenost u preduzećima u vlasništvu žena 21 odsto iznad proseka privrede. U drugim zemljama, preduzeća sa ženskim vlasništvom zapošljavaju manje ljudi nego ona u vlasništvu muškaraca.

– Preduzeća u vlasništvu žena u Austriji u proseku ostvaruju 13 odsto više prihoda u odnosu na prosek privrede. U drugim zemljama, osim u Sloveniji, ženska preduzeća u proseku ostvaruju znatno niže prihode od preduzeća u vlasništvu muškaraca – pokazuje analiza koju je uradio Bisnode.

Profitom se, kako se navodi u ovoj analizi, najviše ističu preduzeća sa ženskim vlasništvom u Sloveniji, budući da je njihov profit u proseku veći od profita preduzeća u vlasništvu muškaraca i devet odsto veći od proseka slovenačke privrede. U drugim zemljama, prema podacima Bisnode, profit preduzeća sa ženskim vlasništvom je mnogo manji.

Žene su preduzetnice iz potrebe

Preduzetnice imaju bolje uslove i veće šanse za uspeh na razvijenim nego na tržištima u razvoju, pokazuju rezultati istraživanja Masterkard indeks ženskog preduzetništva. Poslovne žene na razvijenim tržištima imaju bolje prilike i više resursa na raspolaganju, pre svega pristup kapitalu, finansijskim uslugama i programima za obrazovanje.

Iako rodne ili kulturološke predrasude predstavljaju prepreke, žene koje imaju svoje firme postižu uspehe.

Ovaj indeks prati napredak i dostignuća preduzetnica i vlasnica firmi na 57 tržišta koja se prostiru na pet geografskih regija – pacifički obruč, Evropu, Latinsku Ameriku, Bliski istok sa Afrikom i Severnu Ameriku.

Najpodsticajnije uslove za poslovanje preduzetnica imaju Novi Zeland (indeks 74,2), Švedska (71,3), Kanada (70,9) i SAD (70,8). Među 10 najpodsticajnijih okruženja za žene u biznisu su i Singapur, Portugal, Australija, Belgija, Filipini i Velika Britanija. Ipak i kod zemalja sa najboljim indeksom istraživanje pokazuje da je društvo manje naklonjeno prema preduzetnicama.

Takođe, zemlje koje imaju najbolje uslove nisu i zemlje sa najviše žena vlasnica firmi. Recimo najviše žena u biznisu ima u Gani – 46,4 odsto, Rusiji 34,6 odsto i Ugandi 33,8 odsto, dok na Novom Zelandu preduzeća u vlasništvu žena čine 33 odsto svih firmi.

Kako se navodi u istraživanju, žene na ovim tržištima postaju preduzetnice iz potrebe, podstaknute porivom za preživljavanje uprkos manjku finansijskog kapitala i pristupa podsticajnim sredstvima.

(Lj. Bukvić, Danas)