Na današnji dan 1999. godine u mestu Tekija na Đerdapskoj magistrali (istočna Srbija, par km pre Kladova) iz Dunava je isplivala hladnjača pećke registracije, sa telima 83 kosovskih Albanaca.

Pretpostavlja se da je kamion neki dan ranije bačen u Dunav kod obližnje klisure Kazan, kako bi ga uništili jaki rečni vrtlozi.

Lokalna policija je nakon izlaska na teren obavestila „Beograd“, tj. načelnike resora Javne (Vlastimir Đorđević) i Državne bezbednosti (Radomir Marković), koji su informaciju prosledili tadašnjim najvišim državnim funkcionerima SRJ i Srbije.

Pronađena tela su par dana kasnije prebačena u MUP-ov centar za obuku u Batajnici, gde su ostavljena u za tu namenu prethodno pripremljenu jamu, i zatrpana zemljom.

„Incident“ je proglašen za „državnu tajnu“, a kamion odvezen u MUP-ov centar za obuku u Petrovom Selu i uništen.

Šira javnost je za ovaj događaj saznala početkom maja 2001, kada je u lokalnoj „Timočkoj krimi reviji“ objavljena priča ronioca iz obližnjeg Kladova.

Tokom naknadne istrage 2001, na lokalitetu Batajnica pronađeno je sedam masovnih grobnica, sa posmrtnim ostacima preko sedam stotina dece, žena i muškaraca.

Za ubistva ovih ljudi (kao primarni zločin) pred Tribunalom je suđeno u tri postupka:

1. Slobodanu Miloševiću,
2. TZV. „Kosovskoj šestorci“ (M. Milutinović, N. Šainović, S. Lukić, N. Pavković, D. Ojdanić, V. Lazarević; prvobitnom optužnicom bio je obuhvaćen i V. Stojiljković, ali je postupak nakon njegove smrti obustavljen),
3. Vlastimiru Đorđeviću.

Za prikrivanje zločina, tj. potapanje hladnjača/masovne grobnice (kao sekundarni zločin) nije suđeno ni u Hagu ni u Beogradu, iako su dokazi prezentovani u gorepomenutim postupcima ukazivali na odgovornost nekoliko bivših visokih funkcionera MUP-a.

Ti ljudi su na slobodi oko nas.

(Post preuzet sa X naloga/foto: MUP Srbije)