Za socijalnu zaštitu u Srbiji izgleda da je vreme stalo. Uprkos tome što su kriterijumi za dobijanje socijalne pomoći strogi i što sistemu socijalne zaštite nedostaje oko hiljadu stručnjaka, zakon se ne menja već 11 godina. Situaciju dodatno usložnjava i to što već deceniju i po u toj oblasti nema strategije – krovnog dokumenta koji bi trebalo da obezbedi smanjenje siromaštva, povećanje socijalne jednakosti, ali i unapređenje položaja ranjivih.

Najmanje 600 000 ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu. Nije mnogo bolja situacija ni za oko 170 000 osoba koje primaju novčanu pomoć od države, jer ona iznosi tek nešto više od 11 i po hiljada dinara, što je nedovoljno i za osnovne životne potrebe. Pritom, tu pomoć primaju 9 meseci godišnje. U takvoj situaciji, teško je očekivati bilo kakav napredak, posebno ako se uzme u obzir da Zakon o socijalnoj zaštiti nije menjan 11 godina, a već deceniju i po ne postoji ni krovni dokument – Strategija u toj oblasti.

„S obzirom da je to kompleksan sistem koji štiti i decu i mlade i odrasle i stare, potrebno je da imamo ovakav dokument koji će nam utabati staze i put za budućnost i ono kako želimo da socijalna zaštita izgleda. Pogotovo je to važno zato što mi živimo u društvu gde su se problemi dosta usložili, koji su jako kompleksni, a sistem socijalne zaštite nam je ostao negde u 80-tim i 90-tim godinama i zato imamo zapravo i veliki jaz između onoga što jesu mogućnosti sadašnjih institucija i onoga što su stvarni problemi“, izjavila je za Insajder predsednica Društva socijalnih radnika Srbije Milica Glišić.

Među stvarnim problemima u oblasti socijalne zaštite jeste i taj što u Srbiji postoje centri za socijalni rad bez ijednog socijalnog radnika! Državna revizorska institucija upozorava da nedostatak oko hiljadu stručnjaka negativno utiče na rad centara, a da nadležni nisu preduzeli mere da stanje poprave. Kada se na to doda i da su mnogi socijalni radnici toliko preopterećeni da im je jedino rešenje da napuste posao, jasno je da su izmene zakonodavnog okvira odavno neophodne. Više udruženja pokrenulo je inicijativu sa smernicama za donošenje strategije i poboljšanje zakona, u martu su je predali Vladi, ali odgovora još nema.

“Centri za socijalni rad kao organi starateljstva i kao organ koji ima trenutno preko 400 ovlašćenja u svojoj nadležnosti su kao takvi preopterećeni i u ovakvom sadašnjem kontekstu tu mora da dođe do neke reforme, ja bih pre rekla rekonstrukcije. Moramo da neka ovlašćenja prebacimo ili u druge institucije, da radimo mnogo više na deinstitucionalizaciji, da ulažemo u te neke alternativne usluge u zajednici, da prosto sve što možemo na lokalnom nivou da pružimo od usluga građanima”, dodala je predsednica Društva socijalnih radnika Srbije.

Realnost je i da je od 2018. godine za petinu umanjen državni budžet za socijalnu zaštitu. Pri tome, već godinama, Srbija za tu oblast izdvaja manje nego što je prosek u Evropskoj uniji.

(Insajder/foto: Pixabay)